Prevod jenog od najjacih ljudi iz oblasti genetike danas, Igora Rozanskog.

Covek se ponovo matematicki pokusao da dokaze kojiko je star predak I2a1b


Са Балканским I2, којега око 96% чини "Динарска" грана I2a1b (судећи по најновијим подацима о Хрватима), распоред је веома интересантан. Ако ту грану прикажемо у кратком ( 17 и мање маркера) формату из узорака са терена, онда би њен узраст износио 3.300 или више година. Чим узмете дугачке хаплотипове из комерцијалних база података (37 и више), предак никако не жели да буде старији од 2.200 година. При томе је то јавно једна иста грана, базни хаплотипи и географија одговарају 1/1. А униформност у I2a1b је скоро шаблонска - како је почела да расте, тако и наставља до данашњег дана без прекида. Одакле такве разлике?


Одлучио сам да проверим, и убацио сам у калкулатор за YFiler одговарајуће делове референтног узорка од 134 хаплотипа са 67 - и 43-маркера из ове гране, што се користи за калибрацију брзине мутација. Њена старост у 67-маркерном формату је 2025 +/ -210 година, параметар конвергенције - 1,00. При прорачуну са 17 маркера добија се не мање хомогена грана, али старост је 2900 +/ -320 година. Прецењивање узраста износи скоро 1,5 пута, као што је већ поменуто. Понављм, прорачун је рађен на истом скупу хаплотипова и са референтном конвергенцијом. Јединствено објашњење - је да је у овој грани случај хтео да су маркери који образују грану управо маркери из кратког типа. Пре свега, DYS19, који на гранама оваквог узраста обично даје мањи број мутација. На дугом хаплотипу се то компензује са мањим бројем мутација у другим умерено брзим маркерима, док на кратким компензација није довољна.


Да бисте избегли прецењивање, у принципу, може се вештачки поделити целу грану на алеле у DYS19, израчунати старост за сваку од ових "подграна", а затим старост њиховог заједничког претка. У ствари, тако је својеремено радио К. Нордтведт да би решио парадокс, али то је сувише вештачки начин. Једноставније је узети боље тачну калибрацију 67-маркерног узорка (ако постоји), и не губити време и енергију са "бикини-форматима".

Враћајући се на Балканском I2a1b, понављам још једном, да до данас не постоји доказ да су носиоци хаплогроуп I2 живели на Балкану пре 2000 година или раније. Представници компактне гране I2a1b су очигледно дошли са северо-истока (Карпати Полесје?) Заједно са прецима Срба, Хрвата и Словенаца, док је број носилаца појединачних I2b, I2a1a и реликтних I2a* сувише мали да би доносили било какве закључке.

Као што сам већ поменуо у разговору са Валеријем Павловичем, цела хаплогроуа I2, осим јединствене удаљене гране нађене у Јермена (са узрастом 2825+ / -360 година), очигледно вуче ука Западној Европи и западном Медитерану. Млади (као што видимо из тачнијег прорачуна) огранак I2a1b се нашао у источној Европи у релативно недавно. Из поређења са својим најближим рођацима на британским острвима чији је узраст око 4.500 година.

Разговарајте о легијама Трајана, који је уништио све превознике I2 на Балкану нису утемељени. Прво, они су били у рату са Дачанима на левој обали Дунава, сада Румунији, док је покрајина Норикум и Илирија (модерна Словенија, Хрватска, Србија и Албанија) постала део Римског царства мирно, без етничког чишћења. У том случају, где су исчезли I2a1b из гране, родитељске "Динарској" који су живели у провинцијама које погођене војним кампањама? Нашли смо их на другом месту - у Британији и чини се у Немачкој. Друго, ако се заиста догодило масакр Дачана и Гета, онда би имала ефекат на друге хаплогроупс, посебно R1a1. подгрупе Z280 са узрастом, блиском са I2a1b, постоје , али су ипак зарођене 300-400 година пре освајања Дакије, и немају директног односа према Балкану . Треће, Загонетку са аутохтоним становништвом Балкана очигледно може донекле решити фосилна ДНК, али за сада нема таквих информација.

Могуће је да ће се пре или касније наћи I2, или I1 са древним парагруппама I * или IJ, али то ће бити веома другачије линије, које нису оставиле потомства до данашњих дана.

Slabe su šanse da će neko čitati ovo...

Don't mean a thing.
Nacije nisu perad.

Danasnji Hvati su u stvari oni pravi prastari Srbi dok su danasnji Srbi potomci Turaka..
Prastarih Hrvata naravno nema

Meni je bas zanimljivo da I2a1b1 marker cini skoro polovina stanovnistva Zagreba i Beograda takodje skoro je isti procenat i za drugu slovensku grupu R1a.

Kulture i nacionalni identiteti ne izviru iz gena, već iz određenih ideja zajedništva i vrijednosti na kojima će ta zajednica počivati. Hrvati kao ni Srbi, nisu rasa, već nacija.

to je taj gen koji je "najgušći", da ne kažem "najčišći", u Dalmaciji i Hercegovini jel?

