Grci imaju septičke jame na primorju po svojim kućama.
To su sve mala grčka selca na moru.

Bukvalno se zamajavju nekom poljoprivredom umesto da zaradjuju veliki novac od turizma.

Nema onih mletačkih gradova i arhitekture kao na Jadranu.

Prekrasno. Evo i Hrvatske.



Živogošće, obala srednje Dalmacije


Poluotok Pelješac, južni Jadran


Otok Cres, sjeverni Jadran


Otok Dugi otok, srednji Jadran

Podaci Porezne uprave govore, naime, da je u kolovozu 2022. izdano astronomskih 63,2 milijarde kuna fiskalnih računa, što je za oko 2 milijarde više nego u impresivnom srpnju, ali čak 10 milijardi više nego u "udarnom" kolovozu 2021., kad smo se svi pomalo čudili eksploziji turističkog prometa u RH u trenutku ljetnog jenjavanja pandemije. Inače, kolovoz je, otkako se prate podaci o fiskalnim računima, uvijek nešto bolji od srpnja, pa je tako bilo i ovaj put. Ovome treba dodati kako je iznos fiskalnih računa u kolovozu 2022. čak 16,4 milijarde kuna viši nego što je bio u kolovozu 2019. godine, koja je smatrana najboljom ikad, a sad se prema njoj osvrćemo jer su u njoj još vrijedila pravila onoga što nazivamo "staro normalno".



https://www.zabranjeni.url/vijesti/hrvatsk ... i-15244377

Monstruozno.

Ispada RH najpohlepnija od navedenih. Hrvati kmetovi i roblje države i njene birokracije.

Penzija trol v143 postaje ekstremno toksičan, ajd i ti na sedam dana pred trajni. Nema ti skoro nijednog posta da nije neko zavađanje po regionalnoj liniji (ovo nije primjer toga).

2019.

91,243 a ne 84,1.

https://www.htz.hr/sites/default/files/ ... 281%29.pdf
(str. 22)

Za usporedbu:

Austrija 8,978 mil. stanovnika -> 151,9 mil. noćenja (2018/2019). 72,9 mil. zimski, 79 mil. ljetni turizam.

Hrvatska će se dugoročno stabilizirati na negdje 75-80% razvijenosti prosjeka EU, dakle vrlo slično jednom Portugalu. Ulazak u Schengen i Eurozonu će biti garancija istog. To će biti svojevrsna Florida Europe s obzirom na iznimno povoljan geografski položaj i komparativne prednosti razvedene obale s kojom se može mjeriti jedino Grčka, koja je ipak predaleko jezgri EU.

Za više od toga bi se trebalo obračunati s HDZ-om i korupcijom, što ne vjerujem da će ići.

BiH je propala zemlja bez perspektive, a Srbija je također žrtva kratkovidnih političara koji ne razumiju svoj geopolitički položaj, te će dobrano ispaštati ukoliko dođe do ruskog poraza u Ukrajini.

Sto znaci bez i jednog metra mora ima isti ljetni turizam kao hrvatska. Medjutim to nije cudno, oni su uspjeli brendirat planine. Ljeti vrvi od turista po planinama. Ali ni ne dopustaju masovnu gradnju koja ce recimo devastirati HR obalu pa ce vjerovatno postati ko i Spanjolska neatraktivna

nisam baš pratio, ali vidim ne pišu forumaši više toliko o srpskom ekonomskom čudu kad ono Srbija u velikim problemima.









lagano odoše 3 eskadrile Rafala zbog lošeg upravljanja EPS-om.

na policama manjkovi šećera i mlijeka.

dižu se krediti za likvidnost.

ekonomsko čudo nestalo za manje od 6 mjeseci.

Kako Srbija nema šećera i mlijeka, kako su to uspjeli talenti...

Tako što Dudi čita soroševce.
Mleka ima, šećera nema jer trgovci neće da ga prodaju po niskim (novim zakonskim) cenama pa ga čuvaju..

Što se EPS-a tiče, problem je mnogo dublji..
Zorana Mihajlović je zbog zelene agende kočila otvaranje polja E u Kolubari (dobar ugalj je malo dublje) na vreme, pa su tantusi iz EPS-a gurali loš ugalj pomešan sa mazutom.

Srbija ima uglja u Kolubari za narednih 30 godina.
Jedno od najvećih nalazišta u Evropi.

