HercegBosna.org

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Ako nemaš ništa protiv iznetih podataka, molio bih da polako zatvorimo ovu priču. Stvarno nije toliko bitno i presudno da moramo da se "proganjamo" mesec dana na pet tema. Živeo. :zivili

totem

Jagnjeca brigada je napisao/la:

Evo Totem, pošto insistiraš, potrudio sam se da prekopam deo arhive, gde sam našao jednu zanimljivu tabelu za ovu našu raspravu. "Učitelj" septembar 1903.

Skopljanska eparhija 1902/1903. (Skopljanska kaza, Tetovska, Gostivarska, Kumanovska, Preševska, Kratovska, Kočanska, Palanačka, Maleška, Veleška). Valjda ćemo se složiti da ovo obuhvata otprilike 1/3 ili sl. prostora današnje Makedonije?

Ukupno 4 građanske škole, 99 osnovnih škola i 3 zabavišta. Ukupno 122 učitelja, 13 učiteljica i 2650 učenika.

Uz to, u Skoplju i jedna polugimnazija sa učiteljskom školom (10 nastavnika) i devojačka škola (8 nastavnica).

Ako nekome izgleda malo, neka uzme u obzir katastrofalno stanje u turskim delovima Balkana kada je u pitanju broj škola, zahvat dece i pismenost. Još 1931. Vardarska banovina ima (uz Vrbasku neslavan rekord) samo 29.1% pismenog stanovništva starijeg od 10 godina (prosek K.Jugoslavije 55.4, najviše u Dravskoj banovini 94.4% i upravi grada Beograda 89.1%)

Ovo stanje ilustruje i podatak da je u periodu 1921-1930. ministarstvo prosvete potrošilo 2/3 ukupnih sredstava za podizanje školskih zgrada na prostorima BiH, KiM, Makedonije, Raške oblasti i CG.

U periodu 1930/31-1937/38. na Vardarsku banovinu je potrišeno 26.24% sredstava za istu namenu. Uz Zetskih 2,88, fantastičnih 3,38 dinara po stanovniku (prosek za K.Jugoslaviju je 1,41 din). Ili 138,28 dinara po km kv (prosek za KJ 79.22).

I sve ovo nije bilo ni približno dovoljno da približi pomenute krajeve ostatku države.

Dakle, @Totem, po 1720. put, ja uopšte ne sporim da je Bugarska imala najveći uticaj, najveći broj đaka, najveću podršku itd. u tadašnjoj Makedoniji, ali situacija uopšte nije takva kakvom ti voliš da je predstaviš. Ne radi se o zanemarljivim brojevima i nepostojećem prisustvu,

Izvor ovoga?

Ovaj broj srpskih djaka se ne uklapa sa onom strasnom cifrom koju si izneo pre par sedmica.

Ja i nisam rekao da nije bilo srpskih skola, vec da je to minorni postotak naspram drugih. Inace u osnovnu skolu su svi zapisivani, bas u periodu kojeg si naveo, samo je retko tko zavrsavao.

totem

Inace. zivio i ti. :zivili

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

totem je napisao/la:

Izvor ovoga?

Naveo sam. List "Učitelj" br.1 (septembar), godina XXIII (školska 1903/04) za podatke o broju škola. Za statistike o MPKJ (ovo nisam naveo) LJ.Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941.

totem je napisao/la:

Ovaj broj srpskih djaka se ne uklapa sa onom strasnom cifrom koju si izneo pre par sedmica.

Zašto se ne uklapa? Ako smo (po centrima delovanja) zaključili da se onaj broj odnosi na čitavu teritoriju današnje Makedonije i (makar dobar deo) teritorije KiM (a ti si pre par postova tvrdio da obuhvata i Rašku oblast)... Ovaj podatak koji se odnosi na 30-40% teritorije današnje Mkd se potpuno uklapa i u neku ruku potvrđuje prethodni upis.

totem je napisao/la:

Ja i nisam rekao da nije bilo srpskih skola, vec da je to minorni postotak naspram drugih.

Šta znači minorni? Ti si pričao kako je to bila retkost, promil itd. Koliko ste vi stotina hiljada i miliona đaka imali? :neznam

totem je napisao/la:

Inace u osnovnu skolu su svi zapisivani, bas u periodu kojeg si naveo, samo je retko tko zavrsavao.

