HercegBosna.org

Hroboatos · **Pridružen/a:** 02 svi 2009, 16:45 **Postovi:** 6994

Ovo bi moglo i na povijest, ali je realnije na politici.
I nije riječ o Muslimanima-Bošnjacima, nego o tipičnoj srpskoj
mitomaniji glede kulture i povijesti i Bosne.
Znam da ovo ne će posjetitelje iznenaditi, no eto...
(dio je na ćirilici, pa tko ne zna- nije mi se dalo preslovljavati)

http://forum.krstarica.com/showthread.p ... -!!!/page6

Матија Дивковић нема никакве везе са Хрватском и Хрватима. То је сомнабулно лупетање давно разјашњено на овом и другим форумима, осим ако се опет не намјерава просути Трухелкина баљезгарија о тзв. "хрватској ћирилици".

Муса Ћазим Ћатић се такође у раније периоду изјашњавао као Србин муслиман у прилог чему свједоче и његове пјесме и ставови у ранијем периоду, а његово накнадно изјашњавање Хрватом у загребачкој фази се може приписати бурном боемском животу и опајању свих кафана по Илици.
Нема никакве логике.

За нас највећу важност има језик на ком су аутори писали, па је самим тиме и један од највећих ауторитета међу писцима из БиХ, Мехмед Меша Селимовић Србин по дјелима језику на ком их је он написао, а не по томе како се национално изјаснио.

У том контексту који мотиви из Андрићевих дјела конкретно имају везе са Хрватском ? Да није ћуприја на Дрини ? Да није Проклета авлија која описује типични босанскохерцеговачки миље или можда Травничка хроника која тако оштро наглашује цивилизацијске разлике, а не задимљене загребачке каване ?

Ако ли и прихватимо наводну тврдњу о неком "хрватству" Иве Андрића (шта год то значило), онда се губи из вида шта то уопште хрватско јесте ?
Може бити свашта и заиста мало шта...

Фра Матија Дивковић који по сопственом признању писаше српским словима, односно ћирилицом нема везе са српском културном баштином ?
Па добро... занимљиво

Ни ми не дајемо ни пишљива боба за твоје и сл. пропагандно и ненаучно писаније као и сличних интернет страница а ла http://www.hercegbosna.org/ .
Можда босанскохерцеговачким Муслиманима ("Бошњацима") данас још можете продавати такве подметачине али не и национално свјесном и постојаном народу као што су Срби.

Хрватска култура БиХ се ограничава на пар једва сачуваних глагољичких споменика и то из средњовјековља нема никаквог трага хрватске културе у БиХ, а све остало је плод накнадне дјелатности РКЦ и национално-пропагандне активности не прије друге половине 19-ог вијека. Остало можете представљати у кружоцима хрватске дијаспоре, они ће то све надахнуто прогутати, али не и нама јер је исувише упадљиво неаутентично.

http://forum.krstarica.com/showthread.p ... ezimena%29

Pokatoličeni Srbi u Hercegovini (prezimena)

Pokatoličene srpske porodice u Hercegovini

28.03.2006. # 00:00 U istoriografiji Srba ne postoji konkretno istraživanje i opis verskog konvertiranja, a o čemu bi u svakom slučaju morala da se piše ozbiljna studija. Do danas ni u okviru jednog istorijskog instituta nismo imali projekat koji bi se na najozbiljniji način bavio ovom problematikom. Nikakvo izvinjenje u ovom slučaju se ne može primiti. Slobodni smo da zaključimo kako je velika sramota što se ovakve studije ne pišu jer je problem verskog konvertiranja drugi najbitniji problem na srpskom etničkom prostoru.
Drugo, situacija nije baš tako jadna kao što bi neko rekao, jer ima dosta građe o ovoj temi, tako da se zahtevaju samo slobodne ruke. O, kakav bi jad bio da te građe nema. Ona je na sve strane razasuta. Potrebno je više ljudi uključiti u ovaj posao. Ovako oni koji se ovlaš dotiču ove teme rade nepovezano, bez zajedničkog programa, i toliko istraživanja nisu kompaktna. No toliko o tome, a pametni neka se zamisle i najzad pokrenu da poprave stanje po ovom pitanju.
Ovde je opet u pitanju jedan kratak prilog, jedan fragment o pokatoličavanju Srba, ovaj put na području Hercegovine. Prilog je sačinjen na osnovu etnografskih istraživanja Jefta Dedijera(1) i Maria Petrića(2). Za prvog svi znamo a drugi je Xrvat iz Xercegovine. Njihova istraživanja obilato je iskoristio Risto Milićević u pisanju svoje knjige Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.
Mada je jasno da su svi stanovnici Xercegovine Srbi, mi smo ovde markirali samo one hercegovačke katoličke porodice koje su po sopstvenom priznavanju svetkovale slavu. Takođe, ustručavali smo se da markiramo one katolike kod kojih se ne zna za njihovu bivšu slavu, ali je očigledno da njihovo prezime danas nose u ogromnoj većini samo pravoslavni Srbi. Npr. Šutonja, porodica koja je nastanjena oko Bileće i slavi Đurđevdan. Iako njih ima katolika kod Stoca, baš zbog toga što se ne spominje njihova slava mi ih nismo markirali, a naravno zaključak neka svako izvede za sebe. Itd.

