HercegBosna.org

Ibar

Točno to Bagulin. Nikako mi nije jasno kako to da su ustaše pobile tolke stotine tisuća Srba i imale vlast na teritoriju BiH a prvi popis nakon rata pokazuje da se broj Hrvata smanjio a Srba povecao-osa nam je dao podatke. Da smo htjeli mogli smo Srbe izbrisat s lica zemlje tj. Hrvatske tad ko sto su oni nas u RSK i RS-u al nismo. Tako da ta mitomanska priča o genocidu nikako ne stoji. Totem je otkako imaju probleme sa Šiptarima dolje postao malo pro srpski orijentiran nemojte mu zamjerit

osa

totem je napisao/la:

osa je napisao/la:

vidiš i nijemci su bili svjesni tko čini zločine, ustaše, ne hrvati, samo to tebi ni dan danas nije jasno...

Ti se zajebavas? Ovakvim frazama mislis da profuras svoju tezu?

kakve fraze, sam si napisao šta su tražili nijemci, možeš li podastrijeti neku zapovjed, dopis ili nešto slično gdje isti za zločine optužuju hrvatski narod...

osa

totem je napisao/la:

Btv., u ustasama sem hrvata, drugih ni nije bilo...

Mada, ti tvrdisU gornjim postovima) da u ustasama je bilo i srba, tocnije, medu ustasama u jasenovcu...Ovo neki alibi?

s ovim si povrijedio nacionalne osjećaje mnogih bošnjaka, a i ponekog srbina...

evo jedan iz jasenovca:

Po zlu je bio poznat i jasenovački koljač Mile Vasić, Srbin, koji je u tom logoru smrti sa posebnim zadovoljstvom klao i ubijao maljem baš svoje Srbe. Osim Vasića u Jasenovcu je goleme zločine napravila grupa srpskih Cigana (Roma) koje su ustaše pohvatale po Lici i dopremile u Jasenovac. Oni su se, međutim, nekako najprije izborili za pozicije grobara, a kasnije i egzekutaora, odnosno koljača. Živjeli su relativno slobodni, ponajviše u selu Uštice koje se nalazilo na prostoru između Save i Une. Međutim, niti jedan od tih Cigana-pravoslavaca nije dočekao kraj rata. Ustaše su ih, kao neugodne svjedoke, sve pobile u aprilu 1945. godine.

Zadar1993

osa je napisao/la:

totem je napisao/la:

Btv., u ustasama sem hrvata, drugih ni nije bilo...

Mada, ti tvrdisU gornjim postovima) da u ustasama je bilo i srba, tocnije, medu ustasama u jasenovcu...Ovo neki alibi?

s ovim si povrijedio nacionalne osjećaje mnogih bošnjaka, a i ponekog srbina...

evo jedan iz jasenovca:

Po zlu je bio poznat i jasenovački koljač Mile Vasić, Srbin, koji je u tom logoru smrti sa posebnim zadovoljstvom klao i ubijao maljem baš svoje Srbe. Osim Vasića u Jasenovcu je goleme zločine napravila grupa srpskih Cigana (Roma) koje su ustaše pohvatale po Lici i dopremile u Jasenovac. Oni su se, međutim, nekako najprije izborili za pozicije grobara, a kasnije i egzekutaora, odnosno koljača. Živjeli su relativno slobodni, ponajviše u selu Uštice koje se nalazilo na prostoru između Save i Une. Međutim, niti jedan od tih Cigana-pravoslavaca nije dočekao kraj rata. Ustaše su ih, kao neugodne svjedoke, sve pobile u aprilu 1945. godine.

Što se Ustaša tiče , mnogi su bili Srbi i pravoslavci, primjerice čelnik oružanih snaga NDH ...

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Zadar1993 je napisao/la:

Što se Ustaša tiče , mnogi su bili Srbi i pravoslavci, primjerice čelnik oružanih snaga NDH ...

Koliko je to "mnogi"? Drugo, sve oružane snage NDH su bile "Ustaše"?

A sad ono što sam hteo da postavim:

Citat:

Комисија за тајне гробнице: Заједнички попис жртава Другог светског рата

недеља, 17. јун 2012.

Предлог представника српске Комисије за тајне гробнице жртава које су убили комунисти да заједно са колегама из Словеније и Хрватске попишу све убијене током и после Другог светског рата на просторима бивше Југославије, прихватају историчари из тих земаља.

- Већ смо разговарали са колегама из Словеније и Хрватске и заједно ћемо тражити средства. Прави попис жртава никада није урађен из политичких разлога. База података на сајту, коју ми правимо могла би тако да прерасте у попис свих жртава у целој Југославији, почевши од 6. априла 1941. Тако би се коначно утврдиле праве размере грађанског и антинацистичког рата, као и револуције. Више не би било места за митове и предрасуде о карактеру ових сукоба - каже за „Блиц“ историчар Срђан Цветковић, секретар Комисије за тајне гробнице.

Он напомиње да препрека у таквом раду неће бити различите претпоставке о броју убијених, као на пример у Јасеновцу, јер у пописивање жртва нема претпоставки, већ се уписује свако име за које постоји доказ.

Професор Митја Ференц, члан словеначке комисије, подржао је предлог и напоменуо да већ сарађује са колегама из Србије.

- Ми имамо сада различите методологије рада у попису жртава, али можемо и да их објединимо. Са колегама из Србије већ одлично сарађујемо. Имамо заједнички пројекат „Суочавање са комунистичком репресијом у Србији и Словенији“ - каже Ференц, професор Филозофског факултета Универзитета у Љубљани.

Др Владимир Геигер са Хрватског института за повјест, рекао је за „Блиц“ да подржава идеју о заједничком попису жртава и да историчари не могу имати ништа против тога, већ само појединци због личних или политичких побуда.

- Главни аргумент је то што питање жртава није питање једног народа, него свих који су живели на простору Југославије. Да би се разумело страдање једних, мора се разумети све. Ниједан попис у бившој СФРЈ није урађен ваљано. Биће сада тешко, али заједно ћемо нешто урадити - уверен је др Геигер.

Цветковић оцењује да је српска комисија успела да уради више од колега у Словенији и Хрватској када је реч о попису жртава зато што је имала доступне архиве Озне. С друге стране, у Словенији и Хрватској се отишло много даље у откривању масовних гробница и екскумације.

Као основ може послужити сајт који је српска комисија почела да прави. На њему се сада пописују жртве које су из идеолошких разлога убиле партизанске јединице. До сада је у Србији пописано 36.000 тих жртава, а на сајт су до сада унети комплетни подаци за њих 26.909.

- Такав сајт је стално активан, јер нам родбина жртава доставља фотографије и документа. Да би успели да попишемо све жртве неопходна нам је и помоћ јавности. Смисао сајта је да грађанима помогне, али и комисији да допуни документацију - објашњава Цветковић.

- Сајт треба да буде јавни сервис грађанима у поступцима рехабилитације и реституције - напомиње Цветковић.

На сајту ће ускоро наћи и све лоциране масовне гробнице жртава, које су убили комунисти. Засад је лоцирано 209 гробница.

ili putem google translate.

Citat:

Povjerenstvo za tajne grobnice: Zajednički popis žrtava Drugog svjetskog rata

nedjelja, 17. jun 2012.
Prijedlog predstavnika srpskog Povjerenstva za tajne grobnice žrtava koje su ubili komunisti zajedno sa kolegama iz Slovenije i Hrvatske popišu sve ubijene tijekom i poslije Drugog svjetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, prihvaćaju povjesničari iz tih zemalja.

- Već smo razgovarali s kolegama iz Slovenije i Hrvatske i zajedno ćemo tražiti sredstva. Pravi popis žrtava nikada nije urađen iz političkih razloga. Baza podataka na sajtu, koju mi pravimo mogla bi tako da preraste u popis svih žrtava u cijeloj Jugoslaviji, počevši od 6. travnja 1941. Tako bi se konačno utvrdile prave razmjere građanskog i antinacističkog rata, kao i revolucije. Više ne bi bilo mjesta za mitove i predrasude o karakteru ovih sukoba - kaže za "Blic" povjesničar Srđan Cvetković, tajnik Povjerenstva za tajne grobnice.