Niko i nije tvrdio suprotno.

Da da to je taj.Kako se sve vise ljudi testira dolazimo do skoro polovine stanovnistva npr. Beograda i Zagreba...statisticki to je oko 1 500 000 ljudi samo u ta dva grada.

Sve je to lijepo i krasno, ali to i ne znači puno. Nitko niti ne dvoji da su Hrvati i Srbi veoma slični fizički. Dodajmo tu i Bošnjake. Govorimo istim jezikom, živimo na "istom" prostoru jedan cijeli milenij i više, pa opet nismo jedan narod. Ovakvi članci dobro dođu neojugoslavenima koji bi opet brastvo i jedinstvo itd.

Shvaćam ja to donekle, bilo bi jednostavnije da smo ujedinjeni, bili bi jači faktor na makro razini itd, ali povijest je pokazala da to ne ide. Zbližavali smo se dok se nismo poklali. Pokazala je i da je religija vrlo jak, odnosno najjači kohezivni, ili djeliteljski faktor (ovisi kako gledaš). Pustimo svakome svoje, a ako u budućnosti budemo imali dobre odnose, super.

Pa dobro mozda sam pogresan naslov postavio.Sve moderne nacije su nastale u 19 vijeku iz vise faktora a religija je bila jedan od glavnih na nasim prostorima.Kod nas svi vide neku teoriju zavjere odmah,mene vise interesuju naucna dostignuca u genetickoj genealogiji.Najvise me je poniklo da ovo istrazujem jer sam se testirao i imam ovaj dnk marker.