Ne bih se složio. Čak i u kraljevini Jugoslaviji nije bilo dovoljno škola i učitelja (niti sredstava da se izgrade/zaposle) da bi se obuhvatili svi učenici. A stanje 30 godina ranije u poluraspadnutoj evropskoj Turskoj je bilo drastično lošije. Na drugom mestu sam pisao o broju đaka/procentu upisanih od ukupnog broja iz tog perioda u BiH (koja je bila u boljem stanju zbog AU uprave) ali me sada zaista mrzi da tražim to.

totem

Inace, sada sam vidio da u tim kazama je zivjelo preko dvesto i pedeset tisuca pravoslavaca. Cifra o dvije i nesto tisuca je kako sam rekao...Decimala. U presevskoj kazi je zivjelo skoro trideset tisuca pravoslavaca...Mislim da je sve jasno. Ove iz Preseva, te poneki iz Makedonije...A gdje su ucili ostali?

totem

Inace, sada sam vidio da u tim kazama je zivjelo preko dvesto i pedeset tisuca pravoslavaca. Cifra o dvije i nesto tisuca je kako sam rekao...Decimala. U presevskoj kazi je zivjelo skoro trideset tisuca pravoslavaca...Mislim da je sve jasno. Ove iz Preseva, te poneki iz Makedonije...A gdje su ucili ostali?

totem

totem

Jagnjeca brigada je napisao/la:

totem je napisao/la:

Izvor ovoga?

Naveo sam. List "Učitelj" br.1 (septembar), godina XXIII (školska 1903/04) za podatke o broju škola. Za statistike o MPKJ (ovo nisam naveo) LJ.Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941.

totem je napisao/la:

Ovaj broj srpskih djaka se ne uklapa sa onom strasnom cifrom koju si izneo pre par sedmica.

Zašto se ne uklapa? Ako smo (po centrima delovanja) zaključili da se onaj broj odnosi na čitavu teritoriju današnje Makedonije i (makar dobar deo) teritorije KiM (a ti si pre par postova tvrdio da obuhvata i Rašku oblast)... Ovaj podatak koji se odnosi na 30-40% teritorije današnje Mkd se potpuno uklapa i u neku ruku potvrđuje prethodni upis.

totem je napisao/la:

Ja i nisam rekao da nije bilo srpskih skola, vec da je to minorni postotak naspram drugih.

Šta znači minorni? Ti si pričao kako je to bila retkost, promil itd. Koliko ste vi stotina hiljada i miliona đaka imali? :neznam

totem je napisao/la:

Inace u osnovnu skolu su svi zapisivani, bas u periodu kojeg si naveo, samo je retko tko zavrsavao.

Ne bih se složio. Čak i u kraljevini Jugoslaviji nije bilo dovoljno škola i učitelja (niti sredstava da se izgrade/zaposle) da bi se obuhvatili svi učenici. A stanje 30 godina ranije u poluraspadnutoj evropskoj Turskoj je bilo drastično lošije. Na drugom mestu sam pisao o broju đaka/procentu upisanih od ukupnog broja iz tog perioda u BiH (koja je bila u boljem stanju zbog AU uprave) ali me sada zaista mrzi da tražim to.

Ja sam tvrdio da je Raska bila pod Turcima tada. I bila je. Oficijalno. Ove izvore koje si naveo...Kako god da pruzaju dokaz da je skoror svo slavensko pucanstvo slalo dijecu u Bugarskim skolama, i ove cifre mi izgledaju prevelike. Na osnovu cistog razuma. Zato, jer sve sto je predstavljalo takoreci elitu, revolucionarno, uceno, poznato....Svi oni su imali naziv za sebe...Bugari. Tamo su i pokopani. Svi odreda. Prvo ste poceli sa tvrdnjama da su se Makedonci izjasnjavali mahom Srbima, pa je ta teza propala(ne ti doduse), pa onda da ste bili pola-pola sa Bugarima, i to je otislo u pm, pa sada furate nesto kao, da, bilo nas je jako manje, ali smo uvijek bili prisutni. A sve sa ciljem da opravdate okupaciju Makedonije. Ako tako gledate, vise je Srba bilo u Hrvatskoj vojsci procentualno, nego Makedonaca u srpskim cetama.

A o tome kako su vas Makedonci dozivljavali, je svima opcepoznato. Ne pricam za danasnje vrijeme, vec za to doba.

