Dosta sam pisao o ovoj temi odkad sam na forumu, možda više nego itko, vjerojatno iz razloga što sam cijeli život na relaciji Split (koji je baš grad jel) i Tomislavgrad (i to ne sam gradić nego baš pravo selo (iako tu iskreno i nema neke razlike, isti su ljudi/ mentalitet/ razmišljanje/ ponašanje i u gradiću i u okolnim selima (što je i logično jer su ta sela i napravila taj gradić))),
uglavnom vidio sam sve u detalje kako je di, kakvi su ljudi, razmišljanja, ponašanja, koje su razlike, prednosti i mane,
pa evo jedan iskren, kritički osvrt, prvo na selo (da ne bi opet ispalo da samo pljujem po gradu i da sam pristran) na koji me potakao ovaj post sa druge teme;



Na selu (ne pričam samo o svome nego generalno o tom kraju (a vjerojatno je tako i u većini ruralne Baznije) svi puše, kreće se od osnovne škole, svi to rade pa moram i ja, znam samo jednu curu koja ne puši od njih xxx koja je iznimno pametna i jednostavno je na drugoj valnoj duljini od ostatka čopora i to joj ne treba, gadno je, smrdi, davi me i šta će mi? Kod svih ostalih pušenje se podrazumijeva, ako ne pušiš čudan si, odskačeš, šta glumiš i sl., kreće se od malena i to je nešto bez čega se ne može, ne postoji drugi đir, zdrav život i sl., jednostavno duvan je kao zrak i voda. Napomena da smo evo u 2022. godini, da i vrapci znaju koji je to otrov i smeće, ali džaba, to kao da ne dopire do tih ljudi. Prestaje se pušit kad se krene iskašljavat krv a onda je obično kasno. Najcrnje od svega je kad se zažvališ sa takvom jednom kamenjarkom kako ih je Miroljub Petrović zove ( https://www.youtube.com/watch?v=41WhEPQzsaA ) ,iskustvo kao da ližeš ustajalu pepeljaru, od vra tno. Ali nema, to tako treba, tako radi ostatak plemena i gotovo.
Zapravo je ovaj primjer pušenja dobar uvod u mentalitet sela, mentalitet plemena, postoje neke norme i tu nema odskakanja, pušenje je naravski tu negativno ali ima tu i pozitivna strana, npr. podrazumijeva se da se oženiš/ udaš i imaš 3 i 3+ djece (što je u gradu rijetkost). Ako ti je 25+ godina (evo i ja već lagano ulazim u tu fazu) lagano kreću pitanja kaš se ženit/ udavat, vrime ti je, imaš li kakvu/ kakvog, itd. Sve kao kroz šalu ali postoji neki pozitivan pritisak društva na te stvari.
Podrazumijeva se da se zgražaš na neke devijacije koje se u gradovima normaliziraju, od ******** do šta ja znam pobačaja i takvih stvari. Ili eto taj primjer u gradu je normalno živit svoj život, ganjat karijeru ili se bavit glupostima i ne ženit se ne udavat ne imat djecu. Na selu nije tako. Iako i na selo prodire opća degenerizacija ipak je kod nas jak taj katolibanski backgroud i neke stvari su tu još zacementirane dok su u gradu davno prestale biti taboo tema i može se reći normalizirane su. Živi svoj život radi šta oćeš briga te šta drugi kažu. (Svi se mi načelno slažemo sa tom izjavom ali evo iz nje proizlazi sve i svašta)
Generalno na selu ljudi prije odrastaju, nije tu samo stvar pušenja nego cijelog tog paketa, alkohol, danas i droga (iako ajde uglavnom trava, grad je tu opet gori jer se u gradu udara po svemu), sex- prije se stupa u seksualne odnose nego u gradu, prije se kreće ludirat glupirat divljat. E sad stvari poput pušenja su naravno negativne obrni okreni, ali problem je taj što gradska alternativa često nije neki zdrav sportski život izleti druženja ovo ono, nego truljenje u stanu, igranje igrica dan noć, manje socijalizacije, manje muško ženskih druženja itd. Recimo mi na selu smo se uvijek svi skupa družili, muški i ženske, dok je u gradu to bilo nekako podijeljeno, svak na svoju stranu, a druženja je generalno bilo manje, zbog puno više raznih ograničenja na koja nisi mogao utjecati jer grad i gradski život su jednostavno takvi.
Djetinjstvo na selu- vanka cijeli dan, sve vrste sporta, pravljenje kućica po šumi, penjanje po kamenjaru, peci meso, kukuruze, druženje, u kući samo jest i spavat. Djetinjstvo u gradu- nešto sporta kad se može ostalo gnjij u stanu i igraj igrice, oćoravi, iskrivi kičmu, zdebljaj se. Kasnije kao što rekoh na selu muško ženska druženja, igraj hvatala kukala drpaj se, kasnije pijanke, program, dok ima ikoga program je bio. U gradu ni približno.