ХАПЛОГРУПА R1a-Takodje slovenska haplogrupa dosla sa sjevera dok je I2a1b1 slovenska sa Karpata (21 milijun) Ukrajinaca nosi marker I2a.
ХАПЛОГРУПА R1a
1 ЈЕРЕМИЋ Никољдан Јежевица, Чачак, Србија R1a1 13 24 15 10 11 14 11 13 10 30 15 14 20 14 16 11 ЈЕРЕМИЋ 1
2 МАРКОВИЋ Србија R1a1 13 24 15 11 11 14 12 12 10 14 11 31 МАРКОВИЋ 2
3 ПАУКОВИЋ Градишће, Аустрија R1a1 13 24 16 11 11 14 12 12 10 13 11 29 ПАУКОВИЋ 4
4 ПАНИЋ Алимпијевдан Горњи Подградци, Градишка, РС, Босна и Херцеговина R1a1a 13 25 15 10 11 14 10 13 11 29 14 14 20 14 15 11 ПАНИЋ 6
5 ТОМАЦ Хрватска R1a1 13 25 15 10 11 14 12 12 10 13 11 30 16 9 10 11 11 25 14 20 31 13 15 15 16 10 11 19 23 17 16 21 17 35 38 14 11 ТОМАЦ 7
6 ПАУНОВИЋ Сврљиг, Србија R1a1 13 25 15 10 11 14 12 12 11 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 19 33 12 14 15 15 11 12 19 23 16 17 19 18 33 43 13 11 ПАУНОВИЋ 8
7 ШИШАКОВИЋ Дивош, Сремска Митровица, србија R1a1 13 25 15 10 11 14 12 13 11 29 16 14 20 12 16 11 ШИШАКОВИЋ 9
8 РАДАКОВИЋ Поповић Брдо R1a1 13 25 15 10 12 14 12 12 10 13 11 29 16 9 9 11 11 24 14 20 29 12 12 15 17 11 11 20 23 15 15 18 20 35 40 12 11 РАДАКОВИЋ 11
9 ИЛИЋ Србија R1a1 13 25 15 11 11 14 12 12 10 13 11 31 ИЛИЋ 12
10 ЦРНКОВИЋ Горски Котар, Хрватска R1a1 13 25 15 11 11 14 12 12 10 14 11 30 15 9 10 11 11 24 14 19 32 12 15 15 16 ЦРНКОВИЋ 13
11 ШЕПУТИЋ Гдињ, Далмација, Хрватска R1a1 13 25 15 11 11 14 12 12 10 13 11 30 16 9 10 11 11 25 14 20 30 12 15 15 16 11 11 19 21 17 16 17 19 34 36 14 11 ШЕПУТИЋ 14
12 ЗЛОЈУТРО Србија R1a1 13 25 16 10 10 14 10 13 11 30 11 ЗЛОЈУТРО 15
13 МИТИЋ Србија R1a1 13 25 16 10 11 13 12 12 10 13 11 30 МИТИЋ 16
14 КУСАНОВИЋ Празнице, Брач, Хрватска R1a1 13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 20 33 13 15 15 16 10 11 19 23 18 16 17 16 33 38 13 11 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 14 10 12 12 13 8 12 21 21 13 12 11 13 11 11 13 13 КУСАНОВИЋ 18
15 ПЕТРОВИЋ Црна Гора R1a1 13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 30 16 9 10 11 11 23 14 20 30 13 15 15 15 11 12 19 23 15 14 18 18 36 41 12 11 ПЕТРОВИЋ 19
16 СOKOTA Ждрелац, Пашман, Хрватска R1a1 13 25 16 10 11 14 12 12 10 14 11 32 15 9 10 11 11 24 14 20 32 13 15 15 16 10 11 19 23 15 16 18 17 34 39 13 11 СОКОТА 20
17 КЛИКОВАЦ R1a1 13 25 16 10 11 14 11 13 11 29 16 14 20 12 17 11
18 МАТЕШИН Пољана, Хрватска R1a1 13 25 16 10 11 15 12 12 10 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 19 31 13 15 15 16 10 11 19 23 16 16 20 17 35 39 14 11 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13 МАТЕШИН 21
19 МАРИНКОВИЋ Козарац, Кордун, Хрватска R1a1 13 25 16 10 11 15 12 12 10 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 20 31 13 15 15 16 10 11 19 23 17 13 11 13 12 МАРИНКОВИЋ 22
20 ХОРВАТОВИЋ Хрватска R1a1 13 25 16 11 11 12 12 12 11 13 11 30 ХОРВАТОВИЋ 23
21 ЛАСЛАВИЋ Хрватска R1a1 13 25 16 11 11 12 12 12 12 13 11 30 13 9 10 11 10 24 14 20 31 15 15 11 12 19 23 17 14 11 11 15 12 ЛАСЛАВИЋ 24
22 ЈЕРКОВИЋ Босна и Херцеговина R1a1 13 25 16 11 11 14 12 12 10 13 30 15 9 10 11 11 23 14 20 31 13 15 16 11 13 19 22 15 15 17 18 14 11 12 8 8 12 10 8 10 22 22 15 12 12 12 9 12 23 22 11 14 11 13 9 11 12 ЈЕРКОВИЋ 25
23 РАГУСИН Лошињ, Хрватска R1a1 13 25 16 11 11 15 12 12 10 14 11 31 15 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16 10 11 19 23 16 15 18 21 36 42 12 11 11 8 17 17 8 11 10 8 10 10 12 21 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13 РАГУСИН 26
24 ШКАРИЦА Мостар, Босна и Херцеговина R1a1 13 25 17 10 11 14 12 12 10 13 11 30 15 9 10 11 11 23 14 20 32 13 15 15 15 11 12 19 23 15 15 20 18 35 41 13 11 ШКАРИЦА 27
R1a1a Z280
25 КАДИЈЕВИЋ Мостар, Босна и Херцеговина R1a1 Z280 13 24 16 10 11 14 12 12 10 13 11 29 15 9 9 11 11 23 14 20 32 13 14 15 16 11 11 19 22 16 15 17 20 34 38 14 11 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 12 8 13 24 21 12 12 11 13 11 11 12 13 КАДИЈЕВИЋ 3
26 КЕНЂЕЛИЋ Хрватска R1a1 Z280 13 25 15 10 11 15 12 12 11 13 11 29 15 9 10 11 11 24 14 20 31 12 15 15 16 12 12 19 23 18 16 17 20 35 38 15 11 13 8 17 17 8 12 10 8 11 11 12 22 23 14 10 12 12 13 8 14 24 23 12 12 11 13 12 11 12 13 КЕНЂЕЛИЋ 10
27 КОЛИЋ Босанци, Хрватска R1a1 Z280 13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 20 32 15 15 16 17 10 11 19 24 16 16 17 17 34 39 14 11 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 21 21 12 12 11 13 11 11 12 13 КОЛИЋ 17
R1a1a Z280, L1280
28 МИЈАТОВИЋ Брчко, Босна и Херцеговина R1a1a Z280, L1280 13 24 17 11 11 13 12 12 11 13 11 30 МИЈАТОВИЋ 5
29 БЈЕЛИЋ Беране, Црна Гора R1a1 Z280, L1280 13 25 17 11 11 13 12 12 11 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 20 34 13 15 15 16 10 13 19 23 16 16 18 19 34 40 14 11 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 13 БЈЕЛИЋ 28
30 ГАЈИЋ Аврамијевдан Јасеница, Зворник, РС R1a1a1 Z280, L1280 13 25 17 11 11 13 12 12 11 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 21 33 13 15 15 16 10 11 19 23 16 16 16 19 35 36 13 11 11 8 17 17 8 12 10 8 12 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 12 12 11 13 11 11 12 12 ГАЈИЋ 29
31 ВИДОВИЋ Аврамијевдан Јасеница, Зворник, РС R1a1a1 Z280. L1280 13 25 17 11 11 13 12 12 11 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 21 33 13 15 15 16 10 11 19 23 16 16 16 19 35 38 13 11 ВИДОВИЋ 30
32 ГРАХОВАЦ Рамљани, Лика, Хрватска R1а1a Z280, L1280 13 25 17 11 12 13 12 12 11 13 11 30 ГРАХОВАЦ 31
R1а1а М458
33 МАРИЧИЋ Бриње, Хрватска R1a1 М458 13 26 15 10 11 14 12 12 12 13 11 29 16 9 10 12 11 23 14 20 32 12 15 15 16 11 11 19 23 17 17 17 20 34 39 14 11 11 8 17 17 8 11 10 8 12 10 12 21 22 15 10 12 12 13 8 13 25 21 14 12 11 13 11 11 11 13 МАРИЧИЋ 32

Jedno od nedavnih "otkrića" genetičara skorijeg datuma: Romi su podrijetlom iz centralne Indije... Ajde!

