Onda tek da pročitate srpske in memoriame o njemu
https://malovan.net/Lat/Tekst/815/-IN-MEMORIAM-SLOBODAN-JARCEVIC-1942-2020Citat:
Slobodan je pohađao srednju školu u Kikindi, gde su mu istorija i srpski jezik bili omiljeni predmeti. Za pismene sastave redovno je dobijao odlične ocene.
U to vreme ondašnje Ministarstvo inostranih poslova raspisalo je konkurs za prijem mladih ljudi koji bi, posle određenih priprema, stupili u diplomatsku službu. Konkursna komisija razgovarala je sa kandidatima i odabrala najbolje, među kojima je bio i Slobodan Jarčević.
Tako je počela njegova diplomatska karijera, službovao je u Keniji, Kuvajtu, Grčkoj, Rumuniji i Belorusiji.
U međuvremenu je završio i Fakultet političkih nauka u Beogradu.
Kupreška visoravan i kupreški Srbi našli su se u vrtlogu versko-građanskog rata koji je u Bosni i Hercegovini izbio u proleće 1992. godine. Ponovila su se stradanja iz Drugog svetskog rata, pogibije, ranjavanja, paljevine i razaranja. Kupreški Srbi koji su živeli u Beogradu i Srbiji, među njima je prednjačio Slobodan Jarčević, nastojali su, koliko su mogli, da se nađu na usluzi kupreškim izbeglicama prispelim u Srbiju.
Borba za opstanak srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, tokom ratova koji su trajali od 1991. do 1995. godine, zahtevala je, koliko se to moglo u onako složenim uslovima, i diplomatsko delovanje. Za takvu vrstu posla tražilo se diplomatsko znanje i iskustvo. Toga teškog i rizičnog posla prihvatio se Slobodan Jarčević, odrekavši se spokojnog života u nekom od diplomatskih predstavništava u svetu ondašnje krnje jugoslovenske države.
Bio je i svedok odbrane Slobodana Miloševića pred sudom u Hagu. Na tom suđenju Jarčević je briljantno branio Miloševića i srpsku istinu.
Bio je pristalica stare srpske autohtonističke istorijske škole koja je nudila dokaze da su Srbi najstariji narod na Balkanu i da su na ovim prostorima bili oduvek. Dvadesetak godina bavio se ovim poslom. U autorskom katalogu Narodne biblioteke Srbije, zabeleženo je oko sto pedeset bibliografskih jedinica (članaka i knjiga) koje je objavio Slobodan Jarčević, od toga oko trideset knjiga.
Neke knjige pisane su u tradicionalnom srpskom desetercu, gde se epski kazivač javlja pod imenom Vid Malivuk.
Jarčević je bio darovit pisac, dobar stilista, znao je majstorski da uobliči svoje izlaganje, da upotrebi dokaze kako bi potkrepio svoje tvrdnje. Njegova rečenica je lepršava, nalazio je prave izraze. Takva je bio i na naučnim i političkim tribinama, umeo je da zanimljivo besedi.
https://macva.info/preminuo-slobodan-jarcevic-istaknuti-istoricar-politikolog-pisac-i-borac-za-prava-srpskog-naroda/Citat:
Slobodan Jarčević na javnom konkursu za diplomatiju 1970. godine, bio je najbolji u grupi. Tada je bio zaposlen u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove SFRJ. U diplomatskoj službi ostao do 2002. godine. Кao diplomata službovao je u Zambiji, Grčkoj, Indiji, Rumuniji, Кuvajtu i Belorusiji. Nakon raspada SFR Jugoslavije od 1990. do 1999. je bio Ministar inostranih poslova Republike Srpske Кrajine, a od 1992. do 1994. je bio savetnik Predsednika Milana Martića.
Citat:
Na našu žalost, a na radost državnih istoričara, umro јe naš dragi kolega po peru i shvatanjima „Srbske autohtone škole“ G-din Slobodan Јarčević. Vest me јe iznenadila, јer nisam otvarao kompјuter nekoliko dana. Ipak, to ne umanjuјe značaј ovog erudite, i koјi јe prošao niz zvanja od državnih do akademiskih nivoa, baveći se i istoriјom našeg naroda u davnini, i da nam otkriva šta to nismo znali, ili kako su nas varali državni istoričari u pogledu naše istoriјe.
Bio јe plodan istoriјski pisac, i svuda јe proveјavala njegova misao, da јe u Evropi prvi narod bio Srbski, a tek kasniјe izdelio se na niz novih celina. U svoјim mnogim knjigama, on opisuјe kako su postali mnogi okolni narodi. sa nizom dokaza i uveravanja, i koјa se ne mogu oboriti. Ipak, naši istoričari koјi su zaseli u državne univerzitetske fotelje, ne haјu za tim, da se bave našom dubljom istoriјom i kakvom јe ona doista bila, iako ona može da nam donese niz iznenađenja.
Slobodan јe u toј težnji tvrdio, da su „Iliјada i Odiseјa“ srbski epovi, i da samo Srbi kao narod, mogu da pišu u desetercu. On јe ova dela preveo na naš izvorni pesnički kod i pokazalo se, da su oba dela daleko razumljiviјa, nego ona koјa su prevodili neki preђašnji „školovani istoričari“. Svoјim ideјama, kao i kritičkim istupanjem protiv bečko-germanske škole i njenih zastupnika, oštro јe kritikovao neke njihove predstavnike i pobiјao niz njihovih činjenica, kao i da Srbi nisu mlad narod već narod kontinuiteta ili „narod maјka“ Evrope.
Sve do danas,SRBI SU OSTALI јedan od glavniјih u današnjem slovenskom svetu. Dobitnik јe za svoјa otkrića „Velike Zahvalnice „SERBONA“ iz Niša, i koјa se daјe za izuzetne napore u radu i otkrića u istoriografiјi Srba.Takoђe јe za svoј rad postao i akademikom „Carsko-rusko-Petrogradske akademiјe nauke i umetnosti“. Na gostovanju u Petrogogradu, i gde јe izložio јedan od svoјih radova dobio јe i ovu titulu. Zalagao se, da istoriјa bude „žila kucavica“ za sve narode, јer ona naјbolje pokazuјe dokle јe u nečemu napredovao јedan narod, ili јe nešto značio u prošlosti.
Boraveći kao ambasodor bivše Kninske republike „Srbska kraјina“, u mnogim zemljama se susretao sa mnogim činjeničnim artefaktima, i koјi su ga podsećali da takvih ima puno u bivšoј Јugoslaviјi i na pretek, i da јe to uјedno i dokaz, koliko se prostirao naš narod u davnini. Naši državni istoričari, ni posle svega, nisu mu odali ni malo počasti za svoј rad, iako јe bio istoričar- amater a oni profesionalci. Pokazalo se obrnuto. Ovi drugi su zataјili i pošli putem bez povratka u lažima i neznanju, dok јe Јarčević povrђivao sve višre i više njegova otkrića, ideјe i misli, koјe su ga vodile јoš dublje u prošlost. Ovim putem, društvo „SERBONA“ iz Niša i јa kao predsednik , izražavam (o) naјdublje poštovanje prema ličnosti Slobodana Јarčevića, njegovoј porodici takoђe,naјdublje saučešće, što јe izgubila svog člana, sa koјim se TREBA ponositi.