Očekuju se napadi na svim frontovima - kijevske snage šest puta pokušale da zauzmu aerodrom u Donjecku - Kijevske snage su šest puta pokušale da povrate donjecki aerodrom. Nisu uspele. Poslednji i najjači napad usmerili su na Putilovski most koji spaja naselje Spartak sa periferijom aerodroma.

Prvi ministar odbrane Donjecke Republike Igor Strelkov saopštio je sledeće:

"Ni Gorlovka ni donjecki aerodrom za Ukre nisu glavni cilj. Rat se obnavlja u punom obimu. Rat je neizbežan i biće dug, krvav i sa nejasnim ishodom. Što Rusija bude delovala odlučnije, to će biti veće šanse za pobedu i za nju i za Novorosiju. Utoliko će biti i manje žrtava i na ukrajinskoj strani. Ukrajinci još ne koriste balističke rakete „Točka-U”, što je znak da još nisu krenuli u pravi napad. Sadašnjim granatiranjima i borbama „opipavaju” puls Moskve. Čim se uvere da „severni vetar” neće dunuti – udariće svim snagama i najozbiljnije. Udariće sigurno. Šteta je što su u avgustu-septembru razbijeni Ukri dobili četiri meseca da se srede, naoružaju i pripreme.

Ni Gorlovka ni donjecki aerodrom nisu glavni cilj. Moguće je da će Ukri udariti na pravcima Stila-Ilovajsk i Šahtjorsk-Krasnij Luč. Sa dovoljno jakim tenkovskim snagama da „raseku” linije odbrane."

Posle relativnog zatisja, pocinje udar Kijeva na Donbas...

Mislim da je Strelkov u pravu, rat je neizbezan... Rusija je na ozbiljnom ispitu, ako padne Donbas, pokazace se kao nesposobni i slabi...ako daju punu podrsku, orkestar zapadnih narikaca pricace opet od agresiji i Putinu kao Hitleru...

Amerika je spremna na rat do poslednjeg Ukrajinca, sad su ih i oporavili i naoruzali... na prolece ce biti papreno...

Ja sam razočaran i ovime. Ako su izgubili cijelu Ukrajinu uvjerljiv odgovor bi bio da su uzeli pola, cijeli Istok. A oni ne drže čak ni cijeli Donbas. Sve to mi je nekako slabo.

Gdje su svi oni Berkuti, cijele brigade Ukrajinske vojske koje su tobože prebjegle? Da Novorusi nisu mogli uspostaviti vojsku koja bi bila ravnopravna s Ukrajinskom i uzela bar te dvije pokrajine.

Upćenito šta su oni radili na vlasti, s vojskom, tajnim službama da nisu uspjeli organizirati taj Istok da se zaštiti u ovakvom slučaju. E to bi bio jak odgovor. Događanje naroda i odvajanje Istoka.

Ovako, gube zemlju i dobivaju Poljsku broj 2 bez Krima i možda još pokojeg dijelića...

[


Novorusi nisu profesionalna armija, vec skup dobrovoljaca i lokalaca... ne moze to da se poredi sa potencijalom ukrajinske vojske,

Two fairly incompetent groups of muppets ineffectually bumping into each other day after day, claiming great victory after great victory..

It would be amusing if people weren't dying.

Sta god da uradi Putin, neko ce mu zameriti... namerno su mu priredili takvu situaciju, zato je i izazvana kriza u Ukrajini... mogao je da kaze - eto, udjite dokle god hocete, mi ne mozemo da se branimo... tad bi bio "demokrata"...

Nije ni ukrajinska vojska profesionalna armija, čak su se pokazali kao veći pajseri nego pobunjenici. Jedan lik sa militaryphotos.net je to odlično opisao.





Da.

Trebao je da zauzme celu Ukrajinu i da vrati legalnog predsednika Janukoviča na vlast, koji bi onda u znak zahvalnosti federalizovao zemlju. I ne bi trpeo ništa veće posledice nego koje danas trpi.

Janukovic je toliko omrazen medju svim Ukrajincima, da bi bila fatalna greska njega opet ustoliciti... njega niko nije hteo ni da slusa, jedva su docekali da mu vide ledja...

, medijsku hajku i sankcije Rusiji nimalo manje od one da je "Sjeverni vjetar" zaduvao u aprilu 2014.

Meni nikako ne ide u glavu kako Rusi to nisu shvatili, nije da od juče imaju posla sa njima...

Pretpostavljam da se tu radi o oligarsima koji su se uplašili za budućnost njihovog daljeg bogaćenja, sudbina miliona Novorusa u poređenju sa tim je za njih sasvim petnaesti prioritet.

Novorusi nisu profesionalna armija, vec skup dobrovoljaca i lokalaca... ne moze to da se poredi sa potencijalom ukrajinske vojske, i sto se tice naoruzanja, i logistike... pa su opet odoleli i zadali snazan udarac... imaju oni zaledjinu Rusije, dobijaju nesto naoruzanja, ali to nije dovoljno...