ANIĆ, nastanjeni u Jarama i Biogracima (Široki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu.
BABIĆ, nastanjeni u: 1. u Aladinićima (Stolac), prethodno u Čavšu (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili Đurđevdan
BRAJKOVIĆ, nastanjeni u Klepcima (Čapljina) Slavili su Tomindan
BUBALO, nastanjeni u: Radišićima i Xumcu (Ljubuški), Turčinovićima (Široki Brijeg), Trebižatu (Čapljina), Mostar. Starinom su iz Xumca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.
BUDIMIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu Petriću, Budimiću ne znaju svoje poreklo.
BUXAČ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (Ljubuški). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan.
BUKVIĆ, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Većina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. Bukvići katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim Bukvićima, ali ih pravoslavni Bukvići smatraju svojim rodom.
BURIĆ, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od Matkovića iz Bjelopavlića u Crnoj gori. Ranije su se zvali Andrijaševići i Matkovići. Slavili su Nikoljdan.
CELIĆ, nastanjeni u Dužicama (Široki Brijeg). Potiču od Knezovića koji su slavili Ivanjdan.
CMILjANIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar). Radnije su se zvali Radojli. Slavili su Nikoljdan.
CURIĆ, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo). Jedan deo se odselio u Slivno i Gluminu. Slavili su Nikoljdan.
ČOKLjAT, nastanjeni u Ravnom, Trnčini i Dolu (Popovo). Ranije su se zvali Đurići i slavili su Mitrovdan.
ČOLAK, nastanjeni na području više sela oko Širokog Brijega. Za Čolake iz sela Rasno tvrdi se da su poreklom od Knina, da su se izbegavši iz Knina zbog Turaka nastanili u Gabeli. Radnije su se zvali Ivkovići i slavili su Ilindan. Za Čolake iz Smokinja (Rasno) tvrdi se da su poreklom iz Opuzena, a da su se u Smokinje doselili iz Gabele. Slavili su takođe Ilindan.
ČOVIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu i Bilušinama (Široki Brijeg). Starinom su od Nikolića i slavili su Petrovdan.
ĆORAK, nastanjeni u Trnčini i Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
ĆORIĆ, nastanjeni su na području Ljubuškog, Širokog Brijega, Mostara. Za Ćoriće iz Selišta (Široki Brijeg) zna se da su se doselili iz Tihaljine gde su se zvali Buljani i slavili Petrovdan.
DADIĆ, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Počitelju (Čapljina). U Počitelj su došli iz Popova. Slavili su Tomindan.
DAMJANOVIĆ, 1. Ljuti Do (Široki Brijeg). Potiču od pravoslavnih Simića i slavili su Nikoljdan. 2. Biograci (Široki Brijeg). Potiču od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.
DANIČIĆ, nastanjeni u Radetićima (Čarići, Neum). Starinom su od Senja i slavili su Đurđevdan.
DELIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su došli iz Čitluka, i Jasenici (Biišće) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan.
DOLINA, nastanjeni u Golubincu i Orašju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan.
DONKIĆ, nastanjeni u Klepcima i Trebižatu (Čapljina), Čulima (Mostar) i Čitluku (Posušje). Starinom su iz Broćna, odakle su se doselili u Klepce. U Trebižat su došli iz Selina kod Mosora a u Čitluk iz Trebižata. Slavili su Nikoljdan.
DRAŠKIĆ, nastanjeni u Izbričnom i Britvici (Široki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.
DUBELj, nastanjeni u Belenićima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se Raićević i slavili Mratindan.
DžAJKIĆ, nastanjeni u Izbičnom (Široki Brijeg). Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji. Ranije su se prezivali Rkaći i živeli na području sela Pribinovići. Slavili su Đurđevdan.
DžAMARIJA, nastanjeni u Trnčini (Popovo). Poreklom su iz Crne Gore Slavili su Nikoljdan.
DžAMONjA, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Prozoru. Džamonje iz Belenića slavili su Tomindan. Ne zna se pouzdano od koga potiču Belenići iz Prozora.
DžONO, nastanjeni u Pripratnici i u Xutovu (Neum). U Pripratnicu su se doselili iz Riđana u Crnoj Gori, a u Xutovo iz Pripratnice. Slavili su Svetog Mihovila.
ĐOLO, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Potiču od Damjanovića iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.
ĐURASOVIĆ, nastanjeni u Trnčini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
EREŠ, nastanjeni u Radišićima, Proboju, Xumcu, Studencima (Ljubuški) i Sretnici (Mostar). Slavili su Malu Gospojinu.
FRANIĆI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiču od Žilića iz Riđana iz Crne Gore. Izgleda da su jedan rod sa pravoslavnim Batinićima iz Čvaljine (Popovo).
GABRIĆ, nastanjeni u Selištu (Mostar). Doselili su se iz Župe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u Grljevićima (Ljubuški) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan.
GAGRO, nastanjeni u Xodbini (Mostar) i Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Ilindan.
GALIĆ, nastanjeni na širem području zapadne Xercegovine ali nisu od istog roda. Galići iz Domonovića poreklom iz Ošljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.
GAVRAN, nastanjeni u selima oko Ljubuškog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Xercegovine.
GILjE, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GLAVINIĆ, nastanjeni su Babin Dolu i Moševićima (Neum). Slavili su Mratindan.
GOLIĆ, živeli u Orašju (Popovo). Starinom su Lonci iz Trnčine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviše Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.
GOLUŽA, nastanjeni u Opličićima (Čapljina), Trijebnju i Pješivcu. Slavili su Nikoljdan.
GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Šipovači (Ljubuški). Pretpostavlja se da su bili pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su pričali da su poreklom od „Stipana Visokog“ i da su rod sa kućom Petrovića iz Crne Gore.
GRBEŠA, nastanjeni u Orašcu, Kovačevu Polju i Maglicama (Prozor) Čapljina. Potiču od Pinjuha iz zapadne Xercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se Medić i slavili Nikoljdan.
GRLE, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Zvali su se Predići i slavili Nikoljdan.
GROZDIĆ, nastanjeni u Orašcu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan.
GRUSIN, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan.
GUGUĆ, nastanjeni u Uzarićima (Široki Brijeg). Ranije su se zvali Lasić koji su slavili Petrovdan.
GUSLIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GUSTIN, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan.