On napominje da prepreka u takvom radu neće biti različite pretpostavke o broju ubijenih, kao na primjer u Jasenovcu, jer u popisivanje žrtva nema pretpostavki, već se upisuje svako ime za koje postoji dokaz.

Profesor Mitja Ferenc, član slovenske komisije, podržao je prijedlog i napomenuo da već surađuje s kolegama iz Srbije.

- Mi imamo sada različite metodologije rada u popisu žrtava, ali možemo i da ih objedinimo. Sa kolegama iz Srbije već odlično surađujemo. Imamo zajednički projekt "Suočavanje s komunističkom represijom u Srbiji i Sloveniji" - kaže Ferenc, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani.

Dr. Vladimir Geiger s Hrvatskog instituta za povjest, rekao je za "Blic" da podržava ideju o zajedničkom popisu žrtava i da povjesničari ne mogu imati ništa protiv toga, već samo pojedinci zbog osobnih ili političkih pobuda.

- Glavni argument je to što pitanje žrtava nije pitanje jednog naroda, nego svih koji su živjeli na prostoru Jugoslavije. Da bi se razumjelo stradanje jednih, mora se razumjeti sve. Nijedan popis u bivšoj SFRJ nije urađen valjano. Biće sada teško, ali zajedno ćemo nešto uraditi - uvjeren je dr. Geiger.

Cvetković ocjenjuje da je srpski komisija uspjela da uradi više od kolega u Sloveniji i Hrvatskoj kada je riječ o popisu žrtava zato što je imala dostupne arhive Ozne. S druge strane, u Sloveniji i Hrvatskoj se otišlo mnogo dalje u otkrivanju masovnih grobnica i ekskumacije.

Kao temelj može poslužiti sajt koji je srpski komisija počela da pravi. Na njemu se sada popisuju žrtve koje su iz ideoloških razloga ubile partizanske postrojbe. Do sada je u Srbiji popisano 36.000 tih žrtava, a na sajt su do sada unijeti kompletni podaci za njih 26.909.

- Takav stranica je stalno aktivan, jer nam rodbina žrtava dostavlja fotografije i dokumente. Da bi uspjeli popišemo sve žrtve neophodna nam je i pomoć javnosti. Smisao sajta je da građanima pomogne, ali i komisiji da dopuni dokumentaciju - objašnjava Cvetković.

- Sajt treba biti javni servis građanima u postupcima rehabilitacije i restitucije - napominje Cvetković.

Na sajtu će uskoro naći i sve locirane masovne grobnice žrtava, koje su ubili komunisti. Zasad je locirano 209 grobnica.

E stvarno bi bio red već jednom.

Zadar1993

Imao si recimo nacelnika oruzanih snaga NDH. Mislim da je Zavisa negdje stavio popis Srba na visokim funkcijama u NDH.

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Znaš kako, imao si i četničke vojvode Hrvate i muslimane (da ne pominjemo Slovence, koji su daleko veću ulogu igrali), Hrvate u vladi, pa čak i na čelu vlade u kojoj je sedeo i đeneral Draža. Kasnije si imao Hrvata u DB Srbije koji su organizovali Krajišnike, razne prljave operacije... Pa si ih imao i kod Srebrenice itd.

Al' nešto vas ne čujem da kažete "Mnogi Hrvati su bili u četnicima" ili "Hrvati su značajnu ulogu igrali u napadu na Vukovar, Zvornik, Bijeljinu itd".

Jeste, "Srba" i Srba je bilo određeni broj u organima NDH. Uglavnom se radilo o ljudima koji su prošli kroz A-U sistem i sa SHS/Jugoslavijom baš i nisu bili u sjajnim odnosima. Nekad o ljudima koji su se doživljavali pravoslavnim Hrvatima. Mislim da sa velikom verovatnoćom možemo reći da se nisu doživljavali nekim ponosnim Srbima u bratskoj NDH.

A sve ovo gore napisano opet ne ide pod formulaciju "Što se Ustaša tiče , mnogi su bili Srbi i pravoslavci". Pre svega jer domobranstvo NDH i ustaše nisu isto, niti su ih kasnije tretirali kao iste (saveznici, komunisti, sudovi).

S obzirom da je grubo posmatrano 1/3 stanovništva NDH bilo srpsko i pravoslavno (skoro 2 miliona) nekoliko stotina ljudi teško da se mogu podvesti po "mnogi".

Valjda se dovoljno forumski "poznajemo" da znaš da je nemam problema sa raznim "neprijatnim" podacima, ali za ovo tvoje bi vi Hrvati rekli "relativizuješ i izjednačavaš", a Bošnje "negiraš đenosajd". :zubati

U svakom slučaju, davno sam se isključio sa ove teme, ali tvoj post je bio zadnji pa sam morao odgovoriti usputno. Zapravo sam samo hteo da okačim ovu vest za mogućom izradom zajedničkog srpsko-hrvatsko-slovenačkog popisa žrtava DSR i kasnije žrtava komunističke vlasti.

Divlja svinja5 · **Pridružen/a:** 30 sij 2012, 18:47 **Postovi:** 4024

Da su (neki malobrojni) Hrvati bili u četnicima je općepoznato i uči se u školi. Ali za ove pravoslavne ustaše i domobrane se nije znalo, niti se spominjalo donedavno.

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

Antifasisti Srbi :)

Kao podrška okupatorima ! Kad smo već kod povijesti

APEL SRPSKOM NARODU objavljen je 13. avgusta 1941. godine u novoformiranom okupatorskom listu »Novo vreme«, tada glavnom glasilu u Srbiji, ciji su direktori bili Vlado Ribnikar, po instrukcijama Komunisticke partije Jugoslavije i Dragomir Stojadinovic, brat Milana Stojadinovica.
Ko je pisao tekst APELA ne moze se iz sadrzaja zakljuciti, ali je tako intoniran da se moze sa sigurnoscu konstatovati da je objavljen uz saglasnost i odobrenje vojne uprave u Srbiji i Gestapoa. Ovaj dokument »srpskih rodoljuba«, kako ga novi tumaci istorije najcesce nazivaju, nastao je u vrijeme snazne njemacke ofanzive i prodora u dubinu sovjetske teritorije, kada je izgledalo da bi njemacka mogla dobiti rat, i u uslovima beskrupuloznih postupaka okupatora u Srbiji. U takvim prilikama, ocito je da su brojne istaknute licnosti srpskog drustva nastojale da obezbijede sopstvenu sigurnost dodvoravajuci se njemackom okupatoru. Sadrzajem APELA iskazali su svoju privrzenost okupatoru osudjujuci komunisticki ustanak na samom njegovom pocetku. Interesantno je primijetiti da ova srpska elita nije nikada digla svoj glas protiv cetnika, koji su, takodje, u pocetku svoga organizovanja 1941. godine i sami preduzimali izvjesne diverzantske i oruzane akcije protiv njemackog okupatora, dok nijesu kasnije otvoreno stali na njemacku stranu.
Sadrzaj APELA SRPSKOM NARODU, koji prenosimo integralno sa imenima potpisnika odise gebelestvinom, propagandistickom ostrascenoscu protiv dijela sunarodnika drugih ideoloskih uvjerenja. U cjelini je antiustanicki i antikomunisticki intoniran, sto potvrdjuju izrazi – »saka tudjinskih placenika i sabotera«; »zlocinacki boljsevizam«; »razbojnicke bande sastavljene od komunista i odbjeglih robijasa«; medjunarodni rusitelji »najsvetijih tekovina evropske kulture«; komunisticki zlocinci, »zlotvori srpskog naroda i njegove buducnosti«.
I u takvoj atmosferi beznadja i izgubljenosti bilo je istaknutih pojedinaca koji nijesu potpisali Apel. Ostala je prica da je poznati profesor Beogradskog univerziteta Milos Djuric vec bio usao u dvoranu Kolarcevog univerziteta kada se apel potpisivao, pa je vidjeci o cemu je rijec, poceo da se povlaci prema izlazu. Jedan kompozitor i dirigent je to primijetio i javno ga ukorio rijecima: »Ne bezi, Milose«, a stari profesor je pred svima odgovorio: »Lako je tebi, ti u diple sviras, a ja svojim studentima etiku predajem«. Ili, prica se, takodje, da je donosilac Apela pokucao na vrata Iva Andrica u njegovom beogradskom stanu i saopstio mu razloge posjete, pitajuci ga istovremeno: »Gospodine, jeste li Vi Ivo Andric«? na sto mu je smireni pisac i diplomata odgovorio: »Gospodine, prenesite onima koji su Vas poslali da gospodin Ivo Andric nije kod kuce«. Apel takodje nijesu potpisali Isidora Sekulic, vajar Sreten Stojanovic i jos jedan broj srpskih intelektualaca.

