To čekamo već 18 godina.

Ustoličenje vladike Atanasije Rakite
Ustoličenje episkopa Atanasija Rakite u tron vladike bihaćko-petrovačkog počelo je danas služenjem Svete arhijerijske liturgiije u Bosanskom Petrovcu u sedištu te eparhije.Ustoličenje u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla prisustvuju patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, vladike SPC i crkveni velikodostojnici predstavnici katoličke i muslimaske vere, kao i državni zvaničnici. Foto TANJUG / Tanja Valič

INTERVJU: ATANASIJE RAKITA, episkop bihaćko-petrovački

Od kada ga je pokojni patrijarh Pavle pozvao u Beograd, 1994. godine, Atanasije Rakita živi u keliji Patrijaršijskog dvora u Beogradu. Na vratima kelije je napisao: „Radna ćutaonica”. Tu ga je njegov duhovni otac i staratelj Pavle uveo.

I, tu je Atanasije i ostao. To je životna filozofija dosadašnjeg vladike hvostanskog i novoizabranog bihaćko-petrovačkog, koji će danas biti uveden u episkopski tron, u katedralnom hramu u Bosanskom Petrovcu.

Uoči odlaska u eparhiju koja je mesto njegovog rođenja i dečaštva, pedesetšestogodišnji episkop koji se sve ove godine držao van sukoba unutar vrha Srpske pravoslavne crkve (SPC), priznaje u intervjuu za „Politiku”, da se oseća kao u vremeplovu.

– Najmanje vremena sam proveo u zavičaju, gde sad, po određenju Crkve, treba da idem. Prostor na koji dolazim je razoren. Tužne su se stvari dogodile na prostorima koje pokriva Eparhija bihaćko-petrovačka, od Bihaća, Drvara, Šipova Livna, Glamoča, Bosanskog Petrovca... Mi držimo parastos četvrtog avgusta za žrtve „Oluje”, ali to nisu samo žrtve iz Kninske Krajine, Like, Korduna, već i iz Bosanske Krajine. Tamo se sada vraćaju uglavnom oni koji žele da daju zaključak svome životu – kaže Rakita.

Da li ste to rekli Aleksandru Vučiću posle parastosa koji ste držali žrtvama „Oluje” u crkvi Svetog Marka u Beogradu?

Da, pozvao sam Vučića da bude gost u Bosanskom Petrovcu, na dan mog ustoličenja. Da se vidi da Srbija nije zaboravila te ljude. To će biti poruka da nisu bogu za leđima.

Malo ljudi zna da je vaš život odredilo školovanje u Njujorku?

Školovao sam se u Bogosloviji, u manastiru Krka, ali školovanje u SAD ima najjači uticaj na moj život. Na Bogoslovskom fakultetu Svetog Vladimira u Njujorku, profesori su bili intelektualci i duhovnici koji predvode svetsko bogoslovlje. Predavanja su bila na engleskom jeziku i zahtevalo se poznavanje konteksta američke civilizacije.

Kako ste istovremeno upoznavali i Ameriku i bogoslovlje i kako ste prihvatali ta dva sveta?

Tamo sam stekao prva sveštenička iskustva sa narodom. Moj boravak u Americi i Njujorku je ipak bio bezopasan.

Zašto bezopasan? Zar Amerika ume da pokvari ljude?

Amerika je otuđila mnoge ljude.

Možda je to bilo zlatno doba zapadnog sveta, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina. Kako se veliki svet uklapao u vaš svet tradicionalizma?

Tradicionalizam u sebi sadrži stameni, promišljeni kontinuitet života. Veoma lako se uoči površnost ovog savremenog, kada se posmatra iz dubine promišljenog iskustva.

Šta ste voleli u Njujorku?

Voleo sam tu slobodu. Jer, sloboda je izazov. Ali ta sloboda se mora kontrolisati razumom. Njujork jeste megalopolis, ali je istovremeno i duhovna pustinja, pa čovek lako može postati plen duhovnih vukova.

