HercegBosna.org

lider30

Zanimljiv osvrt na Beograd. :zubati

Jaaaako zanimljiv.

Citat:

Djevojka iz provincije: Kako mi je Beograd uništio život

Iako sam u velegrad došla iz grada (ne sela), da bih ispoštovala “rođene Beograđane” koji se svojim lokacijskim pedigreom ponose više nego stečenim za života, moram da kažem da sam provincijalka, čisto da se niko ne nađe uvrđen.

Mada, istina, iz kojeg god grada da stignete u prestonicu svaki vam zadeluje siv, dosadan, mračan i turoban u odnosu na lepotu Beograda koja vas zatekne, piše Telegraf.

Veliki gradovi kao da imaju ličnost – neverovatno utiču na čoveka, baš kao i čovek na čoveka. Umeju da nam promene ličnost, ukus, stav, shvatanje, da nas namame i pomame, kazne i nagrade, i – uz sve to – pokvare.

Došla sam u Beograd da nađem posao i ljubav. Našla sam užas, katastrofu, promiskuitet, nesreću, nezadovoljstvo. Dragi provincijalci i provincijalke, evo zašto će vam Beograd uništiti život.

(Ne)moral

Nemoral ili amoral (prim.prev. hipsterski rečnik), manjak morala, totalni nemoral i varijacije na temu su ono što će vas uništiti. Ako ste neko ko je vaspitan da postoji u paru, uz jednu osobu, Beograd će vas išamarati i prevaspitati ili bar pokušati da vas prevaspita.

U ovom gradu su se parovi napravili odavno, i tako stoje – sada retko ko ulazi u monogamne veze, držanje za ruke, šetnje, upoznavanje s prijateljima. Ponuda i potražnja u ovom gradu je neravnomerna – svi smo se iz kojekvavih gradova, sela, opština, sela do sela sjatili ovde i svi tražimo svoje mesto pod suncem.

U Beogradu, (prividnu) ljubav ćete naći onlajn pa se nadati da će se i van virtuelnog univerzuma nastaviti. Drugačije, ovo je grad u kom vas pozovu na kafu pa vam “neprimetno” zavuku ruku pod suknju, grad u kom vas pozovu na dejt pa raskopačju šlic i kažu “hajde, samo me malo pipni”.

Beograd je prestonica u kojoj se za momka za kog ste misli da je samo vaš jer je poljubio papirić na kom ste mu zapisali broj ispostavi da se viđa sa još 4 devojke istovremeno, pa se vi možda uklopite u prazne dane. Nije ovaj grad za tanane duše, zaljubljive duše, fine ljude.

Posao, ponuda i potražnja

Uvek postoji ona teza “u većem gradu je lakše naći posao” – tačno. I, zaista, nijedan posao nije sramota raditi koji plaća kiriju i račune za taj mesec. Ali, u ovom gradu koji ključa od mladih i ambicioznih ljudi, od pametnih i sposobnih (budućih) intelektualaca, eksploatacija te mladosti i pameti je na vrhuncu.

Pod okriljem “šanse za dokazivanjem” radićete i za sitnu lovu po 10 sati dnevno, pa ćete redovno dobijati nervne slomove kada čujete na TV-u da je prosečna plata u Srbiji 40 000 dinara. Beograd ne poštuje proseke, Beograd vas iscedi, umori, iskoristi, pa ako ste previše meki i nimalo žilavi – šutne vas nazad u matičnu provinciju jer, šta ćete vi u Beogradu?

A, ako baš želite da ostanete, spremite se da radite po 2, 3, a nekad i 4 posla kako biste izmirili sve što je potrebno od obaveza i eventualno kupili nepromočive čizme za zimu. Dobro, ne moraju da budu baš nepromočive.

Naravno, seksualno uznemiravanje na radnom mestu je u sklopu posla jer – može im se. Sreća, ovo nije svojestveno svakom radnom mestu, ali – nije čudno što neko dobije otkaz jer nije hteo sa gazdom “na piće” ili mu rebnu od plate jer “ste odbili da menadžeru pomognete i ostanete posle posla”. Dok nisam došla u Beograd, mislila sam da se ovo dešava samo u filmovima.

Isto, nepotizam kao i bezrazložno favorizovanje polu-kvalitetnih ljudi su svakodevna pojava. Ali, to važi za celu Srbiju, mislim.