:smajl052

kiler

Čitao sam ovo već,bilo je na indexovom forumu.Ništa novoga od Srbadije,ne se sekirati
:herceg_bosna

caruga · **Pridružen/a:** 22 tra 2011, 00:49 **Postovi:** 804

kiler je napisao/la:

Čitao sam ovo već,bilo je na indexovom forumu.Ništa novoga od Srbadije,ne se sekirati
:herceg_bosna

Tako je...
Doduše :zubati

...Možda ovi Čovići malo nanose...ali ipak...ne treba se obazirati...

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

kiler je napisao/la:

Čitao sam ovo već,bilo je na indexovom forumu.Ništa novoga od Srbadije,ne se sekirati
:herceg_bosna

Zar oni nisu vasi saveznici :zubati

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

Citat:

glede tvdnje "kakve ima veze s Hrvatskom"- ne znam što autor uopće pod tim misli ?
Kao hrvatski se tretiraju, i usvijetu i kod nas, bosanski ihercegovački katolički pisci
(u prva tri stoljeća uglavnom vjerski) - Matija Divković, Pavao Papić, Stjepan Margitić,
Bono Benić, Posilović, Matijević, Šitović- Ljubušak, Ivan Frano Jukić,... kao i sekularni autori
koji su stupili na scenu nakon austrijske okupacije- Ivo Andrić u početku, Safvet beg Bašagić, Musa
Ćazim Ćatić, Hamdija Kreševljaković, Milan Prelog, Jakša Kušan, Antun Branko Šimić,
Zvonimir Remeta, Enver Čolaković, Stanislav Šimić, Tomislav Ladan, Veselko Koroman,..

Cuj Basagic hrvatski :ucelo

Razumijem prisvajati sve sto ima veze s Bosnom,ali Basagica prisvajati je pretjerivanje.

pagan · **Pridružen/a:** 24 ruj 2010, 22:57 **Postovi:** 2541

zapovjednik je napisao/la:

kiler je napisao/la:

Čitao sam ovo već,bilo je na indexovom forumu.Ništa novoga od Srbadije,ne se sekirati
:herceg_bosna

Zar oni nisu vasi saveznici :zubati

turcine bio si i ti saveznik,a sad si spreman za povijesnu reciklazu

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

pagan je napisao/la:

zapovjednik je napisao/la:

Zar oni nisu vasi saveznici :zubati

turcine bio si i ti saveznik,a sad si spreman za povijesnu reciklazu

Turci su vasi saveznici,a ja sam Bosnjak,jel razumijes.

pagan · **Pridružen/a:** 24 ruj 2010, 22:57 **Postovi:** 2541

zapovjednik je napisao/la:

pagan je napisao/la:

turcine bio si i ti saveznik,a sad si spreman za povijesnu reciklazu

Turci su vasi saveznici,a ja sam Bosnjak,jel razumijes.

ti si maslacak i samo trebas vjerovat da si maslacak...nije tesko

prepusti se vremenu,ne navaljuj...mozda ces se uskoro izjasnjavati necim drugim

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

pagan je napisao/la:

zapovjednik je napisao/la:

Turci su vasi saveznici,a ja sam Bosnjak,jel razumijes.

ti si maslacak i samo trebas vjerovat da si maslacak...nije tesko

prepusti se vremenu,ne navaljuj...mozda ces se uskoro izjasnjavati necim drugim

Nema potrebe,mozda Bosancem jer je to u ono vrijeme bio sinonim za Bosnjake... :bih

pagan · **Pridružen/a:** 24 ruj 2010, 22:57 **Postovi:** 2541

zapovjednik je napisao/la:

pagan je napisao/la:

ti si maslacak i samo trebas vjerovat da si maslacak...nije tesko

prepusti se vremenu,ne navaljuj...mozda ces se uskoro izjasnjavati necim drugim

Nema potrebe,mozda Bosancem jer je to u ono vrijeme bio sinonim za Bosnjake... :bih

dobro provjeri jeli bosnjak ili bosanac...posto je jedno tovarni konj :zastava_Hrvata

Sandalj

Štaš tako je kod starosjedilaca zapadnog Balkana jedni su konji, a drugi kerad. ;-)

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

pagan je napisao/la:

zapovjednik je napisao/la:

Nema potrebe,mozda Bosancem jer je to u ono vrijeme bio sinonim za Bosnjake... :bih

dobro provjeri jeli bosnjak ili bosanac...posto je jedno tovarni konj :zastava_Hrvata

Zasad Bosnjak ali ako se vrati Bosanac kao sinonim Bosnjaku onda se mozda i tako izjasnim jer je isto... :bih

pjosip · **Pridružen/a:** 03 svi 2009, 12:10 **Postovi:** 4386

Sandalj je napisao/la:

Štaš tako je kod starosjedilaca zapadnog Balkana jedni su konji, a drugi kerad. ;-)

ccc... "starosjedioci" sa turskim imenima...

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

pjosip je napisao/la:

Sandalj je napisao/la:

Štaš tako je kod starosjedilaca zapadnog Balkana jedni su konji, a drugi kerad. ;-)

ccc... "starosjedioci" sa turskim imenima...

Ime je stvar pojedinca i imena nisu turska....

caruga · **Pridružen/a:** 22 tra 2011, 00:49 **Postovi:** 804

zapovjednik je napisao/la:

pagan je napisao/la:

dobro provjeri jeli bosnjak ili bosanac...posto je jedno tovarni konj :zastava_Hrvata

Zasad Bosnjak ali ako se vrati Bosanac kao sinonim Bosnjaku onda se mozda i tako izjasnim jer je isto...

