Mislim da ovo što reče Alex nema veze sa germanofilijom, nemaju oni pojma za te stvari niti ih briga. Po istom bi mogli Poljaci biti protiv Srba zbog srpskog prijateljstva sa Rusima, ali oni za to ne mare, niti previše o tom znaju.

NIS pustio u rad obnovljenu rafineriju Pančevo

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/3508 ... ju-Pancevo

Da li samo mene nerviraju ovi plaćeni komentari iz SNS ispod svake jbne vesti? OK, svi to rade, ali ovi su doveli do apsurda.

"Nisam član neke stranke, ali svim svojim bićem verujem da će uvažena gospoda Nikolić i Vučić odvesti Srbiju u novo doba neviđenog razvoja i blagostanja. Za razliku od bivšeg režima koji je upropastio Srbiju. Napred Srbijo!". Ili tako nešto.

"Tito partija! Tito partija! Omladina akcija!"

E baš. Priznaju samo sud svoje partije.

Ali najbolji je momenat kad mašinerija primeti vest... I jednom trenutku nema ništa u sledećem 50 komentara (Milica, Mirko, Marko, Janko...) "Potpuno verujem našem predsedniku!" "Nova vlada nam je vratila nadu!" "Srpska napredna stranka ima stručne i poštene kadrove". I isti broj minusa na tuđe komentare.

A NIS... kakve su pogodnosti dobili Rusi, i treba da ulažu.

Meni su konferencije za stampu naprednjaka uvek bile najsmesnije. Daju intervju Toma ili Vucko, a iza stoji desetak "vedrih" omladinaca u stavu mirno.

Pa seti se izbora i price o izbornoj kradji... koliko su trovali zaludni narod, oni dzakovi glasova ispred skupstine, pa onaj semenkar iz Zajecara sto je pravio haos, a posle dosao i stoji iza Tome, ovaj garavi:



Imaju placene komentatore za svaku vest, i zato ja to vise i ne citam, toliko je sablonski i providno, da glava boli....

Politika ide Tadicevom putanjom na recima, ali problem je sto je sad dosao toliko los kadar... dovoljno reci da je za Kosovo glavni staljinista Vulin... i pre je bilo raznih mangupa, ali ovo su neuki tipovi kojima je pruzena sansa jednom u zivotu....

Nemoj tako Džoni, garavko će bidne eksperAt za civilno vazduhoplovstvo. Čujem da je jednom leteo aviJonom. Nego nema kadra iz Kolubare... mora da nabavlja pečenje za proslavu.

Kažu da je na poslednjoj slavi SNS hit bio suši. Nije ni čudo što je ovaj nesrećnik zatvorio pečenjaru i otišao za površinski kop.



Kako ono ide... za poštenu Srbiju?

Ipak najveci trash je imenovanje Dragane Milosevic, pinkove droljice koja je usla u Farmu da bi zavadila bivseg decka sa trenutnom devojkom...pritom se uvlacila u dupence onoj vanserijskoj bitangi Milosu Bojanicu... ona je sekretarka direktoru EPS-a

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=653315

Vidi kakav se tu olosh nakupio...

I posle mali Vucko nesto hapsi kao... koga, pa ovo je njegova ekipa...reprezentativno...do bola

Ma ta Dragana je makar dobra ženska, pa da joj oprostiš... Neka, Miša Wolf(ić) je lično garantovao za ove kadrove, pa da vidimo.

Nego jel' bilo slavlje danas u BGD? Gradonačelnik poklapa. Četvrto dete.

To je sjajna vest

p.s procitaj u novom Vremenu clanak o Palmi, izvestaj sa lica mesta kad jednom nedeljno prima seljake... ludilo brale... dosli da ga posete i hrvatski studenti...

RTS: "Deo MUP-a" prisluškuje Nikolića i Vučića

BEOGRAD - Predsednik države i prvi potpredsednik Vlade otvoreno su rekli, gostujući u emisijama RTS-a, da ih neko prisluškuje. RTS saznaje da je reč o akciji "dela MUP-a"!

Dva dana za redom, predsednik države i prvi potpredsednik Vlade tvrdili su (emisije RTS-a Svedok i Oko) da ih neko prisluškuje. Na koga sumnjaju da to radi, i koji su motivi ni jedan ni drugi nisu precizirali.