Selo nudi puno više mogućnosti za zdrav život, međutim te mogućnosti gotovo nitko ne koristi, to je neki paradoks, jer u gradu koji je generalno puno nezdravija sredina za život puno više ljudi se barem trudi zdravo živjeti, pola ih ne puši, pola se trudi bit u nekom sportu, ljudi trče skaču treniraju, dok na selu ako vidiš nekoga da okolo trči i skače "gol" on je lud. Dok je duvan ok i normalan. Tu je grad puno bolji što se tiče toga sportskog mentaliteta, dosta ljudi se trudi živjeti zdravo iako imaju puno više ograničenja po prirodi stvari u gradu.

Minus sela je taj što svatko sve mora znat, svak se miješa u tvoj posla, ko je ovaj ko je ova, di ćeš šta ćeš, di si bio šta si radio, tu se opet vraćam na taj mentalitet plemena, pravo klasično selo je u biti zajednica širih obitelji, svi su neki rođaci, kumovi, p materine i vjerojatno odatle ta briga i zanimanje i polaze, dok u gradu šta te briga za nekim random likovima sa kojima nemaš ništa, može skakat i valjat se gol okolo, koga briga, random budala koju vidiš sad i nikad. Tako da na kraju to i nije čisti minus za selo, jer je u suštini tim ljudima stalo do tebe, ako nešto zapne svak će ti pomoć, šta god ko ima dat će ti, ja ću upast bilo kome u kuću u bilo koja doba i pitat bilo šta šta mi treba svak će mi dat, jer smo u suštini to, zajednica širih obitelji, naši smo, pleme. Ali je i generalno drugačiji taj mentalitet moga kraja, nije to samo moje selo i par okolnih, upast ću u drugi kraj općine di me skoro nitko ne zna i opet će mi svatko pomoć, primit me, šta god. To je taj katolibanski backgroud. Iako jest i plemenski jer opet čovjek vidi po govoru i svemu da si tu neki pajdo iz okolice, opet smo naši, opet će znati nekoga moga i primit me ko brata rođenog. Toga u gradu naravno nema. Pola njih neće ti času vode dat. Taman crka. Zato se ja osjećam svoj na svome u cijelome svome kraju, a možda bih čak mogao i reći u cijeloj ruralnoj Herceg Bosni. Jednom prilikom šetam iznad Viteza gore prema Zabrđu, vidim neko miješano selo, prolazim pored vidno naše kuće i čujem pajdu di naglas govori ženi ovaj je sigurno naš kasnije mi krivo bilo što nisam viknuo jesam pajdo krvi ti kako znaš .
Evo i jedna zanimljiva prispodoba šta je taj naš čisto katolibanski mentalitet, znači nema veze sa plemenskim naši smo, 10 migranata banilo rodbini prid kuću u selu, mrak kasno ne bi meni svejedno ali žena otvara vrata i kako ne zna engleski zove najmlađeg sina da prevodi, ovaj govori kako su gladni žedni pa bar vode da im daju, naravno oni ih namirili ko braću rođenu, ovi se zahvaljuju i odoše dalje...