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

totem je napisao/la:

Inace, sada sam vidio da u tim kazama je zivjelo preko dvesto i pedeset tisuca pravoslavaca. Cifra o dvije i nesto tisuca je kako sam rekao...Decimala. U presevskoj kazi je zivjelo skoro trideset tisuca pravoslavaca...Mislim da je sve jasno. Ove iz Preseva, te poneki iz Makedonije...A gdje su ucili ostali?

Totem, ajde molim te prestani da pretpostavljaš i nagađaš. Iznesi jasan broj iz jasnog izvori ili nemoj izneti ništa.

Od navedenih 106 škola, 12 je u preševskoj kazi, tj. 14 učitelja, jedna učiteljica i 296 učenika.

Ja sam grubo naveo podatak da je krajem XIX veka, početko XX na čitavom prostoru koji posmatramo. Od Soluna do Prištine od današnje Albanije do tadašnje Bugarske oko 50% đaka bilo u bugarskim školama, oko 30% u grčkim i 20% u srpskim.

Uostalom Srbija i jeste pretendovala na prostor KiM i dela Makedonije severno i zapadno od linije Kriva Palanka-Ohrid. Grci na južne predele, obalu. Bugari na predele bliže njihovoj granici. Mada se nijedna strana nije ljutila ako dobije više. Ne znam šta je tu tako nejasno i čudno.

totem

Idi provjeri u enciklopediji Vasila Knceva koliko je pravoslavaca zivjelo u kazam koje si naveo. Tamo su Slaveni pravoslavci napisani kao Bugari. Svejedno. Saberi broj, pa ces vidjeti koliko djaka ostaje po strani. Ako uzmemo na 250.000 tisuca stanovnistva broj od dvije tisuce i osamsto djaka, priznaces da je cifra jako, jako mala.

totem

Srbija jeste pretedndirala, dobila, i otisla. Ne vidim sto je tu sporno. Dobijam utisak da se Srbi osjecaju nelagodno zbog nedostatka zahvalnosti od strane Makedonaca. Pa i Srbi u BiH su oslobodjeni od strane Austrije, pa se nesto nisu osjecali zahvalnim. Ubise im cara. Nesto poznato? :zubati

Izgleda da na balkanu ser zahvalnost iskazuje na originalan nacin.

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

totem je napisao/la:

Idi provjeri u enciklopediji Vasila Knceva koliko je pravoslavaca zivjelo u kazam koje si naveo. Tamo su Slaveni pravoslavci napisani kao Bugari. Svejedno. Saberi broj, pa ces vidjeti koliko djaka ostaje po strani. Ako uzmemo na 250.000 tisuca stanovnistva broj od dvije tisuce i osamsto djaka, priznaces da je cifra jako, jako mala.

Ne mislim da je cifra mala. Ajde, reci mi koliki je ukupan broj đaka? Znaš koliko traje školovanje.

totem je napisao/la:

Srbija jeste pretedndirala, dobila, i otisla. Ne vidim sto je tu sporno. Dobijam utisak da se Srbi osjecaju nelagodno zbog nedostatka zahvalnosti od strane Makedonaca. Pa i Srbi u BiH su oslobodjeni od strane Austrije, pa se nesto nisu osjecali zahvalnim. Ubise im cara. Nesto poznato? :zubati

Izgleda da na balkanu ser zahvalnost iskazuje na originalan nacin.

Ništa sporno. Normalan proces.

Ja lično se ne osećam nelagodno zbog nedostatka zahvalnosti već zbog mitologizacije prošlosti. Ali opet, to je veoma popularan proces u čitavom regionu tako da se ne treba puno nervirati oko toga. Mislim da 25 godina hegemonije zločestih Srba nije velika cena za državu, posebno s obzirom na veliki infrastrukturni, obrazovni i svaki drugi skok postignut u tom periodu. Uopšte, mislim da su domaći Makedonci prošli neuporedivo bolje i od onih u Bugarskoj i od onih u Albaniji i od onih u Grčkoj (o Turskoj vladavini da ne govorim).

Sada je to davna prošlost, želimo sve najbolje našim dragim susedima i tako. Bratstvo-jedinstvo. :zubati

totem

Sto bi se ti, kao jagnje imao osjecati nelagodno zbog tzv. mitologizacije Makedonaca?

totem

Ne mislim da je cifra mala. Ajde, reci mi koliki je ukupan broj đaka? Znaš koliko traje školovanje.