RTS saznaje u krugovima bliskim Vladi da je prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, informisan od strane BIA da je pre tri dana deo MUP-a izdao nalog da mu se prisluškuje telefon, dok se predsednik Nikolić prisluškuje duže vreme!

Nalog za prisluškivanje Aleksandra Vučića izdat je, tvrdi isti izvor, po zahtevu interesnih grupa a uz pomoć nekoga iz vrha policije. Zbog uznemirenosti, Aleksandru Vučiću je pojačano obezbeđenje, a Tužilaštvo je već pokrenulo istragu.

Izvor RTS-a tvrdi da se duže prisluškuje predsednik države o čemu je on i sam govorio sinoć u emisiji "Svedok".

"Mi smo tu upali u zmijsko gnezdo, među ljude koji koriste visoke funkcije u mnogim službama da gospodare životima, među ljude koji su se drznuli da prisluškuju najpre mene pa onda i Aleksandra Vučića. To će morati da se istraži do kraja tako u Srbiji ne može da se živi", rekao je Nikolić.

Ko može da prisluškuje predsednika države i prvog potpredsednika, pita bivši bezbednjak, a da to službe odmah ne znaju?

"Ko može to da radi. Najopasnije bi bilo da u okviru bezbednosne zajednice u okviru tajnih službi postoje frakcije koje su se odmetnule, pa onda prisluškuju najviše nosioce državne moći. To bi bilo jako opasno, a to smo imali devedesetih. Druga stvar, postoje moćni pojedinci iz organizovanog kriminala ili drugih centara moći koji zahvaljujući tehnologiji to mogu da urade. To je jednako opasno kao i ovo prvo, jer bi to pokazalo da vlast nije koncetrisana tamo gde bi trebalo u državi, nego u nekim neformalnim strukturama moći", rekao je urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm.

Bivši šef vojne bezbednosti Aleksandar Dimitrijević kaže za RTS: "Ako se oni žale da ih neko privatno prisluškuje, onda sa ovom državom nešto nije u redu jer postavljam odmah pitanje a šta rade nadležne službe u ovoj državi koje su prevashodno zadužene da kontraobaveštajno štite i šefa države i premijera i vladu i sve njihove institucije koje su u funkciji ove države".

"Da li je moguće teoretski da, moguće ih je nabaviti, ali mislim da je nemoguće da budu legalno uvezeni u zemlju ako dolaze sivim kanalima, cena tih uređaja zavisno od kapaciteta može da bude od 60, do 120 hiljada evra", rekao je Dimitrijević.

BIA i VBA danas nisu zvanično komentarisali navode o prisluškivanju.

Do večeras RTS nije uspeo da dobije komentar premijera i ministra policije Ivice Dačića.

izvor: rtv.rs

Toma partija, prasetina rakija.

Srbija će na pregovorima 7. novembra tražiti teritorijalnu autonomiju za sever Kosova

Teme koje će biti na pregovaračkom stolu u Briselu 7. novembra jesu finansiranje institucija Srbije na Kosovu, realizacija sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, versko i kulturno nasleđe, saznaje “Blic”.


Srpske vlasti će tokom budućih razgovora insistirati na tome da sever dobije teritorijalnu autonomiju. Izvor “Blica” dodaje i da bi ispunjavanje sporazuma o prelazima trebalo da otpočne u decembru, kada bi i Evropski savet mogao da odluči da Srbiji da uslovnu odluku o datumu pregovora o članstvu u EU.

Naredna runda dijaloga premijera Srbije Ivice Dačića i premijera privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija sa posrednikom u pregovorima, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, počeće odvojenim sastancima. Tek posle će uslediti zajednički sastanak. Prema saznanjima “Blica”, Brisel nastoji da atmosfera bude što neposrednija, tako da će zajednički sastanak imati najverovatnije formu radne večere.

Kako kaže izvor “Blica” iz diplomatskih krugova, ni od Beograda ni od Prištine ne traži se u ovom trenutku potpuna realizacija postignutog sporazuma tokom prošle vlade. Zasad postoji predlog kojim se predviđa realizacija dva pilot-projekta, od kojih bi jedan bio na severu Kosova, a tek treba da se dogovori i koji prelaz, a drugi na prelazu Končulj ili Merdare.

Platforma Srbije predviđa da umesto kosovskih policajaca i carinika, koji će biti na prelazima zajedno sa srpskim kolegama, Euleks ima izvršnu ulogu na prelazima. Kada je reč o finansiranju institucija Srbije na KiM, od Beograda se u ovoj fazi razgovora očekuje transparentnost protoka novca.

