Usporedba sa Čedom i Vučićom ti je niđe veze.

Moramo i na ovoj strani da postavimo jer još uvek nije jasno..




A biće i na sledećoj.. :)

Zapravo odlična mu je ova..

.

Nažalost jesu.
Jugoslavija je tada bila moda.
Gavrilo Princip i njegova Mlada Bosna su bili Jugoslovenčine na kvadrat.

.

Niška deklaracija je doneta 1914-te i kao ratni cilj je jasno i glasno postavljena Jugoslavija i još jasnije i glasnije je rečeno da ujedenjinje samo Srba nije opcija.

Da.
Svi su to znali.
I svi su je hteli. (Većina).


Što se Mlade Bosne tiče, pored istorijskih dokumenata, toplo preporučujem i jedan naš, ne tako poznat, ali odličan film....





.

Ni prva,ni druga karta ti nije tačna.Laži iz strane u stranu.
Banovina Srbija nije postojala,a socijalistička Srbija je bila veća.

Tačne su obe.
1.Da nije bilo WWII to plavo veliko na slici bi danas bila Srbija.
2.Srbija je bila veća samo do 74-te, a 74-te je bila upravo takva kao na slici

1.Su nam ostavili Karadjordjevići
2.Su na ostavili Komići

Drugu kartu su ostavili Obrenovici

Banovina Srbija je bila planirana, ali se desio WW2. Takođe je bilo planirano i iseljenje Albanaca u Tursku koje je isto sprečio rat. Grešilo se u kraljevini, ali su očigledno to shvatili i imali ideju kako da isprave. Onda su došli komunisti. Da su nastavili tu politiku imao bih mnogo manje zamerki, tada bi glavne zamerke bile po pitanju ekonomskog sistema sa moje strane.

Ovako je jedina dobra stvar koju su uradili činjenica da je Vojvodina dobila apsolutnu srpsku većinu, ali je to bilo po cenu gubitka relativne većine u BiH i značajnog smanjenja Srba u Hrvatskoj. Takođe smo na Kosovu pali sa 30% na 10%.
Šta su drugo komunisti dobro uradili za srpsku nacionalnu stvar?

Ti monarhiju gledaš kroz Jugoslaviju, a ja je gledam kroz period od dobijanja autonomije pa kroz ceo 19. vek i sve do kraja njenog postojanja. Period koji ja posmatram se 80% odnosi na Srbiju, a 20% na Jugoslaviju. Od zaostale osmanske provincije je ipak napravljena neka država po ugledu na tadašnje evropske, ali opet sa nekim specifičnostima. Razvili smo autentični srpsko-vizantijski stil i na neki način jednu specifičnu kulturu, tzv. ,,Novu narodnu kulturu''.




Do kraja Balkanskih ratova je išlo uzlaznom putanjom, a od tada su počele greške. Prva greška je bila ostavljanje muslimana iz oslobođenih krajeva u Srbiji. Trebali smo da sledimo primer Grka. Takođe zanesenost jugoslovenstvom koju je danas ipak lako kritikovati iz ove perspektive.
Opet ponavljam imalo je dobrih ideja pred WW2 koje nažalost nisu sprovedene.

Bilo je takvih, ali većina uopšte nije bila ideološki opredeljena. Prosečan srpski seljak nije znao ništa o Jugoslaviji, Hrvatima, Slovencima itd.

Treba pomenuti nekoliko stvari:

1. Partizani nisu isto sto i komunisti. Velika vecina su bili srpski seljaci koji veze nisu imali sa komunizmom. U partizanima je bilo vise svestenika nego radnika (ruralni krajevi).

2. Kako ti Srbi nisu zavrsili u cetnickom otporu? Sovjetski savez je napadnut 22. Juna 2021. godine, skoro tri meseca nakon napada na Jugoslaviju i KPJ se aktivno ukljucuje u otpor tek tada.

3. Logika govori da bi vecina ovih seljaka otisla u cetnike u Aprilu/Maju/Junu 1941. godine, pre nego sto su partizani postojali. Ili mozda u tim krajevima nije bilo cetnika?

4. Propustili smo sansu da, za vise od 20 godina posle prvog svetskog rata, izgradimo ozbiljnu drzavu (i vojno i po unutrasnjim pitanjima) i to nas je mnogo kostalo.

Protiv sam prepucavanja na ovim temama, samo se delimo. Najbolje bi bilo da svako bar proba da razume drugu stranu i da ih ne osudjuje.

Narod je išao u Partizane masovno zbog (u to vreme) primamljive ideje komunizma o jednakosti, pravdi (socijalnoj, pravnoj, ekonomskoj), itd, itd...