Genetičari tvrde: Evropski Romi potiču od indijske kaste

M.A | 04. 12. 2012. - 19:52h | Komentara: 82
Evropski Romi potekli su iz indijske kaste “nedodirljivih”, tvrdi genetska studija koju su sproveli indijski i estonski naučnici.


Sa romskog festivala ponosa koji je održan u Parizu
Istraživanje u kome je učestvovao i profesor dr Tomas Kivisild sa Univerziteta Kembridž, dokazuje da su Romi došli u Evropu sa indijskog potkontinenta, pre 1.400 godina.

U okviru studije, čiji su rezultati objavljeni u časopisu “Nejčer”, analizirani su Y hromozomi u uzorcima DNK, kako bi se uporedili genetski potpisi evropskih Roma i hiljada Indijaca iz svih krajeva ovog potkoninenta. Naučnici iz Centra za ćelijsku i molekularnu biologiju u Hajderabadu i njihove kolege iz Estonije i Švajcarske uporedili su više od 10.000 genetskih uzoraka pripadnika 214 različitih etničkih grupa u Indiji.


Namera je bila da se utvrdi da li južnoazijski tip Y hromozoma, poznat kao “haplogrupa H1a1a-M82”, koji se prenosi muškim potomcima, odgovara genetskim uzorcima Roma muškog pola u Evrope. Poklapanje je ustanovljeno u testovima sa muškarcima širom Indije, pri čemu je ono bilo najveće kod muškaraca iz severozapadne Indije, gde su zabeležena najmanja genetska odstupanja.

Reč je o oblastima u kojima preovladavaju pripadnici kaste “dalita” ili "nedodirljivih", koji su generacijama diskriminisani i obično obavljaju najteže i najlošije plaćene poslove. Veruje se da su zato i krenuli u potragu za boljim životom i seobe tokom kojih su ostavili veliki trag u evropskoj kulturi.

Naučnici veruju da su preci današnjih Roma u Evropi masovno krenuli ka zapadu. U početku, da bi se, u zamenu za unapređenje u višu kastu, borili u ratovima na teritoriji današnjeg Pandžaba između 1001. i 1026. godine. Posle propasti hindu kraljevstava izbegli su u današnji Pakistan. Egzodus u Severnu Afriku navodi na zaključak da su preci evropskih Roma bile prve izbeglice koje su se povlačile pred širenjem islama na indijskom potkontinentu.

Romi su oduvek verovali da vode poreklo iz Indije, a prema rečima dr Tomasa Kivisilda, najnovije istraživanje obezbedilo je neophodne “dokaze za dalja istorijska tumačenja o tome koji su procesi izazvali ova kretanja”.

Ako su bježali od sudbine, izgleda nisu bili dovoljno brzi.
I dalje su "nedodirljivi".

Кратак увод у генетичку генеалогију – основи генетике
Синиша Јерковић из Бања Луке приредио је текст који вас укратко упознаје са основима генетике

Шта су гени?

Ваше тијело је састављено од 50 трилиона ћелија. Ћелије постоје у много различитих варијанти са многим различитим функцијама. Али унутар сваке ћелије је језгро које садржи 99,9% ваших гена и митохондрије које садрже још неке гене. Свеукупно посједујете неких 20 000 гена. Ваши гени су мали дијелови дугог молекула који се зове ДНК или дезоксирибонуклеинска киселина. Ако бисте хоризонтално посложили сву вашу ДНК која садржи све ваше гене то би била дужина од скоро два метра. Али ДНК је посложена тако тијесно да стаје у језгро једне ћелије. ДНК је двоструко спирални молекул састављен од шећера, фосфата и четири различите базе: аденин, тимин,цитозин и гуанин. Ове базе исписује језик познат као генетички код. Број и редослијед ове четири базе одређује да ли сте нпр.: шимпанза, крава, банана или човјек. Већина гена су рецепти за прављене специфичних протеина. Ови рецепти се преносе са родитеља на дјецу, са генерације на генерацију. Кад вам неко каже да имате очеву косу заправо мисли да сте наслиједили ген или гене од вашег оца који производе протеин који инструише ваше ћелије да производе косу која се увија као код вашег оца. Ген говори ћелији како да функционише и које особине да изражава. Тачније, гени регулишу да се укључе или искључе гени у различитим ћелијама да би контролисали функцију ћелија. Дугачки молекули ДНК који садрже ваше гене су организовани у дијелове који се зову хромозоми. Различите врсте имају различит број хромозома. Људи обично имају 46 хромозома, два сета од 23 хромозома или просто 23 пара хромозома. Шимпанзе имају два сета од 24 хромозома или 24 пара хромозома, резус мајмуни имају 21 пар хромозома, краве 30 парова, кокошке 39 парова хромозома, муве 4 пара, а банане имају 11 парова хромозома. Дакле, који проценат ДНК у твојим хромозомима дијелиш са другим врстама? Дијелиш 93% процента својих гена са резус мајмуном и 98,5 % са шимпанзом. А са другим људима? 99,5%. Дакле, шта нас разликује једне од других? Једна ствар, а то су СНП (Снипови).