Prema saznanjima „Blica“, osnovni principi platforme za pregovore Beograda i Prištine koja treba da bude završena naredne nedelje jesu: status srpske zajednice, nema razgovora o nezavisnosti Kosova i neophodnost evropskih integracija Srbije. Međutim, platforma predviđa i aktivnu ulogu u celokupnom procesu koji je započeo u Briselu i srpske zajednice sa KiM.

Bitan stav Beograda je i da od načina rešavanja pitanja severa Kosova zavise mnoga pojedinačna rešenja. Osnovni principi platforme zapravo su teme i smernice sa kojima pregovarači Beograda odlaze u Brisel. 

izvor: blic.rs

Kasno Marko na Kosovo stiže. Ahtisari plus... sa lepšim nazivom.

Bez ikakve radosti nad tuđom nevoljom, rekoh i prije da je bačeno niz vodu 12 godina tjeranja inata jedinoj stvari koja je ostala Srbiji. Ovo je možda i jedino realno za Srbe na Kosmetu, ako i Albanska strana konačno pokaže malo dobre volje.

It ain't over till the fat lady sings.

Gdine Agat nevolite Jevreje

Oni vam uvijek mogu kontrirat i samo reć da ste antisemit i nacist

No pustimo ovo događanje u Češkoj .. I BIVŠU američku državnu tajnicu..

Kakvi su odjeci nakon Hillarina posjeta?

Mozda naizgled neosnovana mrznja ove lepojke prema Srbima lezi u jednoj prici...


Naime, zivjela je u Beogradu, kako sam cuo. U djevojackim godinama se zaljubila u jednog Micu...Micu Orlovica. Otkantao ju je. I ne krivim covjeka. Ustvari krivim ga. Kako se uopce spetljao...Ako je ova prica istinita.

Cuj ovog sivonje Ne vole Jevreje...Pa gdje je projekat Juden caput najbrze postignut?

Ратко Дмитровић: Стари Београд и нове љубави према Хрватској
Датум: November 03, 2012 Категорија: Култура |

После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све веће гађење.

То код мене прераста у параноју; са све већим страхом узимам даљински у намери да изађем на РТС, јер ми се по правилу догађа да тамо затекнем неког хрватског певача. Не могу да оманем, сумњам у деловање сопствене подсвести која ме, проф. Јеротић би то савршено објаснио, приморава да пребацујем на РТС баш кад је тамо, шта ја знам, „Парни ваљак“, Нина Бадрић, „Нови фосили“, Масимо Савић, „Ладно пиво“, Борис Новковић…

Ништа немам против дотичне чељади и баш ме брига што су Хрвати, ако су добри певачи (узгред, Нина Бадрић је моја земљакиња, Српкиња са Баније), али ми смета готово необјашњива снисходљивост Београда према свему што долази из Хрватске, та потреба да се подилази некоме ко је према теби, да простите на изразу, свиња. Мислим на подилажење држави Хрватској. Горе споменути јесу појединачни случајеви, јесте да их у Београд не шаље држава, али они су пре свега хрватски певачи и њих у ову причу уводим као доказ једне све мучније и одвратније инфериорности.

ПОНОВО БЕОГРАД У ЗАГРЕБУ ВИДИ ЕВРОПУ
То траје деценијама, мало се примирило за време и после рата, али је настављено са још већим жаром. Поново Београд у Загребу види Европу, види развијени и модерни Запад, светлост париских булевара, касну ренесансу и рани барок, чује бечке валцере чији тактови долазе са сликама балова у огромним дворанама двораца подигнутих на мукама поданика једне некада моћне и силне Империје.

Опет Београд баца под ноге своја велика имена, гура их у мрачне подруме запуштених националних библиотека и музеја, годинама закатанчених, и клања се пред нечим што никакве вредности нема или је има у назнакама, али је „европско“.

Свака смрдљива сплачина која из Загреба у Београд дође у форми романа, казалишне представе, телевизијске серије, бива у српским медијима оцењена као прворазредни догађај. Крлежа – за којим у Загребу речи хвале више не потежу ни оцвале фрајле из некада високог загребачког друштва, које на ноћним ормарићима већ држе последњу карту за „Максимир“ – у Београду је величина, појам. У Београду државна фирма, „Службени гласник“, штампа његове „Маргиналије“.