Što je sasvim ok u pogledu motiva, ali nikako ne znači da nisu napravili kobnu grešku, najkobniju u našoj istoriji u pogledu rezultata, a rezultat je najbitniji.

.

Niko ne napada obične ljude koji su se borili za partizane. Oni se i nisu borili za ono zbog čega mi ovde uglavnom kritikujemo komunizam. Njih su jednostavno ovi sa vrha izmanipulisali i iskoristili za nešto sa čime se većina njih ne bi nikada složila.

Mozda u nekim mestima u Srbiji.

Precani su, na mnogim mestima, otisli u partizane jer nije bilo alternative. Nisu oni napravili gresku.

Uostalom, i cetnici su bili levo od centra po ekonomskim pitanjima (medju njima je bilo i socialista).

Ekonomska razvijenost se poklapa sa obeležjem na čelu.
"Ruralniji" krajevi su bili Partizanskiji.
Jug Srbije, Bosna, Dalmacija pa i Crna Gora.
Istok Srbije (tada izuzetno napredniji), Zagreb, Beograd, Slavonija su kokarde i ujke.

.

Slazem se, ali nije smelo doci do toga. Narod koji je bio pretezno antikomunisticki raspolozen, doveden je u poziciju da se prikljuci antifasistickoj borbi pod vodstvom KPJ (koja se tek umesala u rat skoro tri meseca posle napada).

U Slavoniji su Srbi bili partizani

Ok.
Idemo već sada duboko u WWII...

Otvorite temu o komunistima i povratku komunizma pa tamo slobodno pišite o tome.
Previše trolujete ovu temu.


I još jednom.....

Ja ne znam da li ljudi ne shvataju poentu ove teme?

Kraljevina Srbija - Povratak Monarhije se zove.
Dakle Monarhije sadašnjeg vremena - Parlamentarne Monarhije poput Švedske, Španije, Danske, Belgije, Holandije...

Monarhija gde Monarh ima manje ovlašćenja od sadašnjeg predsednika i predstavlja samo prestiž i nastavak naše istorije u kojoj smo mnogo duže bili Kraljevina nego šta god da je ovo sad.

Neće Karadjordjevići stvoriti Jugoslaviju niti će to moći.
Niti će vam seći ruke ako ukradete krastavicu.. :)

Smanjite malo besmislene spinove.

.

U parlamentarnoj demokratiji, monarh je kao kralj na sahovskoj tabli. On zauzima poziciju da ne bi mogao neko drugi (propali politicar) da je zauzme.

Nemam nista protiv ali takav sistem nece napraviti neku sustinsku razliku. Nisam siguran koliko moze biti uspesna tzv. demokratija na ovim prostorima.

Za početak ne bi smo morali da trošimo desetak miliona €, na svakih 5 godina, za besmislene predsedničke izbore.

Cinik bi rekao da to nisu jedini besmisleni izbori

mislim da, osim boljeg terenskog rada, partizani su imali priču koja može da okupi šire narodne mase

Priča za vladavinu proletarijata, gde seoski narod može da uzme puške u ruke i napravi revoluciju je izrazito primamljiva i može da okupi šire narodne mase. Naravno nije se ništa od toga desilo, ali u teoriji se ta priča ljudima izrazito svidela.

S druge strane imamo borbu za kralja i dinastiju, kome je već donekle pala popularnost nakon prve Jugoslavije. Nijedan Karađorđević u međuratnoj Jugoslaviji nije bio na preterano dobrom glasu. Poslednji od Karađorevića za koga svaki Srbin kaže da je bio pozitivna ličnost je Petar I.

preduhitri me

Srbi su tradicionalno ekonomska levica, ni dan danas ne postoji nijedna ekonomski desna opcija.

Izbori se osvajaju na socijalističkim pitanjima, komunistička mantra je izuzetno podno tle za ovaj narod.

Mit. Kakav partizanski terenski rad i organizacija? Medju njima jedva da je bilo pismenog coveka. Najpismeniji je bio Koca Popovic, koji je zavrsio jednu godinu fakulteta na Sorboni, pa su ga valjda isterali jer je bio ponavljac.
Partizani su se sredinom 1944. motali po Grmeckoj Krajini i Lici, sa svojim Vrhovnim stabom. Ulazak u finis rata, nisu mogli da prismrde Srbiji. U gradove koje napustaju Nemci, ulaze cetnici koji s narodom slave oslobodjenje.
To je partizanska "privlacnost masama". Na Visu Tito pravi dil sa Englezima, poziva Staljina da okupira Srbiju i njih postavi na vlast. To se i desilo. Posle nacisticke okupacije desila nam se sovjetska okupacija, i onda komunisticka diktatura.
To je sva tajna uspeha partizana.