Srpski narod dozivljava teske dane. U ovim sudbonosnim casovima, duznost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sacuva mir i red, jer je samo tako moguce da se uspesno izvrsi veliko delo nacionalne obnove otadzbine i nasem napacenom narodu obezbedi bolja buducnost.
U trenuku kada ogromna vecina naseg naroda jasno uvidja da je to jedini put naseg nacionalnog spasenja, saka tudjinskih placenika i sabotera po naredbama zlocinackog boljsevizma svojom bezumnom akcijom dovodi u pitanje sve napore na sredjivanju nasih prilika i namerno pokusava da u zemlji izazove pozar unistenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da ce time nesto pomoci svojim gospodarima.
Razbojnicke bande, sastavljene od komunista i odbeglih robijasa, koji su se odmetnuli od vlasti, upropascuju narodnu imovinu, ubijaju i pljackaju nase sugradjane i ugrozavaju zivote nevinih zena i dece.
Ovim svojim nedelima ti zlocinci dovode u pitanje opstanak celokupnog naseg stanovnistva, cele srpske nacije.
Svaki trezven i pametan Srbin, svaki dobronameran sin ove zemlje koji misli svojom glavom shvata opasnosti koje nam prete. Njegova su strahovanja opravdana kada se imaju na umu opasnosti kojima je jedna pobedjena zemlja izlozena kada se u njoj pomuti mir. Njegovo je gnusanje izazvano narocito kada se na ponudu pobednika za lojalnu saradnju, odgovara pucanjem iz zasede. Ovakav mucki i nedostojan nacin borbe ne odgovara viteskom duhu naseg naroda, i baca tesku ljagu na ceo srpski narod.
Nas narod nije komunista, niti ima ma kakve veze sa ovim medjunarodnim rusiocima nasvetijih tekovina evropske kulture. Zbog toga ne smemo vise skrstenih ruku gledati kako nas oni na nase oci guraju u ponor.
Ne smemo dopustiti da usled njihovih zlocina i ovaj deo nase zemlje, ovo ostrvo spasenja celokupnog srpskog naroda, bude ugrozeno, a nas narod desetkovan i prognan iz svojih domova.
Kucnuo je poslednji cas da se prenemo i ustanemo u odbranu svog opstanka.
Duznost je svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemoguce paklene namere komunistickih zlocinaca.
Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlucno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne nase vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove buducnosti.

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

Ovo su samo neki od potpisnika koji su nastavili da obnasaju istaknute i važne dužnosti

Dakle...

Episkop niski dr. Jovan; episkop zvornicko-tuzlanski Nektarije; episkop budimljanski Valerijan; vikar Nj. Sv. Patrijarha; dr. Kosta Kumanudi, biv. pretsednik Narodne skupstine; dr. Miroslav Spalajkovic, poslanik u penziji; Aleksandar Cincar-Markovic, bivsi ministar inostranih poslova; Josif Kostic, senator i armirski djeneral u penziji; Petar V. Kosic, armiski djeneral; dr. Velizar Jankovic, ministar u penziji; Dragutin Pecic, bivsi ministar; Aleksandar Mijovic, bivsi ministar; Milan Acimovic, bivsi. ministar; dr. Svetislav Popovic, bivsi ministar; Dusan Letica, bivsi ministar; Dimitrije Ljotic, bivsi ministar; Rista Jojic, bivsi ministar; dr. Lazar Markovic, bivsi ministar; Ziza Rafajlovic, bivsi ministar i ban; Djura Jankovic, bivsi ministar; Spasoje Piletic, bivsi ministar; Panta Jovanovic, bivsi ministar; Vojislav Djordjevic, bivsi ministar; Vasa Jovanovic, bivsi ministar; Dusan Pantic, bivsi ministar; Ugrin Joksimovic, bivsi senator; dr Jovan Radonjic, senator i clan Srpske Kralj. akademije; Momcilo Jankovic, advokat i bivsi narodni poslanik; Tasa Dinic, pukovnik i biv. narodni poslanik; Djura Kotur, biv. senator; Jovan Radulovic, biv. narodni poslanik; Milan Stoimirovic-Jovanovic, biv. narodni poslanik; Dragomir Stojadinovic, bivsi narodni poslanik; dr Aleksandar Belic, predsednik Srpske Kraljevske akademije nauka; inz. Petar Micic, rektor Univerziteta; Rusomir Jankovic, pretsednik Kasacionog suda; Milan N. Jovicic, predsednik Apelacionog suda; Dragisa Leovac, zamenik pretsednika Drzavnog saveta; Milivoje Puric, pretsednik Glavne kontrole; dr. Milan Radosavljevic, guverne Narodne banke; Toma Rosandic, vajar i rektor Umetnicke likovne akademije; dr Aleksandar Jovanovic, rektor Ekonomsko-komercijalne skole; Petar Konjovic, rektor Muzicke akademije; dr Milosav Stojadinovic, ppretsednik Beogradske opstine; Nikola Belovic, pretsednik Trgovacke omladine; dr. Jovan Mijuskovic, potpredsednik Lekarske komore; Vlada Ilic, predsednik Industrijske komore; Mihailo L. Djuric, predsednik Trgovacke komore; Milan Stojanovic, tasner i pretsednik Zanatske komore; inz. Dusan Glisic, pretsednik Inzenjerske komore; Ivan M. Milicevic, potpredsednik Beogradske opstine; Bosko Bogdanovic, pomocnik ministra prosvete u penziji; Veljko Petrovic, knjizevnik i clan Srpske Kraljevske akademije nauka; Djoka Jovanovic, vajar i clan Srpske Kraljevske akademije; Ranislav Avramovic, pomocnik ministra u penziji; dr. Laza Stanojevic, prof. Univerziteta; dr. Svetomir Ristic, prof. Vise pedagoske skole; Velibor Jonic, profesor; dr. Mihailo Ilic, prof. Univerziteta; dr. Ljubomir S. Dukanac, prof. Univerziteta; Radivoje Nikolic, drz. sav. u penziji; dr. Milos Radojkovic, prof. Univerziteta; dr. Milos Moskovljevic, prof. Vise pedagoske skole; Radoje Jankovic, ministar na strani u penziji; Milos Lazarevic, ministar na strani; Branko Lazarevic, ministar na strani; dr. Milan Horvatski, pomocnik ministra; Mirko Kostic, prof. Univerziteta i biv. nar. poslanik; Nikola Stanarevic, direktor Post. stedionice; dr. Milan Kasanin, knjizevnik i direktor Muzeja; dr. Svetislav Stefanovic, knjiz.; inz. Milosav Vasiljevic, dr. Stevan Ivanic, pomocnik ministra; inz. Stanislav Josifovic, pomocnik ministra; Buda Cvijanovic, pomocnik ministra; Aleksa Matanovic, drzavni savetnik; Dragisa Zdravkovic, drzavni savetnik; Dobra Petkovic, clan Gl. kontrole; dr. Kosta Lukovic, knjizevnik i novinar; Jovan Tanovic, novinar i pretsednik izdavackog preduzeca „Politika“ A. D. Jovan Tomic, prof. Univerziteta; dr. Branko Miletic, prof. Univerziteta; dr. Ivan Arkovljevic, prof. Univerziteta; inz. Djordje Mijovic, prof. Univerziteta; dr. Relja Popovic, prof. Univerziteta; Vladimir-Velmar Jankovic, knjizevnik; Djordje Peric, novinar; Sima Pandurovic, knjizevnik; Ratko Parezanin, novinar; Damljan Kovacevic, knjizevnik; dr. Viktor Novak, prof. Univerziteta; Darko Petrovic, inz.; dr. Milan Budimir, prof. Univerziteta; dr. Ljubisa Vulovic, prof. Univerziteta; dr. Voja Mladenovic, prof. Vise pedagoske skole; Teofan Ristic, docent Ekonomsko-komercijalne skole; Milorad Dimitrijevic, inz.; Dusan Vasic, protojerej; Milorad Mihailovic, protojerej; Bozidar Prokic, sudija Apelacionog suda; Milan Bozic, sudija Apelacionog suda; dr. Djordje Pesic, pretsednik „Jugorasa“; Aleksa Pop Mitic, trgovac; Rada Dimic, industrijalac; Radomir Puljevic, trgovac; Lazar Petrovic, trgovac; Nikola Simic, trgovac; Mihailo S. Svabic, direktor Hipotekarne banke Trg. fonda; Milivoje Kostic, izvoznik; Svet. J. Jelic, direktor Izvozne banke; Dimitrije Bogojevic, direktor Trgovacke banke; Jovan S. Obradovic, dir. Osiguravajuceg drustva „Dunav“; Ilija Bogdanovic, gradjevinar; Milutin Popovic, posl.; inz. Drag. Petrovic; inz. Jovan Milosavljevic; Miodrag Kuzmanovic, advokat; Franja Galijan, advokat; Slobodan D. Subotic, advokat; Drag. Saicic, inzenjer; Vlad. A. Bogdanovic, pretsednik Saveza ugostitelja; dr. Branimir Males, nac. Ministar. prosvete; Vladimir Vujic, knjizevnik; Petar J. Odavic, knjizevnik; Svetozar Spazacevic, novinar; Ljubomir Aleksic, nac. Min. prosvete; Stevan Stankovic, sekr. Akad. likovne umetnosti; Sinisa Kordic, knjizevnik i direktor gimnazije; Milan Nedeljkovic direktor skole za prim. umetnost; Mihailo Popovic, protojerej; Ilija M. Parakos, direktor „Dirisa“; Momir Veljkovic, upravnik Narodnog pozorista; Momcilo Milosevic, upravnik drzavne stamparije; dr. Jovan Gasic, glavni sekretar Beogradske berze; dr. Cvetko Gregoric, glavni sekretar Saveza industrijalaca; Nikola Petrovic, trgovac; Nikola Zivkovic, trgovac; Atanasije Urosevic, trgovac; Marinko Grujicic, izvoznik; Petar Mladenovic, direktor Cinovnicke banke; dr. Josip Spoljar, direktor Osiguravajuceg drustva; dr. Milos Trivunac, dekan i profesor Univerziteta; dr. Mihailo Radovanovic, profesor Vise pedagoske skole; dr. Pavle Vujovic, profesor Univerziteta; dr. Borivoje G. Milojevic, profesor Univerziteta; dr. Milan Mirkovic, docent Univerziteta; dr. Stanko Skerlj, profesor Univerziteta; dr. Vukic M. Micevic, vanredni profesor Univerziteta; dr. Dimitrije Antic, profesor Univerziteta; dr. M. Vidanovic, profesor Univerziteta; dr. Filip Medic, profesor Vise pedagoske skole; dr. Slobodan Popovic, prof. Univerziteta; dr. Milan Todorovic, prof. Univerziteta; dr. Radivoje Kasanin, prof. Univerziteta; dr. Dimitr. Stefanovic, prof. Univerziteta; dr. Drag. Arandjelovic, prof. Univerziteta; dr. Vanlic, profesor Vise pedagoske skole;