Оне одвратне, расистичке, Крлежине квалификације о Србима, изговорене по окончању Првог светског рата, са којим може да се мери само згађеност писца Боре Ћосића (добитника националне пензије државе Србије) над српским народом, у Београду се тумаче као интелектуална слобода.

Исти ови који величају Крлежу сматрају да је „Философија паланке“ Радомира Константиновића, највреднија књига двадесетог века, објављена на овим просторима. Њима су Крлежини ставови, изнети по окончању Првог светског рата:„Беч гладује, Аустрије нема, руља завладала свјетом, рат су добили ови балкански цигани, какова ли срамота (…)

А тко је нас побједио? Ови ушљиви балкански цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала, тој данас Европа вјерује и дала јој је у руке некакве барјаке“ … сјајан наговештај „Философије паланке“. Једину разлику код Крлеже и Константиновића у вредносним судовима о српским писцима налазимо у случајевима Боре Станковића и Војислава Илића. Крлежа, је држао да су они неоправдано запостављени у српској култури, да је Бора велики писац, а Илић врхунски песник, док Константиновић за ову двојицу у „Философији паланке“ не даје жуту банку.

Њему је све то паланачка уметност, а та и таква уметност – учи нас Константиновић, а то учење као јеванђеља разносе београдски заљубљеници у Крлежу и Константиновића – рађа национализам, мржњу, геноциде. Чему су Срби, закључак је јасан, склони.

НЕ ШТАМПАЈУ ОНИ НИ ИВУ АНДРИЋА
Спомињу ли у Хрватској српске писце, штампају ли њихова дела? Црњанског, на пример.

Ма какви. Не штампају они ни Иву Андрића, иако тврде да је Хрват, а српске писце спомињу тек да би ојачали контекст идеје „велике Србије“. Ту никада не изоставе Добрицу Ћосића који у хрватској перцепцији, ево већ три деценије, има позицију сотоне, монструма који напаја све што српски дише и српски се осећа.

Немам рекох већ, ништа против да у „Јутарњем програму“ и „Београдској хроници“ РТС-а гостују хрватски певачи, глумци и писци, али само ако истовремено у „Јутарњем програму“ и „Загребачкој кроници“ „Хрватске телевизије“ гостују певачи, глумци и писци из Србије. А не гостују, нема их, никада.

Подразумева се, ваљда, да они који воде српску државну телевизију имају додатне сензоре у односу на уредничку чељад која мути одвратне и отровне коктеле по осталим телевизијама са националном фреквенцијом. Једно је кад „Парни ваљак“ гостује на „Пинку“, а сасвим друго кад добије десет минута на „Радио-телевизији Србије“. То не може, није, и никада неће бити исто.

Посебна је прича однос новинара београдских телевизија, на челу са РТС-ом, према гостима из Хрватске. Ту се пуже по поду, љубе се и руке и ноге, топи од милине. Могу ови да причају шта хоће, београдски новинар их не слуша, он дрхти од задовољства што је уопште добио таквог госта. А да га случајно приупита нешто што би се у најслободнијој алузији могло оценити као неугодно… то је искључено. То се не догађа.

Најмање десет година је прошло како нисам одгледао ниједну тзв. дебатну политичку емисију на београдским телевизијама. Ниједну. Не трошим на то више од три, четири минута. Ништа не губим, јер знам, као и ви, коме је дозвољено да гостује, шта ће да га питају, шта ће овај да одговори, како при том држи руке, како се кревељи, све је унапред познато и чему губити време.

Тим пре што су све те приче хиљаду пута испричане, што су празне, демагошке, понижавајуће за здрав разум. Уместо тога читам Гогоља, Чехова или Јарослава Хашека. Сваке године бар два пута изнова читам „Доживљаје доброг војника Швејка“, издање у преводу Станислава Винавера, тако се браним од, између осталог, бешчашћа, простаклука, примитивизма и све чешће лудила које се слива са екрана српских телевизијских канала. Узгред, одавно немам дилему да је „Швејк“ најдуховитије дело написано људском руком.



СРЕЋНА ШТО ЈЕ УГОСТИЛА ХРВАТА
Како, рекох, не гледам ону врсту програма, што знају моји пријатељи, изненадио сам се кад ме је један од њих назвао да пита јесам ли гледао „Утисак недеље“, на ТВ Б92, каналу са националном фреквенцијом. То води Оља Бећковић, кћерка Матијина.

