prođe godina ko dlanom o dlan...

Zanimljivo je da Isus uopće nije rođen na ovaj datum koji mi zvanično slavimo kao Božić.

Klanjaš,talibančino prikrivena?

Ukorijenjeni u tradiciju običaji su postali dio nas i naše kulture koja se prenosi na buduće naraštaje

Danas se sije božićna pšenica kao simbol plodnosti i novog života



Na materice traži se otkupnina od žena, a na očiće otkupnina od muškaraca. Otkupninu većinom čine slatkiši, orasi i uglavnom suho voće

Svoju pripravu za radosni blagdan rođenja Isusa Krista mnogi su katolici već počeli pripravom i odlaskom na svete mise zornice.

Sijanje pšenice

Ali tu su i stari običaji koji se provode na ovim prostorima kao i prostorima regije, a čine neizostavni dio tradicije Hrvata katolika u predbožićno vrijeme. Tako se na današnji dan, blagdan sv. Lucije, samo dvanaest dana prije Božića, sije pšenica kao simbol plodnosti, novog života i njegove obnove. Samim svojim izgledom davala je zelenilo i nadu usred zime i snijega, a služila je i kao blagoslov ljetine, istodobno ukrašavajući domove. Često bi je ukrasili hrvatskim bojama crveno-bijelo-plavom trobojnicom, a katkad se unutar nje stavljala jabuka ili pak svijeća. Što je pšenica bila gušća i zelenija, vjerovalo se da će biti bolja ljetina iduće godine.

Poslije božićnih blagdana pšenica se davala pticama, da se taj sveti dio Božića ne bi uništio. U nekim dijelovima koje nastanjuju Hrvati, običaj je bio da se pšenica sije i na blagdan sv. Barbare (4. prosinca). Također, običaji “djetinjci, materice i očići” se događaju u tri tjedna prije Božića. U južnoj Dalmaciji i istočnoj Hercegovini, na djetinjce stariji ljudi traže, da im djeca daruju voće kao otkupninu. Na materice traži se otkupnina od žena, a na očiće otkupnina od muškaraca. Običaji postoje u Dalmatinskoj zagori, Sinjskoj krajini, kod Bunjevaca u Bačkoj i Hrvata u BiH. Otkupninu većinom čine slatkiši, orasi, lješnjaci i drugo, uglavnom, suho voće. Bližoj rodbini darivali su se i rupčići, maramice. Posebno je svečano kada zet prvi put posjeti punicu. Ponegdje su se darivale jabuke u koje su bile umetnute kovanice.

Peciva s križem

Na dan sv. Tome Apostola, 21. prosinca, ponegdje se zove i Tucin dan ili Tučin dan, rade se velike pripreme za Božić. Pripremaju se božićne pečenke i peku božićna peciva. U Bosni peciva imaju posebne nazive: kruvokriž, sv. Toma mlivosija i sl. Radi se okrugli kruh na koji se urezuju križevi, razne šare i modelirani likovi. Ovo je i vrijeme u kojem ne bismo trebali misliti samo na sebe. Ljubavlju i dobročinstvima darujmo one najpotrebitije, slabe i nemoćne kojima je potrebna naša pomoć.

Pa jbg kad jedino Allah svemogući zna kad se Isa rodio , mislim na tačan datum i na sat rođenja jer samo na taj način ćemo biti sigurni šta je u horoskopskom znaku i podznaku.

Nego čestitam tebi Markane ove nadolazeće hrišćanske praznike jer ti zaista jedini zaslužuješ čestitke kao koliko-toliko pravi vernik , dok ovim ostalim kršćanima i hrišćanima sa foruma ću samo čestitati 22.decembar dan JNA.

Zanimljivo je da Isus uopće nije rođen na ovaj datum koji mi zvanično slavimo kao Božić.

Većina kršćanskih blagdana je ustanovljena tradicijom,tako i Božić.Ali,eto,atmosfera obitelji i sve što ide uz to povuče čovjeka da se i sam uključi u sve to.

Btw,ne zna se točan datum Isusovog rođenja,mjesec gore dole se zna.Ima tu još pogrešaka oko kalendara -3 godine,nedavno je i Papa objavio knjigu gdje se dotiče te teme.

Hvala za čestitke,čućemo se kad doće po julijanskom:)

Ja danas posijah dulum psenice pa valjda ce uspjet..
Lucijama sretan imendan.. I zamolio bih vas dragi prijatelji
da ne dozvolite da ovu temu unistavaju razni bilmezi koji
tudje ne postuju.. Jednostavno IGNORE

Zanimljivo je da Isus uopće nije rođen na ovaj datum koji mi zvanično slavimo kao Božić.