Шта су Снипови (СНП)?

Читав сет од 23 људска хромозома назива се геном. Људски Геном састављен је од 3 милиона базних парова. Варијација у појединачном базном пару се зове СНП или SYNGLE NUCLEOTIDE POLYMORPHISM. Када тијело прави нове ћелије оно прави много грешака. Понекад кад се геном копира да би направио нову ћелију појединачни базни пар је изостављен , додан или замјењен. Замјене на појединачном базном пару креирају Снипове (СНП). Постоји око 10 милиона Снипова у људском геному који се изражавају кроз многе генетске разлике између вас и било ког другог на планети. Неки снипови се одражавају кроз разлике у физичком изгледу други кроз начин на који се носимо са болестима или реагујемо на лијекове. Већина снипова заправо не показује видљиве разлике између људи. Варијанте Снипова се преносе са једне генерације на другу. Број тих разлика између твоје ДНК и ДНК твог сусједа показује колико сте генетски повезани један са другим.

Одакле долазе твоји гени?

Твоји гени долазе од твојих родитеља и од њихових родитеља и тако редом. Свако од нас посједује 2 сета од 23 хромозома, по један сет од сваког родитеља. На сваки хромозом наслеђен од мајке иде по један хромозом наслијеђен од оца који има своје верзије истих гена. Заједно они чине пар хомологних хромозома. Једина специфичност је XY хромозом. Жене имају два X хромозома док мушкарци имају XY хромозом. Један од својих X хромозома добијаш од мајке, док од тога да ли ћеш од оца добити X или Y хромозом зависи твој пол. Већина ћелија одраслих садржи 2 сета хромозома, али сперматозоид и јајна ћелија имају имају само по један сет од 23 хромозома сваки. Када тијело формира сперматозоид или јајну ћелију ћелије се дијеле и спајају хромозоме одвојено. Насумични члан сваког пара помјера се у сваку нову ћелију и због тога имамо половину мајчиних и половину очевих гена. Али твоја браћа и сестре не морају добити исте верзије гена твојих родитеља које си ти добио. Изузев ако ниси једнојајчани близанац.

Који хромозом ће добити свој пар је насумично што чини сваки сперматозоид или јајну ћелију јединственом. Постоји такође и извјесно мјешање између хромозома мајке и оца прије него се хромозоми посложе у појединачне сперматозоиде или јајне ћелије. Хромозоми из сваког пара мајке и оца остварују контакт и измјењују дијелове ДНК, правећи хибридне хромозоме. Тај процес се назива генетска рекомбинација. Управо због тог раздвајања и поновног насумичног спајања гени које преносиш својој дјеци нису обавезно они које си наслиједио од својих родитеља. Управо због овог је тешко пратити своју генетику дубоко у прошлост на основу већине постојећих хромозома. Ипак, већина y хромозома (Y- DNA) се преноси са оца на сина у потпуности неизмјењена. На сличан начин ДНК у митохондријама (MtDNA) се преноси само са мајке на дијете. Због овога је лако пратити поријекло било по очевој линији на основу Y-DNA, било по мајчиној линији на основу MtDNA. Кад се сперматозоид и јајна ћелија споје приликом оплодње они формирају једну ћелију са два комплетна сета од 23 хромозома. Један сет од оца и један од мајке. Ова једна ћелија ће се дијелити да створи нове ћелије све док не створи дијете.

У списку тестираних појединаца налази се и извјесни Американац Маринковић који је трагао за својим поријеклом и који наводи податак да је његов отац био усвојено дијете у Пенсилванији 1913. године, али да је у документима нашао име свог правог деде који се звао Thomas Marinkovich и који је био рођен 1883. године. Нашао је и једну разгледницу упућену у Србију поменутом Томи Маринковићу из периода Првог свјетског рата. На Еllis Island архиви која чува податке о готово свим досељеницима у САД, наведен је поред још неколико Тома Маринковића и Тома Маринковић који одговара опису. На докумету се јасно види да је Тома Маринковић у Америку дошао 1909. године, исте године када је рођен и отац Американца који се тестирао. У вријеме доласка Тома Маринковић је имао 26 година, што ставља годину његовог рођења у поменуту 1883. годину. Као мјесто рођења наводи се Козарац, Hungary. Опису мјеста може да одговара само мјесто Козарац на Кордуну пошто је то мјесто тада административно припадало Мађарској, а њему је забиљежена српска православна породица Маринковића.