Kako ste postali bliski sa patrijarhom Pavlom?

Čim sam diplomirao, postao sam nastavnik Bogoslovije u manastiru Krka. Potom sam prekomandovan, na poziv patrijarha Pavla, ondašnjeg episkopa prizrenskog. U Prizrenu sam predavao 11 godina.

Kakva je bila pozicija „desne ruke” tadašnjeg patrijarha Pavla, u samom vrhu SPC?

Pre bih rekao da je on bio moj duhovni otac i duhovni staratelj. Tačno je da sam bio u njegovoj blizini i da sam bio poslušan. Samo to.

Ustoličeni ste u episkopa u vreme vazdušne opasnosti nad Beogradom. Negde u to vreme ste i postali šef Informativne službe SPC.

Bio je 31, maj, 1999. godine, Saborna crkva u Beogradu. U najsvečanijem trenutku hirotonije, kuljalo je iznad nas. Na nebu su bili NATO bombarderi. U to vreme je osnovana Informativna služba SPC. Vrlo intenzivno sam pratio naša stradanja na Kosmetu. Trudili smo se da probuđujemo svest i savest onih koji dođu do naših informacija.

Važite za čoveka Crkve koji je postao prepoznatljivo lice Beograda, i episkop koji je rado viđen na političkim i diplomatskim prijemima u ambasadama?

Meni je drago što je tako bilo, ali sam naročito ponosan na rukovođenje školskom pravoslavnom veronaukom, koja je uključivala i vojne škole. Veronauka je sa naših 270 veroučitelja, potpuno integrisana u arhiepiskopiju i obrazovni sistem u osnovnim i srednjim školama.

Tadašnji premijer Zoran Đinđić je, zajedno sa patrijarhom Pavlom, doneo odluku o uvođenju veronauke u škole. Da li ste Đinđića dobro poznavali?

Da, bio je dalekovid čovek.

Upoznavali ste mnoge političke lidere u Srbiji. Da li je istina da od vladara moderne Srbije niste upoznali samo Miloševića?

Da, njega nisam. Koštunicu i Đinđića sam upoznao odlično. I obojicu ih veoma cenim, iako se razlikuju.

U čemu vidite njihovu razliku?

Samo u akcentovanju pojedinih problema. Jer, neki su bili oprezni, drugi su se više isticali hrabrošću.

Hoćete li da kažete da je Koštunica bio oprezan, a Đinđić hrabar?

Ne, obojica su i oprezni i hrabri.

Da li je uvođenje veronauke bio izraz Đinđićevog pragmatizma, kako bi pridobio naklonost Crkve, ili je zaista verovao u to?

Đinđić je shvatio da je veronauka korisna u stvaranju jedne široke ličnosti. Bio je to korisni pragmatizam, ka ostvarenju opšteg uspeha nacije.

Hteli ne hteli, dobro ste upoznali srpsku politiku?

Molio sam se za sve koji nas predvode, da im bog da mudrosti i znanja.

Čemu nas je naučila mala Tijana

Na sahrani osmogodišnje Tijane Ognjanović, koja je umrla u Hjustonu, ne dočekavši transplantaciju srca, opelo je služio Atanasije Rakita. U potresnoj besedi, Rakita je rekao:

– Po Božjem promislu, iako je kratko živela, ona je osmislila svoj život tako što je mnoge hiljade nas podstakla na dobro. Probudila je ono što je najbolje u ljudskoj prirodi, tako da je koeficijent njenog dobra, mnogo veći nego onih koji žive i po 90 godina.

Bogme u Srebrenici se sprema nevrijeme.

Gosn Emir i cijenjena Monika na krajnjem jugu Srpske.

Šovinista Željko ne zaslužuje da mu se na ovoj temi koja ima u sebi sadrži sveto ime Republika Srpska ne zaslužuje da se zamaramo njime.