Ne sumnjamo mi u to...Vjeruj... :evotigana

teranova · **Pridružen/a:** 02 lip 2009, 00:05 **Postovi:** 13227

I, koje slave ste slavili nekad? =))

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

teranova je napisao/la:

I, koje slave ste slavili nekad? =))

kakve slave?

teranova · **Pridružen/a:** 02 lip 2009, 00:05 **Postovi:** 13227

zapovjednik je napisao/la:

teranova je napisao/la:

I, koje slave ste slavili nekad? =))

kakve slave?

Prvi post, prezimena i slave.

Ringo10 · **Pridružen/a:** 19 stu 2010, 10:27 **Postovi:** 88

Hroboatos je napisao/la:

Ovo bi moglo i na povijest, ali je realnije na politici.
I nije riječ o Muslimanima-Bošnjacima, nego o tipičnoj srpskoj
mitomaniji glede kulture i povijesti i Bosne.
Znam da ovo ne će posjetitelje iznenaditi, no eto...
(dio je na ćirilici, pa tko ne zna- nije mi se dalo preslovljavati)

http://forum.krstarica.com/showthread.p ... -!!!/page6

Матија Дивковић нема никакве везе са Хрватском и Хрватима. То је сомнабулно лупетање давно разјашњено на овом и другим форумима, осим ако се опет не намјерава просути Трухелкина баљезгарија о тзв. "хрватској ћирилици".

Муса Ћазим Ћатић се такође у раније периоду изјашњавао као Србин муслиман у прилог чему свједоче и његове пјесме и ставови у ранијем периоду, а његово накнадно изјашњавање Хрватом у загребачкој фази се може приписати бурном боемском животу и опајању свих кафана по Илици.
Нема никакве логике.

За нас највећу важност има језик на ком су аутори писали, па је самим тиме и један од највећих ауторитета међу писцима из БиХ, Мехмед Меша Селимовић Србин по дјелима језику на ком их је он написао, а не по томе како се национално изјаснио.

У том контексту који мотиви из Андрићевих дјела конкретно имају везе са Хрватском ? Да није ћуприја на Дрини ? Да није Проклета авлија која описује типични босанскохерцеговачки миље или можда Травничка хроника која тако оштро наглашује цивилизацијске разлике, а не задимљене загребачке каване ?

Ако ли и прихватимо наводну тврдњу о неком "хрватству" Иве Андрића (шта год то значило), онда се губи из вида шта то уопште хрватско јесте ?
Може бити свашта и заиста мало шта...

Фра Матија Дивковић који по сопственом признању писаше српским словима, односно ћирилицом нема везе са српском културном баштином ?
Па добро... занимљиво

Ни ми не дајемо ни пишљива боба за твоје и сл. пропагандно и ненаучно писаније као и сличних интернет страница а ла http://www.hercegbosna.org/ .
Можда босанскохерцеговачким Муслиманима ("Бошњацима") данас још можете продавати такве подметачине али не и национално свјесном и постојаном народу као што су Срби.

Хрватска култура БиХ се ограничава на пар једва сачуваних глагољичких споменика и то из средњовјековља нема никаквог трага хрватске културе у БиХ, а све остало је плод накнадне дјелатности РКЦ и национално-пропагандне активности не прије друге половине 19-ог вијека. Остало можете представљати у кружоцима хрватске дијаспоре, они ће то све надахнуто прогутати, али не и нама јер је исувише упадљиво неаутентично.

http://forum.krstarica.com/showthread.p ... ezimena%29

Pokatoličeni Srbi u Hercegovini (prezimena)

Pokatoličene srpske porodice u Hercegovini

28.03.2006. # 00:00 U istoriografiji Srba ne postoji konkretno istraživanje i opis verskog konvertiranja, a o čemu bi u svakom slučaju morala da se piše ozbiljna studija. Do danas ni u okviru jednog istorijskog instituta nismo imali projekat koji bi se na najozbiljniji način bavio ovom problematikom. Nikakvo izvinjenje u ovom slučaju se ne može primiti. Slobodni smo da zaključimo kako je velika sramota što se ovakve studije ne pišu jer je problem verskog konvertiranja drugi najbitniji problem na srpskom etničkom prostoru.
Drugo, situacija nije baš tako jadna kao što bi neko rekao, jer ima dosta građe o ovoj temi, tako da se zahtevaju samo slobodne ruke. O, kakav bi jad bio da te građe nema. Ona je na sve strane razasuta. Potrebno je više ljudi uključiti u ovaj posao. Ovako oni koji se ovlaš dotiču ove teme rade nepovezano, bez zajedničkog programa, i toliko istraživanja nisu kompaktna. No toliko o tome, a pametni neka se zamisle i najzad pokrenu da poprave stanje po ovom pitanju.
Ovde je opet u pitanju jedan kratak prilog, jedan fragment o pokatoličavanju Srba, ovaj put na području Hercegovine. Prilog je sačinjen na osnovu etnografskih istraživanja Jefta Dedijera(1) i Maria Petrića(2). Za prvog svi znamo a drugi je Xrvat iz Xercegovine. Njihova istraživanja obilato je iskoristio Risto Milićević u pisanju svoje knjige Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.
Mada je jasno da su svi stanovnici Xercegovine Srbi, mi smo ovde markirali samo one hercegovačke katoličke porodice koje su po sopstvenom priznavanju svetkovale slavu. Takođe, ustručavali smo se da markiramo one katolike kod kojih se ne zna za njihovu bivšu slavu, ali je očigledno da njihovo prezime danas nose u ogromnoj većini samo pravoslavni Srbi. Npr. Šutonja, porodica koja je nastanjena oko Bileće i slavi Đurđevdan. Iako njih ima katolika kod Stoca, baš zbog toga što se ne spominje njihova slava mi ih nismo markirali, a naravno zaključak neka svako izvede za sebe. Itd.