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Ma jok, antifa Bošnjaci.

Samo vas četništvo malo izvlači. :zubati

Ali priznajem da je učešće u raznim domobranskim i ustaškim formacijama bilo i 10-20 puta veće.

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

Jagnjeca brigada je napisao/la:

Ma jok, antifa Bošnjaci.

Samo vas četništvo malo izvlači. :zubati

Ali priznajem da je učešće u raznim domobranskim i ustaškim formacijama bilo i 10-20 puta veće.

Da li je potpisnik ovog apela Aleksandar Belić bio predsjednik Srbske akademije nauka i umetnosti?
Da li je to nastavio biti i nakon 1945 kad više nije bila kraljevska akademija?
Da li je Jovan Đorđević bio profesor pravnog fakulteta u Beogradu i također potpisao apel?
Da li je nakon rata primljen u SAZU i bio predsjednikom Jugoslavenske udruge za političku znanost?
:zubati

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

Evo jos malo kreme drustva, koji izigravaju žrtvu 50 godina poslije NDH-azije

Znaci sve kulturno politicka elita

Milutin Jovanovic, direktor banke; Vasa Petrovic, direktor banke; Milan Divjak, industrijalac; Djordje Andjelkovic, stampar; Dragutin Urosevic, trgovac; R. Jovanovic, izvoznik; Ljubomir Saracevic, izvoznik; M. Krsmanovic, protojerej; dr. Branislav Krstic, direktor Zenske uciteljske skole; inz. Andra Popovic, inz. A. Petrovic, Sergije Baltic, privatni cinovnik; dr. Dusan Uzelac, direktor Narodne banke; dr. Miloje Stoiljkovic, profesor Univerziteta; dr. Djoka Slijepcevic, docent Univerziteta; dr. Jovan Djordjevic, profesor Univerziteta; Stevan Jovanovic, nacelnik Ministarstva prosvete; Panta Arandjelovic, nacelnik Banske uprave; dr. Jovan Erdeljanovic, prof. Univerziteta; dr. Milutin Milankovic, profesor Univerziteta i clan Srpske Kraljevske akademije; dr. Toma Zivanovic, prof. Univerziteta; dr. Djordje Tasic, profesor Univerziteta; dr. Miodrag Ibrovac, profesor Univerziteta; Djurdje Stojanovic, privatni cinovnik; Nikola B. Jovanovic, generalni sekretar Udruzenja glumaca; Vladeta Dragutinovic, clan Narodnog pozorista; inz. Dusan Djordjevic, operski pevac; Nikola Cvejic, operski pevac; dr. Adam Bogosavljevic, visi savetnik Mininsarstva prosvete; Mihailo Voncina, trg.; Stevan Skoric, prets. Udruz. trg. mlekom; Jezdimir Milosavljevic, trg.; Dusan Lazic, trg.; Rista Rakocevic, skolski nadzornik; Todor Dimitrijevic, upravitelj skole; Miodrag Jankovic, upravitelj skole; Vladan S. Lapcevic, upravitelj skole; Dragan Dodos, trgovac; Aleksandar Bogojevic, direktor banke; Dimitrije Milosavljevic, trgovac; dr. Velimir Mihailovic, upravnik Opste drzavne bolnice; dr. Nikodije Blagojevic, sef Odelenja Opste drzavne bolnice; dr. Miodrag Markovic, lekar; inz. Svetozar Matijasevic, inz. Nikola Lalic; inz. Vasa Todorovic; dr. Miodrag Vracevic, lekar; dr. Zika Markovic, lekar; dr. Vlastimir Ivkovic, lekar; dr. Milica Micic-Ivanic, lekar; dr. Sima Ilic, lekar; dr. Milan Vlainac, profesor Univerziteta; dr. Nikola M. Popovic, profesor Univerziteta; dr. Vojislav Miskovic, profesor Univerziteta; dr. Sava Jankovic, privatni docent; Miodrag M. Matic, upravnik Glavnog telegrafa; Nikola Radovanovic, zamenik direktora Posta, telegrafa i telefona; Velja Pavlovic, inspektor; Ceda Radojkovic, vice-guverner Narodne banke; Slavko Teokarovic, industrijalac; Milan Janosevic, trgovac; Branislav Janosevic, trgovac; Luka Soldatovic, trgovac; Drag. A. Stula, industrijalac; Branko Stojanovic, trgovac; Milo Seferovic, visi savetnik; inzenjer Petronije Jokic, savetnik; dr. Z. Miladinovic, v. savetnik; dr. Lazar Mirkovic, profesor Univerziteta; dr. Borivoje Z. Milojevic, prof. Univerziteta; dr. Ljubomir Bajalovic, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; inz. Dragomir Jovanovic, profesor Univerziteta; dr. Ivan Djaja, prof. Univerziteta; dr. Ilija Przic, profesor Univerziteta; dr. Dusan Popovic, profesor Univerziteta; dr. Milosav Lutovac, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; dr. Mil. V. Jovic, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; dr. Simeon Gacesa, prof. Ekonomsko-komercijalne skole; dr. Fehim Barjaktarovic, prof. Univerziteta; dr. Jovan Lovcevic, prof. Univerziteta; dr. Dusan Glumac, prof. Univerziteta; Svetislav Petrovic, profesor Vise pedagoske skole; dr. Branislav Stanojevic, prof. Univerziteta; dr. Milan Fotic, profesor Univerziteta; dr. Vladimir R. Petrovic, profesor; dr. Miloje M. Milojevic, profesor Muzicke akademije; dr Radoslav Brasovan, profesor Univerziteta; Radoslav Brasovan, profesor Univerziteta; dr. Dusan Boric, profesor Univerziteta; dr. Gojko Ruzic, profesor Univerziteta; dr. Milan Vladisavljevic, profesor Univerziteta; dr. Jovan J. Tucakovic, profesor Univerziteta; dr. Branislav Sljivic, profesor Univerziteta; Bozidar Stojkovic, profesor Vise pedagoske skole; dr. Ilija Djuricic, profesor Univerziteta; dr Radoslav Grujic, profesor Univerziteta; dr. Rastislav Maric, profesor Univerziteta; Dusan Milojkovi, nacelnik Ministarstva; Stanoje Protic, clan