Pa ovdje pise da je u srpskim skolama bilo oko 2.800 djaka. Ukupno dakle. Ne prvacica. Skolovanje tada trajalo nekih 4 godina cini mi se. Osnovno, dakako. Ovdje su uracunati svi. Ne samo osnovci.

Ako se uzme parametar da je tada zivotno doba bilo jako smanjeno, dobija se utisak da broj djecaka je srazmjerno veci nego danas. Dakle, dolazimo do veci postotak djaka po glavi stanovnistva nego sto je to danasnji slucaj. Ne bi mogao znati koliki je bio broj tadasnjih skolaraca, mogu samo da spekuliram, ali sigurno broj srpskih djaka je bio sa nulom manje od ovih "drugih", sa istoka :zubati

. Kao i broj revolucionara, mada je tamo broj jos vise izrazen.

totem

I ne zezaj me sa tim progresom i boljitkom zivota pod Srbima. Naveo sam primjer, vas i Austrijanaca. Kudikamo progreivniji i bericetniji od vas, kao oslobodioci, zar ne?

Ako hoces, mogu ti navesti i drugu paralelu. Od svih "srpskih"regija, jedino ste se tamo i zadrzali. :smijeh

Slavonija, Lika, Kordun, Dalmacija...ne. Sto znaci, niste znali prepoznati blagodate koje je pruzao osloboditelj od Turaka. I vasi iz Bosne i Makedonci su podjednaki nezahvalnici. :zubati

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

totem je napisao/la:

Pa ovdje pise da je u srpskim skolama bilo oko 2.800 djaka. Ukupno dakle. Ne prvacica. Skolovanje tada trajalo nekih 4 godina cini mi se. Osnovno, dakako. Ovdje su uracunati svi. Ne samo osnovci.

Da, 4 godine. A koje je još školovanje osim osnovnog bilo u opticaju? Vidiš da su navedene samo 4 građanske škole. Možda se na univerzitet u Skoplju išlo?

totem je napisao/la:

Ako se uzme parametar da je tada zivotno doba bilo jako smanjeno, dobija se utisak da broj djecaka je srazmjerno veci nego danas. Dakle, dolazimo do veci postotak djaka po glavi stanovnistva nego sto je to danasnji slucaj.

Ovo je, blago rečeno neozbiljno. I baš zbog toga sam naveo podatke o pismenosti iz Vardarske banovine. Znači 30 godina nakon perioda o kome govorimo, pismeno je 30% stanovništva. I to nakon ogromnih ulaganja i otvaranja škola.

- Školske 1918/1919. na teritoriji čitave Kraljevine bilo je 658 876 učenika u osnovnim narodnim školama (1937/1938 taj broj je 1 431 523).

- U međuratnom periodu je podignuto 3 592 novih školskih zgrada. Broj škola je više nego udvostručen u Vrbaskoj, Moravskoj, Zetskoj i Vardarskoj banovini. Najviše novih škola je podignuto upravo u Vardarskoj banovini - 742.

- 1932/33 u VB su bile u funkciji 1223 školske zgrade.

- Školske 1929/30 u Vardarskoj banovini je bilo (ukupno) 2494 prosvetna radnika i 100 774 učenika u osnovnim narodnim školama.

Dakle, 27 godina nakon ovih podataka iz prethodnih postova, ogromnih ulaganja, otvaranja stotina škola i zapošljavanja stotina novih prosvetnih radnika, u čitavoj Vardarskoj banovini, od linije Leskovac-Priština-Prizren do grčke granice, imamo 100 000 učenika u osnovnim školama.

A 1902/1903, samo na prostoru skopske eparhije imamo 2500 učenika u srpskim osnovnim školama. I tebi je to mali broj? :neznam

totem je napisao/la:

Ne bi mogao znati koliki je bio broj tadasnjih skolaraca, mogu samo da spekuliram, ali sigurno broj srpskih djaka je bio sa nulom manje od ovih "drugih", sa istoka :zubati

. Kao i broj revolucionara, mada je tamo broj jos vise izrazen.

Dakle ne znaš koliki je broj, ali znaš sigurno da je broj đaka u srpskim školama X puta manji od ovih drugih. :zubati

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

totem je napisao/la:

I ne zezaj me sa tim progresom i boljitkom zivota pod Srbima. Naveo sam primjer, vas i Austrijanaca. Kudikamo progreivniji i bericetniji od vas, kao oslobodioci, zar ne?