ANIĆ, nastanjeni u Jarama i Biogracima (Široki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu.
BABIĆ, nastanjeni u: 1. u Aladinićima (Stolac), prethodno u Čavšu (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili Đurđevdan
BRAJKOVIĆ, nastanjeni u Klepcima (Čapljina) Slavili su Tomindan
BUBALO, nastanjeni u: Radišićima i Xumcu (Ljubuški), Turčinovićima (Široki Brijeg), Trebižatu (Čapljina), Mostar. Starinom su iz Xumca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.
BUDIMIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu Petriću, Budimiću ne znaju svoje poreklo.
BUXAČ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (Ljubuški). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan.
BUKVIĆ, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Većina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. Bukvići katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim Bukvićima, ali ih pravoslavni Bukvići smatraju svojim rodom.
BURIĆ, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od Matkovića iz Bjelopavlića u Crnoj gori. Ranije su se zvali Andrijaševići i Matkovići. Slavili su Nikoljdan.
CELIĆ, nastanjeni u Dužicama (Široki Brijeg). Potiču od Knezovića koji su slavili Ivanjdan.
CMILjANIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar). Radnije su se zvali Radojli. Slavili su Nikoljdan.
CURIĆ, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo). Jedan deo se odselio u Slivno i Gluminu. Slavili su Nikoljdan.
ČOKLjAT, nastanjeni u Ravnom, Trnčini i Dolu (Popovo). Ranije su se zvali Đurići i slavili su Mitrovdan.
ČOLAK, nastanjeni na području više sela oko Širokog Brijega. Za Čolake iz sela Rasno tvrdi se da su poreklom od Knina, da su se izbegavši iz Knina zbog Turaka nastanili u Gabeli. Radnije su se zvali Ivkovići i slavili su Ilindan. Za Čolake iz Smokinja (Rasno) tvrdi se da su poreklom iz Opuzena, a da su se u Smokinje doselili iz Gabele. Slavili su takođe Ilindan.
ČOVIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu i Bilušinama (Široki Brijeg). Starinom su od Nikolića i slavili su Petrovdan.
ĆORAK, nastanjeni u Trnčini i Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
ĆORIĆ, nastanjeni su na području Ljubuškog, Širokog Brijega, Mostara. Za Ćoriće iz Selišta (Široki Brijeg) zna se da su se doselili iz Tihaljine gde su se zvali Buljani i slavili Petrovdan.
DADIĆ, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Počitelju (Čapljina). U Počitelj su došli iz Popova. Slavili su Tomindan.
DAMJANOVIĆ, 1. Ljuti Do (Široki Brijeg). Potiču od pravoslavnih Simića i slavili su Nikoljdan. 2. Biograci (Široki Brijeg). Potiču od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.
DANIČIĆ, nastanjeni u Radetićima (Čarići, Neum). Starinom su od Senja i slavili su Đurđevdan.
DELIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su došli iz Čitluka, i Jasenici (Biišće) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan.
DOLINA, nastanjeni u Golubincu i Orašju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan.
DONKIĆ, nastanjeni u Klepcima i Trebižatu (Čapljina), Čulima (Mostar) i Čitluku (Posušje). Starinom su iz Broćna, odakle su se doselili u Klepce. U Trebižat su došli iz Selina kod Mosora a u Čitluk iz Trebižata. Slavili su Nikoljdan.
DRAŠKIĆ, nastanjeni u Izbričnom i Britvici (Široki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.
DUBELj, nastanjeni u Belenićima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se Raićević i slavili Mratindan.
DžAJKIĆ, nastanjeni u Izbičnom (Široki Brijeg). Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji. Ranije su se prezivali Rkaći i živeli na području sela Pribinovići. Slavili su Đurđevdan.
DžAMARIJA, nastanjeni u Trnčini (Popovo). Poreklom su iz Crne Gore Slavili su Nikoljdan.
DžAMONjA, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Prozoru. Džamonje iz Belenića slavili su Tomindan. Ne zna se pouzdano od koga potiču Belenići iz Prozora.
DžONO, nastanjeni u Pripratnici i u Xutovu (Neum). U Pripratnicu su se doselili iz Riđana u Crnoj Gori, a u Xutovo iz Pripratnice. Slavili su Svetog Mihovila.
ĐOLO, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Potiču od Damjanovića iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.
ĐURASOVIĆ, nastanjeni u Trnčini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
EREŠ, nastanjeni u Radišićima, Proboju, Xumcu, Studencima (Ljubuški) i Sretnici (Mostar). Slavili su Malu Gospojinu.
FRANIĆI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiču od Žilića iz Riđana iz Crne Gore. Izgleda da su jedan rod sa pravoslavnim Batinićima iz Čvaljine (Popovo).
GABRIĆ, nastanjeni u Selištu (Mostar). Doselili su se iz Župe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u Grljevićima (Ljubuški) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan.
GAGRO, nastanjeni u Xodbini (Mostar) i Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Ilindan.
GALIĆ, nastanjeni na širem području zapadne Xercegovine ali nisu od istog roda. Galići iz Domonovića poreklom iz Ošljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.
GAVRAN, nastanjeni u selima oko Ljubuškog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Xercegovine.
GILjE, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GLAVINIĆ, nastanjeni su Babin Dolu i Moševićima (Neum). Slavili su Mratindan.
GOLIĆ, živeli u Orašju (Popovo). Starinom su Lonci iz Trnčine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviše Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.
GOLUŽA, nastanjeni u Opličićima (Čapljina), Trijebnju i Pješivcu. Slavili su Nikoljdan.
GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Šipovači (Ljubuški). Pretpostavlja se da su bili pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su pričali da su poreklom od „Stipana Visokog“ i da su rod sa kućom Petrovića iz Crne Gore.
GRBEŠA, nastanjeni u Orašcu, Kovačevu Polju i Maglicama (Prozor) Čapljina. Potiču od Pinjuha iz zapadne Xercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se Medić i slavili Nikoljdan.
GRLE, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Zvali su se Predići i slavili Nikoljdan.
GROZDIĆ, nastanjeni u Orašcu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan.
GRUSIN, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan.
GUGUĆ, nastanjeni u Uzarićima (Široki Brijeg). Ranije su se zvali Lasić koji su slavili Petrovdan.
GUSLIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GUSTIN, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan.