Glavne kontrole; Vlad. Bublik, direktor Osiguravajuce banke; Spasoje Spasojevic, trgovac; Zivko Sajkovic, trgovac; Jovan Kostic, visi inspektor Narodne banke; Anton Vosic, trgovac; Petar Mladenovic, trgovac; Bor. Jankovic, cl. firme Maricic i Jankovic; Mil. Stokic, clan firme Todor Mraovic; Zezelj Andra, inspektor; Radulovic Branko, savetnik Ministarstva; Vasa Jovanovic, potpredsednik Industrijske komore; Boza M. Vicentijevic, advokat; dr. St. Nizetic, lekar; dr. Bora Popovic, lekar, dr. Dobrivoje Maksimovic, lekar, sef Odeljenja Opste drzavne bolnice; Sveta Jovanovic, upravnik poste; Ilija P. Zarzevic, upravnik poste; dr Milos Radojcic, docent Univerziteta; inznjer Djordje Dimitrijevic, docent Univerziteta; dr. Nikola Konstantinovic, profesor Ekonomsko-komercijalne skole; dr. Laza Kostic, profesor Ekonomsko-komercijalne skole; Borivoje Josimovic, skolski nadzornik; Todor Lilic, profesor; Dimitrije Popovic, direktor gimnazije; Nikola Popovic, profesor; Spasenije Prica, direktor gimnazije; Nikola Kuzelj, profesor; Zivojin Djerdjevic, direktor gimnazije; Darinka Stojanovic, direktor gimnazije; inz. Branislav Kojic, docent Univerziteta; dr. Rista Pesaric, docent Univerziteta; inz. Milos Martic, docent Univerziteta; Panta Sobajic, direktor gimnazije; D. L. Spasic, direktor Osiguravajuceg drustva; Milos Petrovic, trgovac; T. Tutunkovic, trgovac; Radoslav Pavlovic, ucitelj; Dusan S. Tomic, profesor Univerziteta; Stevan Stevanovic, docent Univerziteta; inz. Sima Milutinovic; inz. Aleksandar B. Damjanovic, univerzitetski docent; Jordan Petrovic, inzenjer; Dusan J. Vitas, inzenjer; dr. Milos Misirlic, lekar; dr. Vladimir Cavka, lekar; dr. M. Jovcic, lekar, sef Odeljenja; dr Stevanovic Cupara, asistent; Jovan Popovic, inzenjer; Laza Savkov, inzenjer; dr. Stevan Vasojevic, lekar; dr. Milovan Banic, lekar; dr. Petar Martinovic, lekar; Velislav Tomasevic, inzenjer;Milutin Maksimovic, inzenjer; Pavle Djordjevic, inz; dr. Jovanka Magovcevic, lekar; dr. Pavle Tucakovic, lekar; dr. Pavle Radosavljevic, lekar; dr. Dusan Gregoric, lekar; Dusan Kostic, inzenjer; Jelena Djoric, inzenjer; Bogdan Lalkovic, inzenjer; Stevan Hristic, professor Muzicke akademije; K. Manojlovic, professor Muzicke akademije; inz. Simeon Korecin, asistent Univerziteta; Radivoje Gajic, skolski nadzornik; Bogdan Potkonjak, upravitelj skole; Darinka Mitranovic, direktor gimnazije; Kosta Nikoli, direktor gimnazije; Katarina Jovicic, direktor gimnazije; Miomir Sinobad, direktor gimnazije, Pavle Vujic, student prava; Mladen Vukovic, student prava; Momcilo Knezevic, student veterine; Milan Vasovic, kand. inz.; Vekoslav Mandic, student; Mijo Pusic, radnik; Ljubomir Maksimovic, graficarski radnik; Ljubomir Milenkovic, masinski radnik; M. Kolaric, trgovac; Ranko Stamovjevic, trgovac; Milan Mojic, trgovac; Vasa Vasiljevic, trgovac, Dragutin Milicevic, trgovac; Mil. S. Milosevic, ucitelj; Drag. Milanovic, upravitelj skole; Rastimir Jovdjevic, ucitelj; Srbisav Petrovic, ucitelj; Stevan Petrovic, ucitelj; Dragan Grbic, upravitelj skole; Vlad.Piscevic, student prava; Dusan Vukovajac, student; Zarko Cakic, st. prava; Miladin Jevtic, mehanicar; Milorad Djurisic, radnik; Milan M. Milic, graf; Jevta P. Kolakovic, radnik; Dusan Ciric, obuc. radnik; V. Tadic, trgovac; D. Markovic, ucitelj; Drag. Mitrovic, ucitelj; Milan Popovic, muzic.; Franja Pozarkovic, privatni namestenik; Branko Divjan, radnik; Dragan Dodos, radnik; dr Pavle Vukasovic, lekar; dr. Sava Saulic, lekar; dr. Bojan Pirc, lekar; dr. Vladimir Korostovec, lekar; Predrag Anic, ucitelj; Milan Sapinac, upravitelj skole; Drag. Djordjevic, upravitelj skole; Aleksandar Popovic, ucitelj; Tihomir Jevtic, ucitelj; Djordje P. Jelacic, upravitelj skole; Ceda Vukovic, trgova; M. Radivojevic, trgovac; dr. Nadezda Stanojevic, lekar; dr Milorad Cortanovic, lekar; Vitomir Milenkovic, upravitelj poste; Dusan Brkic, trgovac; Marko Lazarevic, trgovac; Zivadin S. Bogdanovic, referent; dr. Vlad. Piletic, nacelnik Sanitetskog odeljenja; Cvetko Cvetkovic, v. savetnik; dr. Nikola Belosavic, lekar; dr. St. Novakovic, lekar, sef odeljenja; Ratomir Milicevic, ekonom; Ljuba Markovic, trgovac; Cedomir Neskovic, radnik; Vasa Mucibabic, radnik; Vojislav Jelenkovic, radnik; Tosa Andjelkovic, radnik; Aleksandar Nikolajevic, radnik; Milorad Vujicic, radnik; Ljubomir Smeglic, radnik; Mile Jovanovic, trgovac; Pavle Zaric, trgovac; Petar Borisavljevic, inzenjer; Djura Ilkic, preduzimac; Mica Dimitrijevic, novinar; Tosa Miletic, trgovac; Branko Karanovic, industrijalac; Milan Kremanac, advokat; Dragisa Stefanovic, industrijalac; Dusan Djuric, marinjski oficir u penziji; Aleksandar Damjanovic, inzenjer; dr. Dimitrije Gostimirovic, lekar; O. Ros, privrednik; Milivoje Dimitrijevic, restorater, Jovan Petrovic, trgovac; Sava Djurasinovic, tipograf; Bora Matic, juvelir, V. Polic, trgovac; Sava Saric, trgovac; R. D. Todorovic, trgovac; S. V. Cvijanovic, inzenjer; Anton Gruber, knjigovezac; Jovan Zivadinovic, knjizar.