Pa za razliku od nekih, srpska istoriografija i kultura ne spore enorman doprinos Austrije/Austro-Ugarske prosvećivanju i ekonomskom napretku srpskog naroda. Prvi univerzitetski obrazovani ljudi, prvi doktori prava, prve gimnazije... Nikako da shvatiš da je prostor današnje Makedonije bio na nivou razvoja kao npr Albanija ili Kosmet.

Glazbenik

Jagnjeca brigada je napisao/la:

Evo Totem, pošto insistiraš, potrudio sam se da prekopam deo arhive, gde sam našao jednu zanimljivu tabelu za ovu našu raspravu. "Učitelj" septembar 1903.

Skopljanska eparhija 1902/1903. (Skopljanska kaza, Tetovska, Gostivarska, Kumanovska, Preševska, Kratovska, Kočanska, Palanačka, Maleška, Veleška). Valjda ćemo se složiti da ovo obuhvata otprilike 1/3 ili sl. prostora današnje Makedonije?

Ukupno 4 građanske škole, 99 osnovnih škola i 3 zabavišta. Ukupno 122 učitelja, 13 učiteljica i 2650 učenika.

Uz to, u Skoplju i jedna polugimnazija sa učiteljskom školom (10 nastavnika) i devojačka škola (8 nastavnica).

Uistinu dojmljivi postovi, vrlo dokumentirani - svaka čast!

Malo sam se potrudio skupiti podatke i o broju bugarskih učenika u navedenim kazama u odnosu na broj srpskih učenika. Evo podataka bugarskog publicista Dimitra Miševa koji ih je 1905. objavio u Parizu pod pseudonimom D.M. Brancoff u djelu „La Macédoine et sa Population Chrétienne“, a godine na koje se podatci odnose objašnjene su na str. 91-93:

Kaza -> broj učenika bugarskih škola -> broj učenika srpskih škola
Skopska -> 1954-> 659
Veleska -> 1586 -> 252
Tetovska -> 1252 -> 352
Gostivarska -> 377 -> 410
Kumanovska -> 1167 -> 280
Kratovska -> 582 -> 58
Kočanska -> 881 -> 27
Palanačka -> 417 -> 4
Preševska -> 0 -> 9
Ukupno* -> 8216 -> 2051 ili 4,01:1

*Nisam uspio utvrditi pod kojim imenom je navedena Maleška kaza.

Preševo je sudjelovalo sa zanemarivim brojem od svega 9 učenika u zbroju učenika srpskih škola, a u Gostivarskoj kazi bilo je više učenika srpskih nego bugarskih škola.

Ostale kaze:
Štipska -> 1126 -> 0
Radoviška -> 463 -> 0
Pehčevska -> 1011 -> 105
Prilepska -> 2479 -> 191
Debarska -> 762 -> 46
Kičevska -> 545 -> 144

Preostale kaze u južnoj Makedoniji dostupne su preko poveznice:
Brancoff, D.M.: „La Macédoine et sa Population Chrétienne“
http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?filename=/var/www/anemi-portal//metadata/6/9/5/attached-metadata-5d3c137498cf87397083652dec9dfdac_1242889374/154547_w.pdf&pageno=83&w
str. 114-159 -> zbrojeni podatci na str. 159 = page 83

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Sjajno. Konačno dobijamo neku opštu sliku. Kolega Glazbenik, kao i obično, niste razočarali. :zivili

Glazbenik je napisao/la:

Ukupno* -> 8216 -> 2051 ili 4,01:1

Takav sam odnos i pretpostavio. 3:1, 4:1 za prostor koji je prikazan i znatno nepovoljnije stanje prema jugu i istoku.

Citat:

Među najstarije škole u J. Srbiji van manastira spadaju škole: u Đakovici (1852), Peći (1870), Prizrenu (1836), Prištini (1840), u Kumanovu (ne vidim broj), Varoši kod Prilepa (pre 1830), Prilepu (1831), Skoplju (1830), Orizaru (1832), Velesu (1854), Štipu (1870), Skadru (oko 1820), Tetovu (1825 ili 1833), Bitolju (1867), Ohridu (1867)...

Druga srpska škola u Skoplju otvorena je u predgrađu Čakru 1848 a treća 1850-1851...

Citat:

U vremenu 1825-1879 godine bilo je u J.Srbiji (bez Nov. Sandžaka) otvoreno 153 srpske škole...

Citat:

Po svršetku ratova od 1876-78. godine od 153 stare škole održalo se samo njih 19.