:smajl052

Svemu će se naći lijeka, ali bolest velikosrbizma i njihova opsjednutost su vječne.

Ministry of Sound

Hroboatos je napisao/la:

Ovo bi moglo i na povijest, ali je realnije na politici.
I nije riječ o Muslimanima-Bošnjacima, nego o tipičnoj srpskoj
mitomaniji glede kulture i povijesti i Bosne.
Znam da ovo ne će posjetitelje iznenaditi, no eto...
(dio je na ćirilici, pa tko ne zna- nije mi se dalo preslovljavati)

http://forum.krstarica.com/showthread.p ... -!!!/page6

Матија Дивковић нема никакве везе са Хрватском и Хрватима. То је сомнабулно лупетање давно разјашњено на овом и другим форумима, осим ако се опет не намјерава просути Трухелкина баљезгарија о тзв. "хрватској ћирилици".

Муса Ћазим Ћатић се такође у раније периоду изјашњавао као Србин муслиман у прилог чему свједоче и његове пјесме и ставови у ранијем периоду, а његово накнадно изјашњавање Хрватом у загребачкој фази се може приписати бурном боемском животу и опајању свих кафана по Илици.
Нема никакве логике.

За нас највећу важност има језик на ком су аутори писали, па је самим тиме и један од највећих ауторитета међу писцима из БиХ, Мехмед Меша Селимовић Србин по дјелима језику на ком их је он написао, а не по томе како се национално изјаснио.

У том контексту који мотиви из Андрићевих дјела конкретно имају везе са Хрватском ? Да није ћуприја на Дрини ? Да није Проклета авлија која описује типични босанскохерцеговачки миље или можда Травничка хроника која тако оштро наглашује цивилизацијске разлике, а не задимљене загребачке каване ?

Ако ли и прихватимо наводну тврдњу о неком "хрватству" Иве Андрића (шта год то значило), онда се губи из вида шта то уопште хрватско јесте ?
Може бити свашта и заиста мало шта...

Фра Матија Дивковић који по сопственом признању писаше српским словима, односно ћирилицом нема везе са српском културном баштином ?
Па добро... занимљиво

Ни ми не дајемо ни пишљива боба за твоје и сл. пропагандно и ненаучно писаније као и сличних интернет страница а ла http://www.hercegbosna.org/ .
Можда босанскохерцеговачким Муслиманима ("Бошњацима") данас још можете продавати такве подметачине али не и национално свјесном и постојаном народу као што су Срби.

Хрватска култура БиХ се ограничава на пар једва сачуваних глагољичких споменика и то из средњовјековља нема никаквог трага хрватске културе у БиХ, а све остало је плод накнадне дјелатности РКЦ и национално-пропагандне активности не прије друге половине 19-ог вијека. Остало можете представљати у кружоцима хрватске дијаспоре, они ће то све надахнуто прогутати, али не и нама јер је исувише упадљиво неаутентично.

http://forum.krstarica.com/showthread.p ... ezimena%29

Pokatoličeni Srbi u Hercegovini (prezimena)

Pokatoličene srpske porodice u Hercegovini

28.03.2006. # 00:00 U istoriografiji Srba ne postoji konkretno istraživanje i opis verskog konvertiranja, a o čemu bi u svakom slučaju morala da se piše ozbiljna studija. Do danas ni u okviru jednog istorijskog instituta nismo imali projekat koji bi se na najozbiljniji način bavio ovom problematikom. Nikakvo izvinjenje u ovom slučaju se ne može primiti. Slobodni smo da zaključimo kako je velika sramota što se ovakve studije ne pišu jer je problem verskog konvertiranja drugi najbitniji problem na srpskom etničkom prostoru.
Drugo, situacija nije baš tako jadna kao što bi neko rekao, jer ima dosta građe o ovoj temi, tako da se zahtevaju samo slobodne ruke. O, kakav bi jad bio da te građe nema. Ona je na sve strane razasuta. Potrebno je više ljudi uključiti u ovaj posao. Ovako oni koji se ovlaš dotiču ove teme rade nepovezano, bez zajedničkog programa, i toliko istraživanja nisu kompaktna. No toliko o tome, a pametni neka se zamisle i najzad pokrenu da poprave stanje po ovom pitanju.
Ovde je opet u pitanju jedan kratak prilog, jedan fragment o pokatoličavanju Srba, ovaj put na području Hercegovine. Prilog je sačinjen na osnovu etnografskih istraživanja Jefta Dedijera(1) i Maria Petrića(2). Za prvog svi znamo a drugi je Xrvat iz Xercegovine. Njihova istraživanja obilato je iskoristio Risto Milićević u pisanju svoje knjige Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.
Mada je jasno da su svi stanovnici Xercegovine Srbi, mi smo ovde markirali samo one hercegovačke katoličke porodice koje su po sopstvenom priznavanju svetkovale slavu. Takođe, ustručavali smo se da markiramo one katolike kod kojih se ne zna za njihovu bivšu slavu, ali je očigledno da njihovo prezime danas nose u ogromnoj većini samo pravoslavni Srbi. Npr. Šutonja, porodica koja je nastanjena oko Bileće i slavi Đurđevdan. Iako njih ima katolika kod Stoca, baš zbog toga što se ne spominje njihova slava mi ih nismo markirali, a naravno zaključak neka svako izvede za sebe. Itd.