Meni nije jasno koliki je procenat autohtone paranoje a koliki američki iskonstruisane jer ovo meni djeluje komično.

Litvanski ministar: Ostanite mirni u slučaju ruske invazije


Ministar odbrane Litvanije posavjetovao je građane te zemlje kako da reaguju u slučaju rata.
Litvanski ministar savjetuje građane: Ostanite mirni u slučaju ruske invazije.

U savjetima, između ostalog, stoji da treba zadržati mirnoću, ne paničiti, te zadržati sposobnost jasnog razmišljanja.

"Pucnji ispod vašeg prozora nisu kraj svijeta"

http://nasevijesti.com/index.php/vijest ... e-invazije

@Dzoni

Ali svejedno ih optužuju da su poslali tenkove u Ukrajinu i da krše sve međunarodne norme. Pa kada je već tako, onda bolje da su stvarno uleteli sa vojskom.

I ne mislim da bi morali da sede tamo godinama ili decenijama. Samo dok ne završe federalizaciju Ukrajine po modelu BiH, a to bi zahtevali kao uslov da povuku vojsku. Ali nije bilo ni pameti ni muda da se to uradi jbg.

. jezik koji im je iritantan do bola...

Nije stvar muda... nego procene ljudi u Kremlju...a tamo ne sede avanturisti...

Ruska elita, osim one ekonomske koju Putin drzi na lancu, je skup najobrazovanijih i najinteligentnijih ljudi... verujem da su sve to stavili na papir, i procenili sta im je najbolje...

Mnogi Ukrajinci su lokal-patriote, bliski su im Rusi, smatraju se u sirem smislu delom te civilizacije, ali nece da budu ruska provincija... samo marsiranje ruskih tenkova i vojske bi doziveli kao uvredu... treba voditi racuna da se ne pocepaju te veze, da Rusija ne izgleda ponovno kao neki nasilnik...

Na zapadu zemlje bi samo homogenizovao anti-rusku struju koja ne bi zelela nikakve pregovore, nego bi odmah helpala NATO... napravili bi jos 3 puta goru antirusku propagandu, i totalno je ekonomski izolovali od zapada...

Putin za sada jos ima kredibiliteta da kaze - ako hocete dogovor, tu smo... ne kako ste zamislili, nego da nadjemo kompromis... nismo gazili ljude tenkovima, ali smo pomogli svoje sunarodnike u Donbasu, i zelimo da imaju autonomiju od Kijeva...ako hocete da ih slomite, e tek onda cemo uleteti punom snagom...

To je po meni jedan racionalan pristup...izmedju tvrde struje da se ulazi tenkovima, i osude sa zapada da je i ovako diktator...

Pa to ti govorim. Ako je zemlja pola-pola, kako se može dogoditi da kad jedna polovica sruši drugu i preuzme sve kapacitete. Gdje su ti proruski ili rusofilni dijelovi ukrajinske vojske?

Ako je to zaista "hunta" onda institucije pucaju i dijele se u omjerima u kojima su zastupljene u društvu.

Kako to da se ukrajinska vojska nije podijelila? Opet pitam, bile su svakodnevne vijesti o prelasku cijelih postrojbi na novorusku stranu, tisuće specijalnih policajaca, gdje je sva ta sila?

Rusija, FSB, ili tko već, nije dobro odradila teren. Oni su trebali imati plan u slučaju tog scenarija, da se narod na istoku digne na noge, da polovica vojske, policije pređe na njihovu stranu i da naprave status quo.

To bi bio adekvatan odgovor. I mislio sam na početku da idu prema tome.

A na kraju su izvukli Krim i bore se na 5% ukrajinskog istoka.

Krim je bio odlično odrađen, ovo dalje je neuvjerljivo s obzirom na situaciju kakvu smo mislili da je.

Sad se čini da će se ipak Ukrajina homogenizirati i da će ovi eventualno uzetio dio od dvije najrusoflnije pokrajine u kojoj proruski predsjednik uzima 90-96% glasova.

Nije baš nešto.

Da li Ukrajina postaje zamrznuti sukob



Da li će se građanski rat, koji se u Ukrajini vodi sa povremenim prekidima još od februara prošle godine, na kraju svesti na takozvani zamrznuti sukob? Ovim pitanjem danas se bavi većina analitičara dešavanja na postsovjetskom prostoru. Pravog odgovora za sada nema.

Zamrznuti sukobi na području bivšeg SSSR-a opstaju i u Abhaziji, Južnoj Osetiji, Pridnjestrovlju... Svuda gde žive veće grupe ruskih građana koje odbijaju da se priklone vlastima zemalja u kojima su živeli u sovjetsko doba, a koje su po raspadu velike zemlje u svojoj spoljnoj politici odlučile da se odvoje od bivše matice i priklone zapadnoevropskim integracijama.