Što se duga tiče on iznosi 56% BDP-a
Dug Hrvatske je 80% .. :)

Ja dans kupio mleko majku mu.
Pa sto mi ne rece ranije da ga nema.

Problem je sto je i struja mnogo jeftina u Srbiji.

Pa je ljudi cesto koriste i za grejanje, i ne stede toliko koliko bi mogli. Ja planiram da se grejem na struju, klime, jer mi ke sada jeftinije i prakticnije od peleta.

Što vam bi sa onim niklom, bakrom, što li je bilo, a da litij, što bi sa litijem? Do sad ste koliko sam upratio trebali biti šeici?

A to pitaj Tankosića i Šehida.
Oni su išli na te proteste protiv eksploatacije Litijuma.. :)

Dobru i detaljnu analizu uradio je Fiskalni savet o tome kako je država Srbija trošila u koroni i sa čim sad čeka ovu inflatornu i energetsku krizu, koja vrlo izvesno nailazi. Srbija je opravdano sprovodila mere za zaštitu privrede i stanovništva, kao i druge zemlje, i to nije sporno. Ali jeste sporno kako ih je sprovodila.

Prema podacima – dosta loše. Mere su bile suviše neselektivne i samim tim neracionalne. Računajući i tekuću godinu, na antikrizne kovid mere ukupno je potrošeno 5,4 milijarde evra. Fiskalni savet konstatuje da smo mogli da potrošimo dve milijarde evra manje, a da postignemo slične efekte.

Pored trošenja za zdravstveni sistem u koji decenijama nije dovoljno ulagano pa je sada moralo, i za podršku pogođenom delu privrede, što je takođe moralo da bi ta preduzeća opstala, veliki novac potrošen je na neselektivnu pomoć i preduzećima kojima to nije bilo potrebno, a još više na „helikopter mani“ svim punoletnim građanima – po sto evra, pa po 50, pa po 30, pa penzionerima, pa mladima, ko će to sve da upamti. Na to „bacanje iz aviona“ se doslovno slupalo blizu 1,9 milijardi evra, bez vidljive svrhe i efekata; da se dalo samo socijalno ugroženim građanima, što bi bilo jedino ispravno, bilo je dovoljno 500 miliona evra. Tako su radile ostale zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Skoro svi ekonomisti, počev od Fiskalnog saveta, upozoravali su da se novac ne rasipa, da je to štetno po državu, ali su predstavnici vlasti bili uporni i čak tvrdoglavi; objašnjenje nisu dali, ali su povećali zaduživanje zemlje. A moglo se uštedeti milijardu i po evra od isplata građanima i još oko 500 miliona od isplata privredi. Dakle, sa ekonomskog stanovišta i sa stanovišta državnog interesa, dve milijarde evra otišlo je uludo.

Ali ako ukalkulišemo ključni motiv, a to je održanje vlasti, onda je sve jasno. Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali, kreatori i promoteri ovih mera, potrošili su, dakle, najmanje milijardu i po evra da „podmažu“ sve segmente stanovništva za dve ture izbora i još oko 500 miliona evra za pomoć privredi kojoj pomoć nije bila potrebna. Što je to iz zaduženja, ko će da zna, a koga i briga. Računali su, pamet birača ne doseže dotle. Izbori su pokazali da su, izgleda, bili u pravu.

Da je Srbija pametnije i odgovornije ulagala, mogla je te dve milijarde evra da investira u energetiku: da održava EPS umesto što ga je uništavala, mogla je da za 385 miliona evra izgradi termoelektranu Kolubara B od tog novca, bez Kineza, da proširi skladište gasa u Banatskom Dvoru i da ga na vreme napuni jeftinijim gasom.

Ništa od toga nije urađeno, novac je potrošen, a zemlja se našla u teškoj energetskoj situaciji. Osim poskupljenja gasa na svetskom tržištu zbog rata u Ukrajini, za šta nismo krivi, vlast je uspela da skoro uništi najmoćniju domaću kompaniju – Elektroprivredu Srbije. Umesto da izvozimo struju, mi je uvozimo, silni novac se na to troši i računa se da će vanredni trošak na uvoz struje i gasa za prošlu i ovu godinu da košta dve milijarde evra. Sa one dve milijarde evra već ulupane u „helikopter mani“, to je neplanirani i nepotrebni minus od fantastičnih četiri milijarde evra.