Citat:

1900-1901. g. u raško-prizrenskoj eparhiji bilo je 99 osnovnih škola i 2807 (216 ž.) učenika... 1902-1903. g. u skopskoj eparhiji bilo je 99 osnovnih škola, zabavišta 3, nastavnika 135 (13 ž.) i đaka 2650, a u debarsko-veleškoj eparhiji 32 osnovne škole, 52 nastavnika (5 ž.) i 978 učenika-ca.

1902-3. g. 204 škole sa 318 nastavnika i 8166 učenika , 1906-7. - 245 škola sa 406 nastavnika i 9043. učenika, 1908-9. - 265 škola sa 416 nastavnika i 9089 učenika, 1909-10. - 283 škole sa 414 nastavnika i 9947 učenika. I ako za ostale godine do 1912. nemamo statističkih podataka, ipak možemo reći da je broj škola, nastavnika i učenika stalno rastao iz godine u godinu. Prilikom oslobođenja J. Srbije 1912. godine, bilo je u njoj preko 300 škola, 400 učitelja osnovnih škola i preko 10000 učenika-ca.

Građa za istoriju škole: Razvitak prosvete i škola u južnoj Srbiji i Srbiji od prvih početaka do našeg narodnog ujedinjenja 1918. godine

Tekst je izlazio u nastavcima u listu "Učitelj", a ovo poslednje je deo iz broja za januar-februar 1941. Završen uz napomenu "nastaviće se", ali do toga nije došlo jer broj za mart-april 1941. nije izašao iz očiglednih razloga. :tank

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Glazbenik je napisao/la:

Kaza -> broj učenika bugarskih škola -> broj učenika srpskih škola
Skopska -> 1954-> 659
Veleska -> 1586 -> 252
Tetovska -> 1252 -> 352
Gostivarska -> 377 -> 410
Kumanovska -> 1167 -> 280
Kratovska -> 582 -> 58
Kočanska -> 881 -> 27
Palanačka -> 417 -> 4
Preševska -> 0 -> 9
Ukupno* -> 8216 -> 2051 ili 4,01:1

Čisto da uporedimo:

Citat:

Skopljanska 453
Veleška 324
Tetovska 412
Gostivarska 343
Kumanovska 469
Kratovska 92
Kočanska 34
Palanačka 23
Preševska 296

Maleška 104

Jagnjeca brigada · **Pridružen/a:** 11 vel 2012, 13:30 **Postovi:** 12878

Glazbenik je napisao/la:

Brancoff, D.M.: „La Macédoine et sa Population Chrétienne“
http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?filename=/var/www/anemi-portal//metadata/6/9/5/attached-metadata-5d3c137498cf87397083652dec9dfdac_1242889374/154547_w.pdf&pageno=83&w
str. 114-159 -> zbrojeni podatci na str. 159 = page 83

"Hrišćanska populacija kaza naseljenih isključivo Bugarima" (odnosi se na prostor današnje Makedonije i prostor tadašnje Makedonije koji je posle balkanskih ratova pripao Bugarskoj)

Bugari - 616 046
od toga:
Bugarski egzarhat - 509 334
Grčka crkva - 52 536
Srpska crkva - 50 512

Grci - 390
Vlasi - 2954
Albanci - 70
Cigani - 3738

Bugarske škole - 39 "srednjih", 420 osnovnih, 23157 učenika
Srpske škole - 7, 105, 2622
Grčke škole - 6, 30, 2178
Vlaške škole - 1, 7, 263
Protestanti (misionari?) - 4, 15, 577

Dakle ukupno: 28220 učenika, 82% u bugarskim školama

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

Pozdrav svima!

Narodi su istorijska kategorija, što znači da tokom istorije narodi nastaju, a i nestaju. Ako danas ima 2 miliona ljudi koji sebe smatraju samo i isključivo Makedoncima u etničkom smislu, onda u principu nije ni bitno da li su nastali kao narod pre 5 minuta ili u vreme ledenog doba. Narod su i tačka.

Uostalom, na tom principu mogu Kinezi ili Iranci sve evrposke narode da zovu izmišljenim, jer su par hiljada godina stariji od njih.

totem

Glazbenik je napisao/la:

Jagnjeca brigada je napisao/la:

Evo Totem, pošto insistiraš, potrudio sam se da prekopam deo arhive, gde sam našao jednu zanimljivu tabelu za ovu našu raspravu. "Učitelj" septembar 1903.