Одлазак Крајишника у Америку у периоду од 1900-1914. био је скоро па општа појава, тако да ни поменути Тома није био изузетак. Не знамо каква му је била судбина након што се вратио у Србију за вријеме Првог свјетског рата, али његов унук у Америци је успио да одгонетне тајну свог поријекла послије толико година.

Крајишки Маринковићи који славе Ђурђевдан спадају у старији слој српског крајишког становништва.

За ту групу становништва Милан Карановић у свом дјелу „Поуње у босанској Крајини“ каже:

„Изгледа као да су православни старинци и расно и етнички исто са исламизованим дијелом старинаца, и са католичким старинцима у средњој Босни. Судећи по многим икавским речима код православног становништва у околини Јајца, чини се да су и ови православни старинци говорили икавски, па су их надјачали досељеници из Херцеговине и Рашке…“

Ти старинци Срби у Босанској Крајини веома рано су се помјерали даље према западу. Тако, на списку жумберачких ускока из 1551. налазимо и једног Маринковића. Ради се о Вукши Маринковићу из села Осојно. Прва сеоба у Жумберак десила се 1530. године и у њој су учествовале породице Срба који су претходно живјеле на подручју Срба, Гламоча и Унца. Нема сумње да су Маринковићи били у тој групи.

Један други податак нас упућује на исто подручје. У раду Саве Накићеновића „Книнска Крајина“ налазимо податак о Маринковићима у Плавном у Далмацији и то као огранак племена Зорића. У црквеним књигама и народном предању остало је забиљежено да су у Плавно као и остали Срби дошли из Босне у 16. вијеку што је отприлике исти период кад је једна друга група Маринковића отишла за Жумберак на аустријску територију. Маринковићи који су се населили у Плавном дошли су приликом великог насељавања Далмације средином 16. вијека након што су је Турци освојили. Присуство племена које је славило Ђурђевдан и коме су и Маринковићи припадали посвједочено је постојањем цркве посвећене св. Ђорђу у Плавном која је изграђена 1618. године.

Остаје дакле сасвим извјесна тврдња да су крајишки Маринковићи као дио шире племенске групе Зорића живјели на подручју Босанске Крајине у вријеме доласка Турака, тј. око 1463. године. Ослањајући се на Карановићеву класификацију старих и нових крајишких породица као и први забиљежен податак о једном Маринковићу у Жумберку из 1551. сматрамо да је теза сасвим вјероватна.

На простору саме Крајине било је доста унутрашњих сељења па су Маринковићи били присутни на доста широком простору од Кордуна, баније, Лике, далмације и Босанске крајине.



ГЕНЕТИКА МАРИНКОВИЋА

Генетско тестирање је показало да Маринковић из Америке припада хаплогрупи R1а1 (З280) и то карпатско-словенској варијанти хаплогрупе. На основу досадашњих генетских истраживања обављаних над српском популацијом у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Војводини проценат ове хаплогрупе међу Србима се креће око 16% и представља међу Србима трећу групу по заступљености. Ову хаплогрупу често називају типичном словенском хаплогрупом јер је данас најприсутнија међу Русима, Украјинцима, Бјелорусима и Украјинцима са преко 50 % присутности. Међутим, словенска етногенеза је поред ове хаплогрупе обухватала још неколико прилично различитих хаплогрупа. С друге стране, R1а1 је типична индоевропска група, присутна на широком простору од Индије до Европе. Претпоставља се да је у Европу из централне Азије доспјела инвазијом Аријеваца 3000 година пне. На просторе Балкана је дошла сеобом Словена и то оних из антске и вендске скупине. Од античких народа уз ову групу би се могли везати Сармати. Прилично је заступљена у вишим индијским кастама, као и код Паштуна у Авганистану. На нашим просторима има је нешто више међу Словенцима и Хрватима кајкавцима у Загорју, али и на острву Крку.

Neki su postavili teoriju da je BiH zastava trebala imati podlogu Jugoslavije sa ljiljanima, kao prvo posto je slavenska drzava, kao drugu posto Slovenija, Hrvatska i Srbije iste boje koristi samo u drugom rasporedu. Na netu sam vidio nekoliko photoshop radova zastave ali nikad je nisam vidio uzivo.

Ma problem je kod ovih sto Konstantin Porfirogenet u "spisu naroda" nigdje ne spominje Bosnjake a slovenske haplogrupe I21b1 ima vise u Beogradu i Zagrebu nego nego kod svih novopecenih Bosnjaka na planeti kao i R1a.