Toliko košta neodgovornost vlasti koja je dobila mandat da nas i dalje vodi. Kad smo kod neodgovornosti, da dodamo samo još jedan detalj: u poslednjih deset godina Republika Srbija je iz budžeta isplatila oko milijardu evra za kazne i penale za izgubljene sporove pred sudovima i međunarodnim arbitražama. Samo ove godine na ime isplate kazni i penala u budžetu je predviđeno čitavih 280 miliona evra. Crvenu lampicu pali podatak da je do pre 10 godina taj trošak iznosio 40 miliona evra godišnje. Dakle, povećan je čak sedam puta!

A zašto Srbija toliko gubi međunarodne sporove? Stručnjaci kažu – zbog loše ugovorenih poslova sa stranim investitorima, iza čega često stoji nestručnost, neznanje, politički uticaj ili korupcija. Ili sve zajedno. Arbitražni sporovi gube se i zbog loše postavljanog slučaja u konkretnim sporovima. Znači opet nestručnost ili prokleta korupcija. I povrh svega, u budžetskoj dokumentaciji ne postoji nikakav prikaz tih troškova. Nema plana realizacije, nema objašnjenja namene, niti detalja o isplatama iz protekle godine.

Ako je ovo domaćinsko poslovanje i ako se ovako vodi država, onda nije ni čudo što nam je javni dug premašio 30 milijardi evra i što smo jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. Ali i to je u redu – za to smo glasali. Ko nam je kriv što „nismo znali“.


https://novaekonomija.rs/kolumna/ima-se-moze-se-je-li-tako

https://www.transparency.org/en/cpi/2020

Preko 50- zemlje Cigani/Romi...

Italija 52

Grčka 59

Slovačka 60

Hrvatska 63

Bugarska 69

Mađarska 69

Rumunjska 69

Argentina 78

Srbija 94

Kosovo 104

BiH 111
....

S druge strane:

Danska 1

Švicarska 3

Norveška 7

Nizozemska 8

Estonija 17

Francuska 23

Portugal 33

Izrael 35

Poljska 45
...


Ovo su podatci WB


https://data.worldbank.org/indicator/BM.GSR.ROYL.CD

https://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.MF.ZS

https://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.CD

https://data.worldbank.org/indicator/IP.PAT.NRES

https://data.worldbank.org/indicator/GB.XPD.RSDV.GD.ZS

https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.SCIE.RD.P6

https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.TECH.RD.P6

https://data.worldbank.org/indicator/IP.JRN.ARTC.SC

Patent applications, residents

Slovenia-255

Croatia- 117

Serbia-138

Technicians in R & D per million people

Slovenia- 1,814

Croatia- 714

Serbia- 412

High technology exports, current $

Slovenia- 2,542,422,115

Croatia- 1,084,082,921

Serbia- 458,079,442

Scientific and technical journal articles

Slovenia- 3,206

Croatia -4,277

Serbia - 4,523

R & D expenditure (% of GDP)

Slovenia- 2.15

Croatia- 1.25

Serbia- 0.91

Od kada su ovi podaci, it izvoz Srbije je skoro 2 milijarde evra.

https://rs.n1info.com/biznis/brnabic-iz ... ardi-evra/

Croatia 2020, Serbia 2018.

I informatika kao takva nije sva, pa ni većinski, R & D.

https://data.worldbank.org/indicator/TX.VAL.TECH.CD

Svinjarija oko Brodarskog instituta u Zagrebu

A ok onda..
Što nam nisi dao podatke Srbije iz 1918-te..


Nisam pratio detaljnije skoro, ali koliko se sećam Srbija ima bar duplo veći izvoz IT dobara od Hrvatske.. isto važi i za ICT..




A razlika će biti samo veća jer,

Hrvatska izgubila 1.700 IT stručnjaka - u Srbiju došlo još 14.800

https://www.b92.net/biz/vesti/region/hr ... 00-2185153




.

BTW, ako neke podatke ne možeš da nadješ na Eurostatu ili WB o nekoj zemlji, dovoljno je da odeš na zavode tih zemalja.

Jer,
Eurostat, WB, MMF i svi ostali na ovom svetu to isto rade.
Uzimaju podatke iz zavoda svake zemlje.. :)