Skopljanska eparhija 1902/1903. (Skopljanska kaza, Tetovska, Gostivarska, Kumanovska, Preševska, Kratovska, Kočanska, Palanačka, Maleška, Veleška). Valjda ćemo se složiti da ovo obuhvata otprilike 1/3 ili sl. prostora današnje Makedonije?

Ukupno 4 građanske škole, 99 osnovnih škola i 3 zabavišta. Ukupno 122 učitelja, 13 učiteljica i 2650 učenika.

Uz to, u Skoplju i jedna polugimnazija sa učiteljskom školom (10 nastavnika) i devojačka škola (8 nastavnica).

Uistinu dojmljivi postovi, vrlo dokumentirani - svaka čast!

Malo sam se potrudio skupiti podatke i o broju bugarskih učenika u navedenim kazama u odnosu na broj srpskih učenika. Evo podataka bugarskog publicista Dimitra Miševa koji ih je 1905. objavio u Parizu pod pseudonimom D.M. Brancoff u djelu „La Macédoine et sa Population Chrétienne“, a godine na koje se podatci odnose objašnjene su na str. 91-93:

Kaza -> broj učenika bugarskih škola -> broj učenika srpskih škola
Skopska -> 1954-> 659
Veleska -> 1586 -> 252
Tetovska -> 1252 -> 352
Gostivarska -> 377 -> 410
Kumanovska -> 1167 -> 280
Kratovska -> 582 -> 58
Kočanska -> 881 -> 27
Palanačka -> 417 -> 4
Preševska -> 0 -> 9
Ukupno* -> 8216 -> 2051 ili 4,01:1

*Nisam uspio utvrditi pod kojim imenom je navedena Maleška kaza.

Preševo je sudjelovalo sa zanemarivim brojem od svega 9 učenika u zbroju učenika srpskih škola, a u Gostivarskoj kazi bilo je više učenika srpskih nego bugarskih škola.

Ostale kaze:
Štipska -> 1126 -> 0
Radoviška -> 463 -> 0
Pehčevska -> 1011 -> 105
Prilepska -> 2479 -> 191
Debarska -> 762 -> 46
Kičevska -> 545 -> 144

Preostale kaze u južnoj Makedoniji dostupne su preko poveznice:
Brancoff, D.M.: „La Macédoine et sa Population Chrétienne“
http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?filename=/var/www/anemi-portal//metadata/6/9/5/attached-metadata-5d3c137498cf87397083652dec9dfdac_1242889374/154547_w.pdf&pageno=83&w
str. 114-159 -> zbrojeni podatci na str. 159 = page 83

Ovo su krajevi gdje su jos Srbi i imali pristupa. Ako mozes naci podatke u egejskoj Makedoniji, tamo ce postotak Bugarskih djaka biti kudikamo veci naspram Srpskih. Jos ako se na to doda Bugarskih znamenja koje sam ovdje prezentirao, sluzbeni jezik opcenja medju revolucionarima, na kojim su jezikom tvorili pjesnici toga doba...Doci ce se do zakljucka da su Srbi ovdje doista bili okupatori u pravom smislu. ovo ne treba dovoditi u korelaciji sa danasnjim Srbima, jer zaista, u Srbiji skoro svi sa kojima sam pricao smatraju Makedonce zasjebnim narodom, ali uvijek se nekome omane da su ti isti Makedonci nekada bili Srbi. Sto apsolutno nije tocno.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22488

Izvinjavam se što ulećem u dikusiju.

@totem,

Zdraveite uvažaenni komitadžia. Vi li znaete če tozi iunak na vašiat avatar ne e bil etničeski Makedonec, a čist Blgarin od centralna Blgaria?

edit: Bez lutenje molim. Izvinjavam na blagom trolingu, nije mi namera da nekog nerviram.

totem

Carmello Šešelj je napisao/la:

Izvinjavam se što ulećem u dikusiju.

@totem,

Zdraveite uvažaenni komitadžia. Vi li znaete če tozi iunak na vašiat avatar ne e bil etničeski Makedonec, a čist Blgarin od centralna Blgaria?

Tozi geroi e bil sshto kato druzite komiti. Dali znaes za kakvo se iskazvale druzite komiti vov tezi vreme?

S's uvazenie pocituvan kolega.

HercegBosna.org

Makedonci: izmišljena nacija ili ne?

Online