Ovo nije istina, budući da BiH nije bila promatrana u ravni sa Slovenijom, Hrvatskom i Srbijom, a i nikakva trobojnica nije zaživjela u Muslimana, dok se SHS boje koriste preko 150 godina...

pa upravo ova činjenica govori da je I2a1b vlaška haplogrupa i da njeni pripadnici su strosjedioci i danemaju blage vaze s došljacim srbim i hrvatima koji su bili slaveni i imali slavensku R1a prilikom doseljenja
I2a1b imaju rumuni i moldavci kao jedini preživjeli starosjedioci koji nisu slavenizirani


Distribution of haplogroup I2a1 (formerly I2a) in Europe




sve reko Boris Dežulović oivrsnim tekstom

odličan komentar Borisa Dežulovića
preuzet iz Slobodne Dalmacije

IZVOR

klikni



Hrvati nisu Hrvati

Mitomanija nam se tako poput bumeranga vratila o glavu: sve dokazujući kako su Hrvati narod najstariji i najeuropskiji – oslanjajući se pri tom, zbog nezgodnih kulturnih sličnosti sa Srbima, isključivo na gene kamene - saznali smo na kraju da baš po tom genu kamenom uopće nismo Hrvati


Već neko vrijeme Dragan Primorac uveseljava javnost otkrićima o porijeklu Hrvata, pa svako malo u novinama izađe kakav senzacionalni tekst o njegovim opsežnim istraživanjima genske mape balkanskih naroda, koja neumoljivo dokazuju kako Hrvati nisu Slaveni.

Tako ovih dana mediji, vazda gladni znanstvenih postignuća, prenose i Primorčev najnoviji rad “Y-kromosom i genetsko podrijetlo Hrvata”, štampan u novom Croatian Medical Journalu, zapravo zborniku radova 7. konferencije Međunarodnog udruženja za primijenjene biološke znanosti u forenzičkoj, antropološkoj i medicinskoj genetici.

Stvar se, da vas ne davim nerazumljivom forenzičko-antropološkom terminologijom, svodi na sljedeće: tri četvrtine današnjih hrvatskih muškaraca vuče porijeklo od takozvanih Starih Europljana, dakle europskih starosjedilaca, koji ne samo da nemaju nikakve veze sa slavnom seobom naroda koju smo učili u školi, nego se više od pola njih punih dvadeset hiljada godina nije maklo sa svete hrvatske grude, preživjevši na njoj i ledeno doba i cijeli holocen, od mezolitskog globalnog zatopljenja do Brozove komunističke diktature!

Istraživanja dr. Dragana Primorca nisu zajebancija, kako to može izgledati po senzacionalističkim naslovima u novinama: naš je nesuđeni predsjednik u tome poslu već cijelo desetljeće, kao dio velikog tima dr. Petera A. Underhilla sa Zavoda za genetiku Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Stanfordu, najuglednijeg i najprestižnijeg svjetskog univerziteta, koji je prije petnaestak godina sa suradnicima širom i diljem kugle zemaljske otpočeo golemi projekt genskog mapiranja čovječanstva.

Osebujan lik njegova povjerenika za Hrvatsku kriv je što se na ta istraživanja ovdje gleda ili kroz nacionalističku mitomaniju, ili s ironijskim podsmijehom. Pa ipak, htjeli to cinici priznati ili ne, nakon Primorčevih senzacionalnih otkrića ništa – a ne samo udžbenici iz povijesti – neće biti isto. Dragan Primorac svojim je kopanjem po našem Y-kromosomu, naime, dokazao da mi – uopće nismo Hrvati!

Rezultate njegovih istraživanja - po kojima golema većina našeg muškog stanovništva nosi isti genski biljeg kao drevni, paleolitski Europljani, što su na Stari Kontinent došli s Bliskog istoka, mnogo prije mrskih Slavena - površni su čitači protumačili kao konačni i ključni dokaz da su Hrvati zaista “bili Europa prije Europe”, i da nikakve veze sa Slavenima, prije svega dakle sa Srbima, nemaju, niti su ikada, u svih dvadeset tisuća godina svoje tegobne povijesti, imali.

Mitomani su, međutim, zaboravili jedan mali povijesni detalj, koji niti dr. Primorac ne osporava: Hrvati zaista jesu Slaveni, i zaista su između petog i osmog stoljeća stigli s ostalom slavenskom braćom na Balkan.

Činjenica pak da tri četvrtine današnjih hrvatskih muškaraca ima staroeuropski gen dokazuje samo to da mi – u strogo znanstvenom, genetskom smislu - Hrvati nismo, niti smo Hrvata vidjeli! Dobro sad, to se samo tako kaže: vidjeli smo ih u ranom srednjem vijeku, kad su došli i pomiješali se s nama, autohtonim europskim starosjediocima, zauvijek nestavši s velike povijesne scene i ostavivši o sebi tek manji zapis u našoj prastaroj, dvadesettisućljetnoj genskoj mapi.