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

emt je napisao/la:

Jagnjeca brigada je napisao/la:

Ma jok, antifa Bošnjaci.

Samo vas četništvo malo izvlači. :zubati

Ali priznajem da je učešće u raznim domobranskim i ustaškim formacijama bilo i 10-20 puta veće.

Da li je potpisnik ovog apela Aleksandar Belić bio predsjednik Srbske akademije nauka i umetnosti?
Da li je to nastavio biti i nakon 1945 kad više nije bila kraljevska akademija?
Da li je Jovan Đorđević bio profesor pravnog fakulteta u Beogradu i također potpisao apel?
Da li je nakon rata primljen u SAZU i bio predsjednikom Jugoslavenske udruge za političku znanost?
:zubati

Srećo naša pametna. A šta ti je sporno ovde? Zamisli, ljudi su protiv komunista i da se održi mir pod okupacijom (npr vidi pod Danska). Inače zbog odbijanja da potpišu čak i ovo, mnogi srpski profesori i ugledni ljudi su pozavršavali u zatvorima i logorima.

Nego, reci ti meni par stvari.

Koji su oficiri i vojnici zadržani u nemačkom i italijanskom zarobljeništvu?
Koji verski poglavar je bio zatočen u logoru Dahau?
Prvi oslobođen grad u Jugoslaviji?
Prva slobodna teritorija u Jugoslaviji?
Bataljoni Prve proleterske brigade?

Pa ćemo onda dalje ako hoćeš...

Divlja svinja5 · **Pridružen/a:** 30 sij 2012, 18:47 **Postovi:** 4024

Ovo "prvi oslobođeni grad" me asociralo na nešto drugo.

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

Vi ovdje preuvelicavate nad svojim narodon žrtve i to pedeset godina poslije, a osporavate to pravo ljudima čije su porodice jos žive, nakon pokolja po HR i BiH.
Dakle sporne su cifre, sporna je vaša " antifasisticka uloga " koju iskljucivo sebi propisujete. Sporni su i rehabilitovani nagradjeni cetnici i sluge okupatora koji su takodje bili Srbi.Dokazi su ti u gornjim postovima.
A ja nisam u školi ( hvala Bogu pa me nisu zaglupljivali komunistickim glupostima ) da bi ti odgovarala na postavljena pitanja.Uglavnom jel srpsko drustvo takodje saradjivalo sa okupatorom ?Jeste !
Čemu onda uloga zrtvi toliko godina poslije, čemu nabacivanje na nos ustasa i NDH ?
Kad je i ta crna legija nastala kao zaštita Muslimana i Hrvata zbog vaših pokolja po Podrinju.Zar ne ?

Nakon u`asnih pokolja koje su izvr{ile ~etni~ke bande, uz podr`ku talijanske vojske, u prostorima Jugoizto~ne Bosne a posebno u krajevima uz gornji tok rieke Drine, u prostoru srednje Bosne se okupio veliki broj muslimanskih izbjeglica koji su uzpjeli spasiti se izpod ~etni~kog no`a.

Mnogi od njih, ostav{i bez ~lanova obitelji, nastojali su se uklju~iti u vojne postrojbe hrvatske vojske, kako bi doprinjeli odklanjanju te ~etni~kih po{asti iz njihovih rodnih krajeva.

Zbog toga je u Sarajevu, dana 15. rujna 1941 godine, bila slu`beno osnovana Crna Legija. Njen je osnovni zadatak bio iztjerivanje ~etni~kih odmetnika iz prostora izto~ne Bosne i u~vr{}enje dr`avne granice na rijeci Drini.

Koliko se to danas mo`e vjerodostojno utvrditi, u sastav Crne Legije su u{le 32-ga strelja~ka sat osnovana u Zenici 33-~a pohodna sat iz Sarajeva, 34-ta pohodna sat iz Zvornika, 35-ta pohodna sat iz Skelana, 36-ta pohodna satnija osnovana u Sarajevu i okolici te 39-ta strelja~ka sat osnovana u Sokolcu, 40-ta strelja~ka sat iz Konjicai i 41-va strelja~ka sat iz Kasidola, te sto`erna sat – Sarajevo, saovozna sat iz Kasindola, strojopu{~ana sat iz Sarajeva.

Izto tako pod njegovim zapovjedni~tvom su bile 6-ta strelja~ka satnija iz Boljani}a, 20-ta strelja~ka sat iz Bos. Petrova Sela, 23-~a nova~ka sat iz Karanovca, 24-ta nova~ka sat iz Tuzle pa Gra~anica, 25-ta strelja~ka sat iz So~kovca. Te Topni~ka bitnica u Karanovcu.

Nedostaje nam vjerodostojna dokumentacija iz koje bi mogli utvrditi kome je pripadala 38-ma strelja~ka satnija iz Kulen Vakufa pod zapovjedni~tvom nadporu~nika UV, Vjekoslava JELA]E, kojega kasnije pronalazimo u sto`eru V-tog Sdruga.

Izto tako nemogu}e je utvrdidti tko je bio zapovjednik 39-te strelja~ke satnije u Vlasenici, koja je u poptunosti uni{tena od navale Dangi}evih ~etnika iz Srbije, pa ~ak ime njenog zapovjednika koja je mjesec dana kasnije obnovljena u Sokolcu

Dragovoljaca je bilo znatno vi{e ali u prvo vrieme nije za njih bilo dovoljno naoru`anja i ostale bojne opreme.

Pored toga u Nevesinju nadporu~nik Frano Sudar ustrojio je II-gu djelatnu bojnu, na`alost koja je morala biti zbog Taljana razformirana pa je ve~i dio stigao u Sarajevo. Izto tako u Br~kom je bila istovremeno ustrojena III-~a djelatna bojna pod zapovjedni~tvom bojnika Uv, Mladena SERTI]A. koja je koncem godine u{la u satav Crne Legije.

Uslijed pro{irenja podhvatnog podru~ja do{lo je do uklju~ivanja dodatnih satnija Usta{ke vojnice tako da je 1. srpnja 1941 godine stanje bilo:

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

emt je napisao/la:

Vi ovdje preuvelicavate nad svojim narodon žrtve i to pedeset godina poslije, a osporavate to pravo ljudima čije su porodice jos žive, nakon pokolja po HR i BiH.
Dakle sporne su cifre, sporna je vaša " antifasisticka uloga " koju iskljucivo sebi propisujete. Sporni su i rehabilitovani nagradjeni cetnici i sluge okupatora koji su takodje bili Srbi.Dokazi su ti u gornjim postovima.
A ja nisam u školi ( hvala Bogu pa me nisu zaglupljivali komunistickim glupostima ) da bi ti odgovarala na postavljena pitanja.Uglavnom jel srpsko drustvo takodje saradjivalo sa okupatorom ?Jeste !
Čemu onda uloga zrtvi toliko godina poslije, čemu nabacivanje na nos ustasa i NDH ?
Kad je i ta crna legija nastala kao zaštita Muslimana i Hrvata zbog vaših pokolja po Podrinju.Zar ne ?