Mogao bih danima pisati o ovoj temi, svašta nešto mi je bilo na pameti pa rekoh odo otvorit temu...

..živio u velegradu recimo da je Zagreb to...manjem gradiću i na kraju na selu...nema sansi da bi zivio vise u gradu...jer kazu BOG JE STVORIO SELO a ljudi grad...

Je li moguće da smo ja i lagani na istoj liniji? Di sam zastranio?

..ma svi smo na istoj liniji samo si ti mlad a ja iskusan..

Morate prestati pušiti i napraviti sprave za kalisteniku usred sela.

Malo manje zabadanja u privatni život i to bi bio raj.

..to je i car koliko i mana.:.nekad davno kad sam počeo radit iza velikog grada u onaj gradić velika firma preko tisucu ljudi smetalo mi je da svako jutro moram pozdravit na stotine ljudi sad me dusa zaboli kad odem i nemam koga pozdravit...dusa me boli..a na selu to nije moguce...

Dosta ljudi koji se rode na selu na kraju završe u gradu. Za obrnuti slučaj još nisam čuo.

..to je produkt komunizma koji je uništio selo u ex yu...pod devizom sto vise tvornica bolji socijalizam...a jedna Njemačka nedavno sam bio frapiran podatkom da jedan minhen ima tek milju ipo stanovnika..Frankfurt 650 000 tisuća..a sela cvatu po Njemačkoj..tobje ta prica prika..

Samo grad, i to STONI, i netki jači primorski...

Ostalo 0 bodova.

..i da trend pametni ljudi je obrnut..sve vise..

Dobro, možda postoji i neka dobna prelomna granica. Šta da radi mlad čovjek na selu ili star u gradu?

Ko ti to ispriča? I tamo važi “hvali selo, drž se grada”

..u kojem gradu zivis..??

U jednom velikom. Mada ponekad poželim kakvu brvnaru u brdima pokraj kakvog planinskog jezera i kilometrima nikog živa .

..pa sto poželiš sto ne ostvariš..o tome bas i raspravljamo..il si snob..??

Pa nije to tako lako kako ti zamišljaš, bar u ovom momentu. Pitanje je bi li to uopšte bilo neko trajno rješenje, vjerovatno ne.

To ti je ona kvaka 22.

Ako živiš u sredini koja zabada nos u tvoje stvari onda je to prilično nezgodno.

Ako živiš u sredini koja NE zabada nos u tvoje stvari onda ih nije briga ni ako padneš na ulici.

..normalno da nije lako to su životne odluke..moj kum je priselio u Zagreb kaze kume da Dica mogu studirat..nikad dodje vrime faksa sin upise faks u Osijeku..jebiga prika svi veliki ljudi ko i sve velike rijeke dolaze iz provincije...

Na kraju krajeva nije važno živi li čovjek na selu ili u gradu, važan je smisao života.
Ako život čini čovjeka sretnim onda je i sve ostalo dobro.

..naravno sva sportska kulturna dogadjanja odradim jer sam takvi afiniteta dok moji seljaci u gradu u kazalište u životu nisu otišli..a selo danas nije selo od prije pedeset godina..imas sve uvjete mislim na infrastrukturu..

Prika ja sam Srbin, kakav teatar i kakvi bakrači…..gusle, rakija i janjetina…..јебига стари.

..eto vidis pakuj kufere adresa selo sovljak općina in..i

Ma preko ljeta posjećujem ja te vaše vukojebine i uživam u vinu, dalmatinskom pršutu, uštipcima i domaćem siru. Gusle ostavim na zidu u dnevnim boravku pokraj ikone Svetog Ignjata, slava mu i milost.

..kod mene dobiješ i gusle uz sve to i ugodan osjecaj ko da si se rodio unlipoj našoj..

Pa osjećao bih se sigurno dobro, znam vas, sa vama sam odrastao.
A i ikonu bi ti sigurno našao, negdje na tavanu u đedovom kašunu.