Da, gospodo: Primorčev rad “Y-kromosom i genetsko podrijetlo Hrvata” ne samo da uopće ne dokazuje kako su Hrvati bili “Europa prije Europe”, i da nikakve veze sa Slavenima nemaju, već dokazuje - upravo obrnuto i, ponavljam, u strogo forenzičkom smislu – dokazuje kako s Hrvatima nemamo baš ništa! Osim, jasno, jedva vidljive recke u DNK-spirali nekih među nama, i neobičnog jezika punog nekakvih smiješnih slova s kvačicama, kojega smo lakomisleno primili od tih besporizornih SLAVENSKIH BARBARA, baš kao uskoro i KRČANSTVO, zaboravivši i jezik i vjeru naših PALEOLITSKIH DJEDOVA!

Mitomanija nam se tako poput bumeranga vratila o glavu: sve dokazujući kako su Hrvati narod najstariji i najeuropskiji – oslanjajući se pri tom, zbog nezgodnih kulturnih sličnosti sa Srbima, isključivo na gene kamene - saznali smo na kraju da baš po tom genu kamenom UOPĆE NISMO Hrvati.
Pandorina je kutija otvorena i bit će sada teško vratiti demona unutra. Valja nam ispočetka pisati cijelu slavnu povijest, Križni put od majke Afrike preko Bliskog istoka do Europe, tegoban život u ledeno doba, svakodnevne borbe s mamutima i sabljastim tigrovima, globalno zatopljenje i velike poplave, tisuće godina mukotrpnog pripitomljavanja divljih konja i goveda, otkriće vatre i pečenog mesa, prve mladice pšenice i ječma, hiljade godina preživljavanja na balkanskoj djedovini, sve do onog strašnog dana, najcrnjeg i najstrašnijeg u cjelokupnoj našoj povijesti, kad su se na obzoru pojavili crvenokosi divljaci u kožusima od ovčjeg krzna.


- Ja sam Hrvat – rekao je na nekom smiješnom jeziku najkrupniji od njih. - A ovo su moja braća, Klukas, Lobel, Muhlo i Kosjenc.

- Arrricki prrr mutuana gipelile, mutuana gipelile – prkosno mu je dobacio naš poglavica. - Arricki prrr kewana gipelile, kewana gipelile!

- O, o, o, Ramaya, bokuko ramaya! – povikaše u to ostali. - Abantu ramaya, mitumbala!

- Šta kažu, šta kažu? - pitao je Hrvat prevoditelja.

- Nešto u vezi vaše gospođe majke i ovoga vučjaka, nisam baš najbolje razumio.

- A nas nećeš upoznati? - koketno je u taj čas iza Hrvatovih leđa dobacila crvenokosa djevojka, mazno gledajući u plećate staroeuropske domoroce.

- Eh da, Tuga i Buga – nevoljko je rekao Hrvat, pa prijekorno pogledao domoroce. - I da vam nije palo na pamet.

- Abantu ramaya! - prezirno mu je naš poglavica pljunuo pod noge.

Ostalo je, što bi se reklo, povijest: kolibe naših djedova osvanule su doskora išarane natpisima “Hrvat, zauzeto”, “Klukas, zauzeto”, “Kosjenc, zauzeto”, “Tuga i Buga, zauzeto”, iz ove posljednje duge su zimske noći parali krici i šaputanja, i uslijedilo je tisuću i pol godina okrutne okupacije naše stare slave djedovine, za koje smo od tih divljaka sa sjevera, Hrvata, Srba, kako su se sve zvali, silom primili i jezik i običaje i vjeru, sačuvavši tek u Y-kromosomu duboko zakopan davni zapis naše genske haplogrupe I2a1b, da ga jednog dana, u dalekoj budućnosti, netko otkrije i otme od historijskog zaborava.
Kako bi rekli naši stari: tko na tvrdom genu svoju povist piše, tom ne može nitko prošlost da izbriše
* Tekst preuzet iz Slobodne Dalmacije

Viđe Bošnje sa svojom etnogenezom .

Odličan tekst Dežulovića , tačno je ubo u srž koliko je sva ta priča oko genetskih pizdarija van pameti.

Ja to odavno znam i uvek sam se zalagao na forumima tj.podforumima Povjest(Istorija) da se ovakve teme podhitno maknu , jedino ako nisu ironično sarkastičnog tipa.

Sama pomisao da se kroz genetiku gradi bilo kakav identitetski osećaj je srozavanje ljudskog bića u potpunosti.

A zar ovi vlasi ili kako ih u Dalmacij zovu vlaji nisu došli poslije slavena?

haha,Pa I2a1 je slavenska haplogrupa stara oko 2 500 godina i to su potvrdili i na Eupediji i Kljosov i Ken Nortverdt i to vise niko u svijetu ne spori...Ukrajinci vlasi hahaha...Bosnjacki "geneticari" na forumima inace izazivaju najvise podsmijeha mada u zadnje vrijeme se i slabo javljaju poslije najnovijih otkrica.