Pa tako je emtice, pokaži prave boje. Nemoj se stideti. :zubati

Antifa crna legija. I fašisti beogradski intelektualci koji zločinci jedni pozivaju seljake u Srbiji da se u leto 1941. ne tuku sa nemačkom armijom. :klanjam

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

Jesu oni potpisali taj apel ?
Jesu poslije amnestirani te nastavili obnasati dužnosti kao i prije ?Gdje su zavrsile ustaške postrojbe i preživjeli ?
Tko je izvukao korist ?Kome je Tito ustupio beneficije, boracke penzije i istaknuta mjesta ?
A tkoga je protjerao, pobio i zatvorio ?Ustaše! Šta bi ti sad ? Cifru od milion pobijenih u Jasenovcu ?
Pa ne može, jer takva vrsta logora nije bila u stanju primiti tu silinu ljudi, a ne pobiti.

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

emt je napisao/la:

Jesu oni potpisali taj apel ?
Jesu poslije amnestirani te nastavili obnasati dužnosti kao i prije ?Gdje su zavrsile ustaške postrojbe i preživjeli ?
Tko je izvukao korist ?Kome je Tito ustupio beneficije, boracke penzije i istaknuta mjesta ?
A tkoga je protjerao, pobio i zatvorio ?Ustaše! Šta bi ti sad ? Cifru od milion pobijenih u Jasenovcu ?
Pa ne može, jer takva vrsta logora nije bila u stanju primiti tu silinu ljudi, a ne pobiti.

1) Potpisali apel.
2) Šta ti je sporno u apelu. Koga su ubili, zaklali, proterali itd?
3) Na šta se apel odnosi? Da nije može (čisto nagađam...) na okupiranu teritoriju Srbije i Banata pod nemačkom vojnom upravom?
4) Jel' ti kojim slučajem poznato šta i kako se radi na okupiranoj teritoriji i šta okupator zakonski (mada se to nikada uglavnom ne poštuje) može da radi i šta okupirani mogu da rade?
5) Kome je Tito... Pa tvojima emt. Dok su "moji" 1941. ili bili u nemačkom logoru u Nemačkoj ili bili u partizanima, tvoji su bili multikulti crna legija i prateća ekipa
6) Ko govori o milion ljudi? (da si se potrudila pročitati prethodne strane videla bi da sam ja postavio ozbiljan naučni rad na tu temu)
7) Ti si ekspert za logore? (pretpostavljam kao i onomad za artiljeriju, za razliku od mene jadnog i mirnog Vojvođanina)
8) I da jeste milion ljudi, ne govori se o tome da je neko u jednom trenutku zatvorio i u jednom naletu ubio milion ljudi (logor je radio 1941-1945), tako da ti je i sama ova postavka nebulozna

Još jednom :klanjam

za postove. I postovima i tvom originalnom poletno-histeričnom stilu. Nisam dovoljno dugo na forumu da bih sve kapirao ko je šta, ali sad barem tebe imam "rešenu".

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

Saradjivali su sa okuoatorom, ta saradnja je nagradjena.Nemoj da ti
Listam i tražim cetnike po kojekakvim tajnim službama.Naravno da je sporna uloga Srba, da niste samo zrtve i da ne možete iskljucivo druge optuzivati za stradanja, kad ste vi u Podrinju upravo bili uzrok tome.NDH ne postoji, no postoje zločini nad ljudima od kojih je vjerovatno velika vecina bila i neduzna, a otisli su putem stradanja ili su zatvoreni i pobijeni.
Nepravdna je uopce uloga koja je dodijeljena Srbiji poslije svega, nepravedno je amnestiranje i nagradjivanje zlocinaca četnika i okuoatorskih sluga.Nepravedno vam je dodijeljena uloga mučenika, dok su drugi za ista djela stradali.

P.S logor nije imao kapacitete da primi toliko ljudi, plus gdje su te masovne grobnice.Znaš ti uopce sto znaci ubiti milion ljudi ?
Ti pišeš nebuloze kvazi povjesnicaru.:)

Lebowski · **Pridružen/a:** 13 sij 2012, 17:01 **Postovi:** 12216

Svaka vam čast na koncentraciji u ove sate.

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

emt je napisao/la:

Saradjivali su sa okuoatorom, ta saradnja je nagradjena.Nemoj da ti
Listam i tražim cetnike po kojekakvim tajnim službama.Naravno da je sporna uloga Srba, da niste samo zrtve i da ne možete iskljucivo druge optuzivati za stradanja, kad ste vi u Podrinju upravo bili uzrok tome.NDH ne postoji, no postoje zločini nad ljudima od kojih je vjerovatno velika vecina bila i neduzna, a otisli su putem stradanja ili su zatvoreni i pobijeni.
Nepravdna je uopce uloga koja je dodijeljena Srbiji poslije svega, nepravedno je amnestiranje i nagradjivanje zlocinaca četnika i okuoatorskih sluga.Nepravedno vam je dodijeljena uloga mučenika, dok su drugi za ista djela stradali.

Draga emt,

Prvo nemam blage veze o čemu pišeš. Prosto te zamišljam kako sva crvena ogromnom brzinom kucaš ove redove i tu pišeš o "samo žrtve" "isključivo druge" itd.

Srbi su sarađivali sa okupatorom kao i svaki drugi narod eks-Yu (ajde da kažemo i Evrope). Imali smo Ljotićeve formacije kao prave fašističke odrede koji su blisko radili sa Nemcima. Imali smo razne priznate ili nepriznate četnike po brdima koji su takođe sarađivali neki sa Italijanima, neki sa Nemcima, neki i sa ustašama. (sad bi ti rekla svi četnici, ali to baš neće biti... izvoli pitati gospodu američkog i francuskog predsednika, britanskog premijera itd da ne menjamo temu). Imali smo u okupiranoj Srbiji Nedićeve odrede koji su održavali red. Samo po sebi, to je prihvatljivo i regulisano pod okupacijom, ali je Nedić često išao i dalje od onog što bi nama svima bilo ugodno. Tako da je i pored činjenice da je čovek spasao stotine hiljada proteranih Srba, Slovenaca (pa čak i nešto Hrvata i Muslimana) iz drugih krajeva zemlje, taj gospodin završio neslavno. (posebno zbog njegove uloge u uništavanju populacije Jevreja u Srbiji, biće upisan na crnu stranu srpske istorije)

I kao i drugi saradnici okupatora i razni četnici, nedićevci, ljotićevci su svoj put završili negde po jamama Hrvatske i Slovenije, po tajnim grobnicama po Šumadiji ili ispod beogradskih obala reka. Dan danas ih iskopavaju, neke krive, a neke koju su prosto bili "klasni neprijatelj" novog režima. Desetine hiljada ljudi.

Sa druge strane, ti zli Srbi su se suprostavili Hitleru iako nisu morali. Više od 200 000 ih je završilo po logorima od Italije do Norveške. Bili su najbrojniji i među četnicima (koje ti gledaš kao zlotvore, što mene lično ne zanima) i među partizanima. Isti ti Srbi su mobilisani i probijali sremski front i forsirali Dunav kod Batine sa Crvenom armijom. Dakle u borbi protiv fašista i nacista (domaćih i stranih) Srbi su učestvovali sa više stotina hiljada boraca i više stotina hiljada vojnih i civilnih žrtava.

Tako da je naša uloga drastično više antifašistička nego profašistička. Što se nažalost za "tvoje" ne bi moglo reći. Prosto ste (većinom, nikako svi) bili suncokreti kao i uvek do tada i od tada. Domobrani i ustaše dok NDH nije otišla u stečaj, a onda ste promenili stranu i postali najjugoslovenskija raja.

Zaista mi je nekada teško da pohvatam stvari koje ti pišeš. Pre svega zato što nisu baš smislene i hvataju se jedne reči, jedne rečenice, jednog teksta, jedne teze ignorišući milione drugih stvari, bez obzira da li ih neko napiše ili ne. Ti se zaletiš i guraš, tvrdoglavo ko magare.

A iza sveg tog pisanja stoji samo to da stalno Srbe mrziš, a da Hrvatima pokušavaš često, ali ne stalno da se uvučeš u zadnjicu. Da li to radiš samo ovde i na sličnim forumima kojima u zaglavlju stoji šahovnica ili to radiš svuda, zaista ne znam.