ANIĆ, nastanjeni u Jarama i Biogracima (Široki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu.
BABIĆ, nastanjeni u: 1. u Aladinićima (Stolac), prethodno u Čavšu (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili Đurđevdan
BRAJKOVIĆ, nastanjeni u Klepcima (Čapljina) Slavili su Tomindan
BUBALO, nastanjeni u: Radišićima i Xumcu (Ljubuški), Turčinovićima (Široki Brijeg), Trebižatu (Čapljina), Mostar. Starinom su iz Xumca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.
BUDIMIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu Petriću, Budimiću ne znaju svoje poreklo.
BUXAČ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (Ljubuški). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan.
BUKVIĆ, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Većina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. Bukvići katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim Bukvićima, ali ih pravoslavni Bukvići smatraju svojim rodom.
BURIĆ, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od Matkovića iz Bjelopavlića u Crnoj gori. Ranije su se zvali Andrijaševići i Matkovići. Slavili su Nikoljdan.
CELIĆ, nastanjeni u Dužicama (Široki Brijeg). Potiču od Knezovića koji su slavili Ivanjdan.
CMILjANIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar). Radnije su se zvali Radojli. Slavili su Nikoljdan.
CURIĆ, nastanjeni u Veljoj Međi (Popovo). Jedan deo se odselio u Slivno i Gluminu. Slavili su Nikoljdan.
ČOKLjAT, nastanjeni u Ravnom, Trnčini i Dolu (Popovo). Ranije su se zvali Đurići i slavili su Mitrovdan.
ČOLAK, nastanjeni na području više sela oko Širokog Brijega. Za Čolake iz sela Rasno tvrdi se da su poreklom od Knina, da su se izbegavši iz Knina zbog Turaka nastanili u Gabeli. Radnije su se zvali Ivkovići i slavili su Ilindan. Za Čolake iz Smokinja (Rasno) tvrdi se da su poreklom iz Opuzena, a da su se u Smokinje doselili iz Gabele. Slavili su takođe Ilindan.
ČOVIĆ, nastanjeni u Ljutom Docu i Bilušinama (Široki Brijeg). Starinom su od Nikolića i slavili su Petrovdan.
ĆORAK, nastanjeni u Trnčini i Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
ĆORIĆ, nastanjeni su na području Ljubuškog, Širokog Brijega, Mostara. Za Ćoriće iz Selišta (Široki Brijeg) zna se da su se doselili iz Tihaljine gde su se zvali Buljani i slavili Petrovdan.
DADIĆ, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Počitelju (Čapljina). U Počitelj su došli iz Popova. Slavili su Tomindan.
DAMJANOVIĆ, 1. Ljuti Do (Široki Brijeg). Potiču od pravoslavnih Simića i slavili su Nikoljdan. 2. Biograci (Široki Brijeg). Potiču od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.
DANIČIĆ, nastanjeni u Radetićima (Čarići, Neum). Starinom su od Senja i slavili su Đurđevdan.
DELIĆ, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su došli iz Čitluka, i Jasenici (Biišće) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan.
DOLINA, nastanjeni u Golubincu i Orašju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan.
DONKIĆ, nastanjeni u Klepcima i Trebižatu (Čapljina), Čulima (Mostar) i Čitluku (Posušje). Starinom su iz Broćna, odakle su se doselili u Klepce. U Trebižat su došli iz Selina kod Mosora a u Čitluk iz Trebižata. Slavili su Nikoljdan.
DRAŠKIĆ, nastanjeni u Izbričnom i Britvici (Široki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.
DUBELj, nastanjeni u Belenićima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se Raićević i slavili Mratindan.
DžAJKIĆ, nastanjeni u Izbičnom (Široki Brijeg). Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji. Ranije su se prezivali Rkaći i živeli na području sela Pribinovići. Slavili su Đurđevdan.
DžAMARIJA, nastanjeni u Trnčini (Popovo). Poreklom su iz Crne Gore Slavili su Nikoljdan.
DžAMONjA, nastanjeni u Belenićima (Popovo) i Prozoru. Džamonje iz Belenića slavili su Tomindan. Ne zna se pouzdano od koga potiču Belenići iz Prozora.
DžONO, nastanjeni u Pripratnici i u Xutovu (Neum). U Pripratnicu su se doselili iz Riđana u Crnoj Gori, a u Xutovo iz Pripratnice. Slavili su Svetog Mihovila.
ĐOLO, nastanjeni u Biogracima (Široki Brijeg). Potiču od Damjanovića iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.
ĐURASOVIĆ, nastanjeni u Trnčini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
EREŠ, nastanjeni u Radišićima, Proboju, Xumcu, Studencima (Ljubuški) i Sretnici (Mostar). Slavili su Malu Gospojinu.
FRANIĆI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiču od Žilića iz Riđana iz Crne Gore. Izgleda da su jedan rod sa pravoslavnim Batinićima iz Čvaljine (Popovo).
GABRIĆ, nastanjeni u Selištu (Mostar). Doselili su se iz Župe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u Grljevićima (Ljubuški) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan.
GAGRO, nastanjeni u Xodbini (Mostar) i Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Ilindan.
GALIĆ, nastanjeni na širem području zapadne Xercegovine ali nisu od istog roda. Galići iz Domonovića poreklom iz Ošljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.
GAVRAN, nastanjeni u selima oko Ljubuškog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Xercegovine.
GILjE, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GLAVINIĆ, nastanjeni su Babin Dolu i Moševićima (Neum). Slavili su Mratindan.
GOLIĆ, živeli u Orašju (Popovo). Starinom su Lonci iz Trnčine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviše Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.
GOLUŽA, nastanjeni u Opličićima (Čapljina), Trijebnju i Pješivcu. Slavili su Nikoljdan.
GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Šipovači (Ljubuški). Pretpostavlja se da su bili pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su pričali da su poreklom od „Stipana Visokog“ i da su rod sa kućom Petrovića iz Crne Gore.
GRBEŠA, nastanjeni u Orašcu, Kovačevu Polju i Maglicama (Prozor) Čapljina. Potiču od Pinjuha iz zapadne Xercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se Medić i slavili Nikoljdan.
GRLE, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Zvali su se Predići i slavili Nikoljdan.
GROZDIĆ, nastanjeni u Orašcu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan.
GRUSIN, nastanjeni u Bilišićima (Široki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan.
GUGUĆ, nastanjeni u Uzarićima (Široki Brijeg). Ranije su se zvali Lasić koji su slavili Petrovdan.
GUSLIĆ, nastanjeni u Jarama (Široki Brijeg). Slavili su Petrovdan.
GUSTIN, nastanjeni u Aladinićima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan.