Нисам, кажем. А требало је, вели овај, много си пропустио. Шта сам пропустио, питам га. Ћутање Оље Бећковић када је неки хрватски писац, гост у емисији, председника Србије назвао фашистом. Не верујем да је ћутала, покушам да му опонирам, заиста не верујући да се то може оћутати.

Погледај сутра на њиховом порталу, то је сам крај емисије, рече овај. Погледам и заиста је човек, писац из Сплита, Анте Томић, председника Србије назвао фашистом. И лоповом. И заиста је Оља Бећковић ћутала, са блаженим изразом лица, срећна што је угостила једног Хрвата, Далматинца. Шта би се догодило да је неки српски писац, гостујући на „Хрватској телевизији“, председника Хрватске назвао фашистом? Емисија би тог часа била прекинута, а од госта из Београда тражило би се јавно извињење.

Наравно, све ово је незамисливо, јер на „Хрватској телевизији“ или неком од малобројних ТВ канала у Загребу, не гостују или се појављују, врло, врло ретко, јавне личности из Београда. Такви се још у ходнику извињавају „због српске агресије“, а на свако спомињање Срба и српства колутају очима, згражавајући се над самим питањем. Подсећам да је прошле година на ХРТ-у сат времена гостовао српски писац из Београда (тако су га најавили) Владимир Арсенијевић. Овај је, не буди лењ, у емисији одбацио свако припадање српском народу, рекавши да он нема то осећање. Ја нисам Србин, ја сам писац, казао је.

У ствари, ниједан Београђанин, да не кажем Србин, који је последњих година добио прилику за наступ на „Хрватској телевизији“, није испољио нормално и очекивано поштовање према народу и држави из које долази, али је испољио ону снисходљивост према свом домаћину какву показују београдски новинари према својим гостима из Хрватске.

Има ту још нешто; нећете дочекати да неки хрватски „јавни дјелатник“, из сфере политике или културе, у Београду каже једну ружну реч о својој држави, политичком систему, да уопште коментарише догађања у земљи из које долази. Код Срба је обрнуто, Срби користе сваку прилику да баш у гостима, у туђој авлији, за туђом трпезом, нарочито у Хрватској, опањкају своју државу, да коментаришу унутрашња питања о којима се, из пристојности, не говори „ван куће“. То је питање доброг одгоја, питање части.

Хајде да не трошимо папир на Соњу Бисерко, Жарка Кораћа, Наташу Кандић, разне елдепеовце из другосрбијанских медија и културних институција, ту је све јасно, али не могу, а да не споменем Зорана Живковића, председника Владе Србије после Ђинђићевог убиства, својевремено заменика председника ДС-а, сада кандидата за шефа те странке. Он је, има томе највише недељу дана, прихватио да се из родног Ниша укључи у програм „Хрватске телевизије“ и коментарише политичке односе и у ДС-у и у Србији. Није вам тешко да претпоставите шта је причао.

Мали је ово простор да се упознамо са свим или већином оваквих и сличних понашања политичке, културне и медијске елите у Београду. Љубав према хрватству у Београду добија нове замахе.

(Печат)

To jes'... Ovi naši novinari više ne mogu ni da se sete gde su sakrili sopstvenu kičmu. A o ovima što gostuju po HRT i sl, ne treba trošiti reči. Uglavnom dva tipa ljudi: a) sveCki ljudi koji se gade svog porekla i zemlje ili b) poluizlapele budale desnih stavova... zavisno od toga na šta cilja autor emisije. Čast izuzecima.

Mada se to ne odnosi samo na Hrvate. Uopšte vlada neko oduševljenje strancima. Ipak, najbitnije je da li se Hans osećao lepo dok je povraćao na obali Dunava i da li će opet doći da pravi budalu od sebe u našoj dičnoj prestonici. Da li je apstraktna umetnička instalacija koja prikazuje Hrista kao fašistu dobro primljena u zaostalom (c,c,c pa ne razumeju seljaci umetnost) Novom Sadu. Da li se preuzvišeni 12. savetnik zamenika direktora lokalne podružnice Gazproma osetio uvređenim zato što ga bezobrazni domaćini nisu lepo ugostili... Teška je to muka.

Mislim da nije tacna prica. Rodjena je 1937. a njeni su se odmah posle rata preselili u SAD.