NJEMAČKI HUMANITARAC DIRK PLANERT ZA "AVAZ
"Na carini u Zvorniku su mi rekli da je ovo Srbija!Planert: Želim da vrate Džanića na posao AVAZ
Na carini u Zvorniku su mi rekli da je ovo Srbija!


Njemački novinar i humanitarac Dirk Planert doživio je neugodnosti i maltretiranje na carinskom terminalu u Zvorniku, gdje mu nije dopušteno da u Srebrenicu dostavi humanitarnu pomoć u vidu opreme za bolnicu i pekaru.

No, od svega mu je, kako kaže, najteže bilo što su mu na carinskom terminalu poručili da je došao u Srbiju, a ne BiH!

Oduzeta roba

Planert, koji putem Humanitarne organizacije „Help Srebrenica" iz Dortmunda već duže dostavlja pomoć za ovaj grad u istočnoj Bosni, ispričao je za "Dnevni avaz" kako su mu na carini u Zvorniku dali do znanja da kamion sa 6,5 tona opreme neće pustiti u Srebrenicu. Na carini je, kaže, bio zadržan 35 sati.

- Prvo što nam je rečeno u špediciji "Progres" u Zvorniku bilo je: Ovo je Srbija, ovo nije Bosna! Pitali su nas hoće li muslimani dobiti ovu pomoć. Bio sam primoran da ostavim dva ultrazvuka, deset kreveta za bolnicu, kolica za invalidne osobe, uređaje za pekaru, pa čak i igračke za djecu. Stalno su tražili neke razloge kako nam ne bi dopustili da kamion prođe za Srebrenicu. Tražili su da platim 650 eura za PDV, što sam i uradio, iako se radi o humanitarnoj pomoći - ogorčeno nam govori Planert.

Navodi da je zbog svega toga morala intervenirati Njemačka ambasada u Sarajevu te je, kako kaže Planert, uz pomoć nekih ljudi iz Parlamenta BiH te Mugdima Ćatića iz Beča deblokirana pomoć. Planert vjeruje da će u narednim danima moći svu robu koja mu je oduzeta prebaciti u Srebrenicu. Zahvalan je, kaže, i načelniku općine Srebrenica Ćamilu Durakoviću, koji je konstantno intervenirao u ovom slučaju.

Etničko razdvajanje

Planert nam je ispričao da je razgovarao s Nenadom Miloševićem, direktorom Doma zdravlja Srebrenica, odakle je nedavno otpušten jedini bošnjački ljekar dr. Nermin Džanić.



Kamion pomoći za Srebrenicu

- Pitao sam Miloševića želi li da ubuduće dobije potrebne krevete, uređaje i kolica za ovu bolnicu. Odgovorio je potvrdno, a onda sam mu rekao da će se to desiti tek kada se dr. Džanić vrati na posao. Rekao sam mu da neću pomagati bolnici koja provodi etničko razdvajanje ljudi i koja otpušta Bošnjake - kazao nam je Planer.

Kako nam je otkrio ovaj njemački humanitarac, Milošević mu je obećao da će razgovarati s Ministarstvom zdravstva RS te da će dr. Džaniću za dvije sedmice biti ponuđen novi ugovor u Domu zdravlja Srebrenica.

Kovačević: Carinici radili po proceduri

Portparol Uprave za indirektno oporezivanje BiH Ratko Kovačević kazao je za "Avaz" da su carinici u Zvorniku, u skladu s procedurama, tražili potrebna odobrenja za robu koja, kako kaže, prema zakonu podliježe inspekcijskom nadzoru.

- Za robu koju su prevozili nije bilo odgovarajućih odobrenja sanitarnih inspekcija, zatim Agencije za lijekove BiH i drugih institucija. S druge strane, roba nije oslobođena od plaćanja PDV-a jer ona nije evidentirana na neku od humanitarnih organizacija - objasnio je Kovačević.

odmah se sjetim ove dječice i kažem to je to!