Brisel – Božićni praznici su se našli u opasnosti.

Poslednjih godina u mnogim zemljama sveta naglo raste broj nezadovoljnih prisustvom božićnih atributa na javnim mestima. Tako u američkom gradu Santa-Monika zabranjene su diorame sa scenama iz života Isusa Hrista, a u Briselu se razbuktao skandal oko postavljanja glavnog simbola praznika – tradicionalne božićne jelke. Eksperti su uvereni da ako se slična tendencija nastavi, uskoro o prazniku i njegovim atrubutima moći će da se sazna samo iz knjiga, filmova ili priča onih kojima se posrećilo da vide tu zimsku svečanost.

Uzroka zbog kojih Zapad ciljano odustaje od praznične atmosfere Božića ima nekoliko. Ali glavni je preterana tolerancija koja u poslednje vreme donosi više štete, nego koristi, uveren je istoričar i sociolog religije, Roman Silantjev.

„Može se sve – sklopiti homoseksualni brak, legalizovati pedofiliju i narkotike, a jelka ne sme da se postavi, zato što je ona u sistemu novih vrednosti mnogo oapsnija od svega navedenog.“

U nameru da se hrišćanske vrednosti zamene svetovnim i tobože demokratskim idealima danas se meša i sve veći islamski faktor. Upravo muslimanska zajednica jednog od danskih gradova istupila je protiv postavljanja božićne jelke na ulici megapolista. Belgija se takođe uplašila da ne povredi osećanja nehrišćana, a u francuskom gradu Montražisu sasvim ozbiljno se vode diskusije povodom Santa-Klausa. Ovaj međureligiozni i međuetnički konflikt je predvidiv, ali praktično nerešiv, smatra istoričar religije, Jurij Tabak.

„Muslimani koji su došli u Evropu prilično su pasivni i agresivni. Bez konflikta ovde neće moći. Judejsko-hrišćanska civilizacija je oslabila, a islam sa ogromnim brojem migranata i izbleglica preživljava drugu mladost. Budućnost u mnogome zavisi od toga kako će se razvijati demografska situacija. Sa uvećanjem broja muslimana njihovo mišljenje će se još više uvažavati, i problem proslavljanja hrišćanskih praznika će biti sve veći.“

Primer kako iz multinacionalne kulture polietničke države iznenada mogu da nestanu ne samo pojedini praznični ili religiozni atrubuti, već čak i književni junaci, danas se može videti u Uzbekistanu. Vlasti republike su zabranile da se prikazuju na televiziji ruski junaci bajki kao što su Deda Mraz, Sneguljica, Baba-Jaga. Delimičnim gonjenjima je podvrgnuta i novogodišnja jelka – ona može da se prikazuje, ali mala i u zadnjem planu. Eksperti smatraju da je uzrok zabrane novi talas samoidentifikacije i uspon nacionalne samosvesti, koji na kraju može da dovede do široke borbe protiv drugih, između ostalog hrišćanskih pogleda na svet, mentaliteta i kultura, naroda i nacija.

Između ostalog o tome da proces hrišćanofobije u svetu jača, u poslednje vreme više puta je govorila Ruska pravoslavna crkva. Ono što se danas dešava na Zapadu, u Uzbekistanu, samo potvrđuje naše bojazni, govori sekretar za međupravoslavne odnose Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske partijaršije sveštenik, Igor Jakimčuk.

„Ovaj predumišljeni napad na hrišćansku kulturu, koja je koren čitave evropske civilizacije i zahvaljujući kojoj se Evropa pojavila kao Evropa. Hrišćanofobija danas postoji i na Zapadu, i na Istoku. Ali ako tamo ona može da se objasni aktuelnom političkom situacijom i nacionalnim transformacijama, ono što se dešava u Evropi potpuno je nemoguće objasniti.“

Predstavnik ruskog pravoslavlja uveren je da radi toga da se zaustavi proces proganjanja hrišćana iz javnog života, vlasti zapadnih zemalja treba danas da se sete žalosnog iskustva ateističkih borbi protiv vere i religije u SSSR, koje je trajalo više decenija. Za našu zemlju i naše vernike to je bila vrlo dobra vakcina, i ja sam siguran da se nešto slično u savremenoj Rusiji neće ponoviti, zaključio je sveštenik.

Preci su mi iz svih dijelova Hrvatske, i nitko se ne sjeća nikakvih paljenja badnjaka...
Tannenbaum globalizacija je davno uzela maha