Objektivno rečeno: i okolnosti kojima se danas odlikuje teritorija Evrope, pa i celog sveta, idu naruku opstanku zamrznutih sukoba. Jednostavno, Rusija je od raspada SSSR-a znatno ojačala, i ekonomski i vojno, postala nezamenljiv ekonomski partner nekima od najvećih evropskih država, ali se i dalje politički drži odvojeno od njih. Na Zapadu, opet, svesni da bi bilo kakav otvoreni sukob sa najvećom državom na svetu mogao da ima pogubne posledice po ceo kontinent, samo deklarativno podržavaju zahteve onih koji bi da im se pridruže uzdajući se da bi se time širom otvorila vrata prosperiteta njihovih ekonomija i standardu njihovih žitelja.

Kada je reč o Ukrajini, bojazan Evropske unije još više je naglašena zato što u Briselu ni sami nisu načisto s tim da li bi im članstvo nove države sa 45 miliona stanovnika i ogromnim dugovima, pre svega prema Rusiji, donelo bilo kakvu korist ili, naprotiv, samo još veće muke. Jer, ne zaboravimo, i EU u ovom trenutku prolazi kroz težak ekonomski i finansijski period.

Treba podsetiti da pomenuti sukobi nisu i jedini sa kojima svet mora da se nosi. Tu su i onaj u Kašmiru, gde su sukobljene strane Indija i Pakistan, potom nesuglasice između Severne i Južne Koreje, pa rat Azerbejdžana i Jermenije povodom Nagorno Karabaha... Da li će i Ukrajina u jednom trenutku ući u to zlo kolo i time umnogome sputati sopstveni razvoj?

Kako sada stvari stoje, mir u drugoj po veličini državi u Evropi kao da najmanje zavisi od vlasti u Kijevu ili u otcepljenim republikama Donjeck i Lugansk. Pre će biti da je ponovo reč o sukobu Vašingtona i Moskve, u koji se vešto upliće i briselska birokratija. Zato se i termin „novi hladni rat”, ili, po mnogima, „produžetak onog prethodnog, za koji smo mislili da je okončan raspadom sovjetske imperije”, sve češće čuje.
U svakom slučaju, ni jednoj od sukobljenih strana u Ukrajini zamrznuti sukob ne bi doneo nikakvu korist. Zapadni deo bivše sovjetske republike vodio bi se kao investicijski nestabilno područje, dok bi Donjeck i Lugansk, kao i sada, živeli na pomoći koja im stiže iz Rusije. S tim da ni u Moskvi nisu bez velikih briga izazvanih zapadnim sankcijama zbog prisajedinjenja Krima i Sevastopolja i naglog pada cena energenata na svetskom tržištu, životno važnih za Rusiju.

Kako je napisao Brajan Li, sa montrejskog Instituta za međunarodna istraživanja i direktor programa za neširenje nuklearnog naoružanja u Evroaziji, „najinteresantnije u većini zamrznutih sukoba jeste to do koje mere oni služe velikim državama na svetskoj pozornici”.

Izlaz iz ovog vrtloga je u poštenim i iskrenim pregovorima i postizanju održivog mira. Ali, kako se vidi, i ti pregovori opterećeni su najrazličitijim uslovljavanjima –koja su opet rezultat već pomenute „igre” Vašingtona i Moskve. A dokle seže ta netrpeljivost najbolje pokazuje nedavno objavljena vest da ruski predsednik Vladimir Putin nije dobio poziv da prisustvuje obeležavanju 70. godišnjice oslobađanja Aušvica, najstrašnijeg nacističkog koncentracionog logora iz doba Drugog svetskog rata koji su 27. januara 1945. osvojile upravo sovjetske trupe.

Ako se zna da Varšava umnogome sluša glas Vašingtona, onda nije teško zaključiti „odakle duva vetar”.

Takođe, pokušaj direktnog susreta najviših lidera Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske u Astani, prestonici Kazahstana, propao je već u začetku. Nova prilika za sastanak mogla bi se ukazati krajem januara. Nema sumnje da je za jedan ovakav potez potrebna saglasnost bez ikakvih međusobnih uslovljavanja, a upravo to je ono što sprečava da puškaranja, granatiranja i raketiranja preko linije razdvajanja ukrajinskih i donbaskih snaga konačno utihnu.

Kako bi stvari barem na neki način pomerila sa mrtve tačke, Nemačka je nedavno odlučila da samostalno, bez saglasnosti drugih članica EU, Kijevu uputi nemalu finansijsku pomoć. Drugim rečima, ono što Moskva čini za Donjeck i Lugansk – Berlin preuzima na sebe za ostatak Ukrajine.

Ali to svakako nije dugoročno rešenje i ne može da zameni pravi mir u kojem neće biti svakodnevnih pogibija. A eventualno pretvaranje jugoistoka Ukrajine u prostor zamrznutog sukoba samo bi formiralo novu veliku tačku nestabilnosti u samom srcu Evrope. Nikome na korist, a ponajmanje samim Ukrajincima.