:smajl052

tl;dr

Wittgenstein

Nije iskljuceno da na toj listi ima ovdasnjih forumasa.

Srbi su kada dode do onomastike stvarno smjesni, kada prezimena tipa "Petrovic" etiketiraju iskljucivo kao srpska, kao da je "Petar" od kojeg je muskog imena prezime nastalo, samo ime kod Srba!

DzoniBG · **Pridružen/a:** 28 sij 2010, 17:54 **Postovi:** 13005

Wittgenstein je napisao/la:

Nije iskljuceno da na toj listi ima ovdasnjih forumasa.

Srbi su kada dode do onomastike stvarno smjesni, kada prezimena tipa "Petrovic" etiketiraju iskljucivo kao srpska, kao da je "Petar" od kojeg je muskog imena prezime nastalo, samo ime kod Srba!

Petrovic je prezime uglavnom karakteristicno za Crno Goru i istocni deo Hercegovine... vecina prezimena koja imaju nastavak OV su poreklom odatle... Karadjordje Petrovic je rodom iz Crne Gore, Petar Petrovic Njegos... Otac drazena Petrovica je isto iz Hercegovine... sto ne znaci da nema i Hrvata Petrovica, to je granicni deo uticaja pravoslavne i katolicke crkve, isti su to ljudi poreklom podeljeni religijom.

Sto se tice citiranja foruma Krstarice, iz iskustva znam kakav se olos tamo skuplja, sve sami radikali i ostali jebivetri, treba pod velikim znakom pitanja uzeti svaki citat, a pogotovo je pogresno od pisanija ljudi odande praviti temu za raspravu...

Kao da odes na sajt srpskih Obrazovaca ili hrvatskih ultradesnicara, i nastupis sa temom - evo ovo misle Hrvati i Srbi... to je neozbiljno...

Wittgenstein

DzoniBG je napisao/la:

Wittgenstein je napisao/la:

Nije iskljuceno da na toj listi ima ovdasnjih forumasa.

Srbi su kada dode do onomastike stvarno smjesni, kada prezimena tipa "Petrovic" etiketiraju iskljucivo kao srpska, kao da je "Petar" od kojeg je muskog imena prezime nastalo, samo ime kod Srba!

Petrovic je prezime uglavnom karakteristicno za Crno Goru i istocni deo Hercegovine... vecina prezimena koja imaju nastavak OV su poreklom odatle... Karadjordje Petrovic je rodom iz Crne Gore, Petar Petrovic Njegos... Otac drazena Petrovica je isto iz Hercegovine... sto ne znaci da nema i Hrvata Petrovica, to je granicni deo uticaja pravoslavne i katolicke crkve, isti su to ljudi poreklom podeljeni religijom.

Sto se tice citiranja foruma Krstarice, iz iskustva znam kakav se olos tamo skuplja, sve sami radikali i ostali jebivetri, treba pod velikim znakom pitanja uzeti svaki citat, a pogotovo je pogresno od pisanija ljudi odande praviti temu za raspravu...

Kao da odes na sajt srpskih Obrazovaca ili hrvatskih ultradesnicara, i nastupis sa temom - evo ovo misle Hrvati i Srbi... to je neozbiljno...

Nisam uopce citirao Krstaricu, primjer "Petrovic" mi je prvi pao na um.

Wittgenstein

Interesantna je i ona "teorija" srpskih istorichara, po kojoj su sva prezimena koja su "na ic" srpska.

zapovjednik · **Pridružen/a:** 27 kol 2010, 07:22 **Postovi:** 4632

DzoniBG je napisao/la:

Sto se tice citiranja foruma Krstarice, iz iskustva znam kakav se olos tamo skuplja, sve sami radikali i ostali jebivetri, treba pod velikim znakom pitanja uzeti svaki citat, a pogotovo je pogresno od pisanija ljudi odande praviti temu za raspravu...

Krstarica je definitivno najjaci forum na netu... :palacgore1

HercegBosna.org

Plodovi antihrvatske indoktrinacije

Online