To bi otprilike bilo to. Koliko god da se trudiš istoriju ne možeš obrisati i prepraviti. Zablude i laži su privremene, a onda dođe drugo vreme i ispod taloga krenu da isplivavaju dokumenti, svedoci, ostaci itd. I kao što me ne pogađa pisanje raznih supersrpskih/četničkih/nebeskih i sl tipova sa "moje" strane, tako me ovo tvoje pogađa još manje. Nekada je zabavno, nekada je dosadno.

A sada moram na spavanje. Još jednom pozivam ljude da obrate pažnju na vest koju sam okačio par postova ranije a ne na kasniju besplodnu raspravu.

Laku noć!

emt je napisao/la:

P.S logor nije imao kapacitete da primi toliko ljudi, plus gdje su te masovne grobnice.Znaš ti uopce sto znaci ubiti milion ljudi ?
Ti pišeš nebuloze kvazi povjesnicaru.:)

Da odg i na edit.

1) Jesi merila koliki je kapacitet? Molim te daj mi podatke, koristiće mi.
2) Ne znam šta znači ubiti milion ljudi, nikada nisam probao, mada možda me optužiš uskoro i za tako šta. (kao što rekoh, gde si iskopala milion ljudi, ja sam okačio rad koji govori o minimalnih 90 000 i maksimalnih 130 000 na prostoru oko Jasenovca)
3) Trudiću se da se popravim ubuduće prof.dr Emt :001_smile

emt · **Pridružen/a:** 01 kol 2011, 22:13 **Postovi:** 5790

To ti tvrdis kao prestavnik Srba da je vaša uloga vise antifasisticka nego profasisticka.No razno razni izvori ( koje sam ti već navela negiraju tvoje tvrdnje.Nije Srba bilo kao Kineza, pa da ste i pored toliko četnika i saradnika okupatora mogli biti velika vecina partizani i oslobodioci.Prije će biti da je fasisticka vecina bila toliko jaka i mnogobrojna, te je Tito vidio jedini izlaz u amnestiranju i uskupljivanju.Na kraju sto bi vas mrzila ? sto tebe boli istina i sto ti povijesne cinjenice ni 41 ni devedesetih ne idu u prilog.Ugrozavam svojim stavom i dokazima tvoje srpstvoo i rusim ti imidž ?:)
Zao mi je nismo u doba komunizma, pa da moram cutati, te to nije nikakvo uvlacenje domacinima niti mržnja prema Srbima nego realan pristup povijesti koja tek sad dobija oblike.Meni je zao sto si ti povijest učio pristrasno, vjerovatno opravdavas i amnestiranje zlocina Draže M ?
Ušao je u udzbenike povijesti i on kao gerilac antifasista, za 20 g tako ćete prikazivati Mladica i Karadzica.Nazalost !
Prošlost vas nije nicemu naucila.Niti ima nada.

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

emt je napisao/la:

To ti tvrdis kao prestavnik Srba da je vaša uloga vise antifasisticka nego profasisticka.No razno razni izvori ( koje sam ti već navela negiraju tvoje tvrdnje.

Koji izvori? :zubati

emt je napisao/la:

Nije Srba bilo kao Kineza, pa da ste i pored toliko četnika i saradnika okupatora mogli biti velika vecina partizani i oslobodioci.Prije će biti da je fasisticka vecina bila toliko jaka i mnogobrojna, te je Tito vidio jedini izlaz u amnestiranju i uskupljivanju.Na kraju sto bi vas mrzila ? sto tebe boli istina i sto ti povijesne cinjenice ni 41 ni devedesetih ne idu u prilog.Ugrozavam svojim stavom i dokazima tvoje srpstvoo i rusim ti imidž ?:)

Ajde sad ekspertu moj, nadji popis stanovništva 1931, zaračunaj poverćanje na osnovu rasta 1921-1931, pa mi reci koliko Srba ima 1941. A onda lepo nadji koliko na toliki broj ljudi može ići vojnika. (evo još sam ti pomogao i sve nacrtao šta treba da radiš)

Ili mi reci ko su bili većina partizani i oslobodioci? Možda Muslimani (tj oni sa par hiljada četnika i par desetina hiljada ustaša i domobrana)?

emt je napisao/la:

Zao mi je nismo u doba komunizma, pa da moram cutati, te to nije nikakvo uvlacenje domacinima niti mržnja prema Srbima nego realan pristup povijesti koja tek sad dobija oblike.

Ti imaš pomalo šizofrene postove. U svakom pomeneš komunizam, ćutanje, komunizam, ćutanje... a čitavu ovu priču temeljiš na tome što je grupa beogradskih intelektualaca na leto 1941. par meseci nakom što su stotine hiljada nemačkih i italijanskih vojnika razhebali Kraljevinu, poziva seljake po Srbiji da ne prilaze komunistima. (na stranu što je njihov poziv toliko urodio plodom da danas imaš čast gledati film Užička republika).

Odluči se već jednom. Jesi crvena ili nisi crvena. Mada, ne čudim se. Kao i za sve ostalo suncokretišeš od prilike do prilike.

I za kraj, malo Prve proleterske NOU brigade, kao jedne od vodećih jedinica NOV i POJ.

Citat:

Na dan formiranja Prva proleterska NOU brigada brojala je 979
boraca:
- u 1. crnogorskom bataljonu 159
- u 2. crnogorskom bataljonu 189
- u 3. kragujevačkom bataljonu 240
- u 4. kraljevačkom bataljonu 207
- u 5. šumadijskom bataljonu 171
- u štabu brigade 13
Šesti beogradski bataljon ušao je u sastav brigade nekoliko dana
kasnije. (U vreme formiranja brigade vodio je teške borbe u Sjenici).
S njegovim dolaskom brigada je imala 1.186 boraca i starešina, među
\ kojima je bilo 71 žena.

Hm, čudno. Pa gde je tu bataljon iz Teočaka i Fazlagića kule? :neznam

A onda je tokom rata brigada popunjavana i to sa:

Citat:

Do kraja rata, u njenim se redovima borilo ukupno 14.094 borca
među kojima 651 žena

. Po mestu rođenja oni su bili iz:
- Srbije 6.667 (47 posto)
- Bosne i Hercegovine 2.424 (17 posto)
- Hrvatske 2.115 (15 posto)
- Crne Gore 1.063 ( 8 posto)
- Slovenije 77 ( 0,5 posto)
- Makedonije 72 ( 0,5 posto)
- Italije 780 ( 5,5 posto)
- nepoznato 882 ( 6,2 posto)

Ali ima i još, nacionalni sastav boraca:

Citat:

Nacionalni sastav novodošlih boraca:
- Srba 9.426 (67 posto)
- Hrvata 1.776 (12,6 posto)
- Crnogoraca 1.076 ( 7,6 posto)
- Muslimana 301 ( 2,1 posto)
- Slovenaca 85 ( 0,6 posto)
- Makedonaca 29 ( 0,2 posto)
- Italijana* 951 ( 6,7 posto)
- Mađara 82 ( 0,6 posto)
- Jevreja 66
- Albanaca 42
- Bugara** 26
- Rusa 25
- Poljaka 16
- Nemaca 10
- Slovaka 10
- Čeha 4
- nacionalno nepoznatih 143

Eto, sad ti ne bih dalje smetao u tvojoj epskoj borbi za alternativnom istorijom i izmišljanjem još jednog segmenta prošlosti Bošnjaka/Muslimana. Kakve su vam sve stvari u opticaju, falsifikovanje antifašizma tamo gde je bio minorna pojava je jedna mala sitnica. Smrt fašizmu, sloboda narodu drugarice Emt. :palacgore1

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Još jedna stvar koju sam zanemario, a možda je baš razlog ovih tvojih problema i nastojanja. Drugarice Emt, u kojoj vojsci su bili vaši cenjeni preci?

HercegBosna.org

U Jasenovcu ubijeno 82.085 ljudi, od toga više do 20 tisuća djece

Online