BusPlus

To što su za ovaj sistem naplate karate čuli i u drugim gradovima, uglavnom u hronikama vesti, govori dosta toga. Da li su ljudi toliko bezobrazni, ili su pak, kontrolori i komunalni policajci nestrpljivi, tek, skoro svaki dan gledamo tuče, privođenja, vređanja i psovanja po gradskom prevozu.

I ne treba ocrnjivati samo jedne ili druge – krivi su i putnici i oni koji ih kontrolišu – jer za svađu je potrebno dvoje. Na svakom koraku vidim “švercere”, ali ima ljudi koji i plaćaju redovno svoj prevoz. Međutim, mislim da je najviše onih koji ne mogu sebi da priušte da plate mesečnu kartu, a taj prevoz im je neophodan da bi stigla na svoj posao. Poražavajuće.

(Ne)prijateljstva

Beograd je, kao i svaka starleta, namunjen i zloban. Šljašti, pući se, u osmehu je, izigrava prijatelja a tabloidu proda najintimniju vest koju ste joj u nekom trenutku poverili. Ako u Beogradu steknete prijatelja, srećni ste. Prijateljstva koja potraju u ovom gradu su vrlo retka pojava.

Grad je prebrz i niko nema puno vremena za emotivna uplitanja i udublijivanja. Žurimo, jurimo, usput pogazimo nekoliko leševa, pa svako u svoju kancelariju. Pokažite da ste sposobni, mrzeće vas. Dokažite da ste sposobni, saplešće vas.

Napredujte, prestaće da vam se javljaju na telefon. Ali, zato, izgovorite rečenicu “Ej, ima nekog alkohola, ‘aj dođite za pola sata” i imaćete pun stan “prijatelja kojima ste jako nedostajali”. Za nekoga ko dolazi iz provincije, gde je sistem vrednosti drugačiji od ovog beogradskog, prijatelji za jednokratnu upotrebu su neka potpuno nejasna dimenzija.

Još ako se upletete u društvo “rođenih Beograđana” vrlo je verovatno da ćete u nekom trenutku (naravno, isključivo kada okrenete leđa) biti “gle ovu, došla u Beograd i otela nekome posao”.

Beograd – hteli ste, eto vam.

PCM

A ne znam sta je ocekivala, veliki grad, brzi tempo zivota, svega i svacega kao u svim vecim gradovima ... Ako ne znas plivat potonut ces, jasno curka malo i pretjeruje... Tipicne balkanske malogradjanstine nema samo u bg imas je u zadnjoj zabiti usred pizde materine... I tamo ce neki polupismeni coban ljude iz drugog sela zvat "seljacima" jer kuce u njihovom selu nemaju satelitsku antenu :)

DzoniBG · **Pridružen/a:** 28 sij 2010, 17:54 **Postovi:** 13159

Nije Beograd za svakog...

Pogotovo ne za one koji dodju ovde i za 3 meseca se prave da su veci beogradjani od samih beogradjana... nasilno menjaju akcenat i dobije se neki buckuris koji zvuci izvestaceno do maksimuma, a svako malo neka rec "zasmrdi" na ono od cega se stidi...odakle je dosla...

Postujem ljude koji dodju sa strane, i cuvaju i svoj akcenat, i svoje obicaje... ne stide se sebe i kraja odakle su dosli... to su ljudi koji imaju integritet, koji ne pokusavaju da se svakom dopadnu...

Ova iz teksta je izgleda dosla iz neke tripizdine, pitanje dal imaju i struju tamo... neko kad pocne da mi se zali na nemoral, znam koliko je sati... htela bi i ona da se jebucka malo, ali niko je nece, pa joj je onda kriv nemoral... mala ima komplekse, i nema tu mnogo mudrosti, neko je mozda zveknuo pa ostavio, nije zavrsila faks, pa se silom prilike vratila odakle je dosla...

Provincijalci su uvek dolazili ovde, oni sposobni se snasli, oni drugi se vracali nazad... to je to...

Mar-kan · **Pridružen/a:** 03 svi 2009, 14:45 **Postovi:** 32122

DzoniBG je napisao/la:

Provincijalci su uvek dolazili ovde, oni sposobni se snasli, oni drugi se vracali nazad... to je to...

Sposobni se snađu bilo gdje,nije im nužan grad,pogotovo veliki.

puntar2.0 · **Pridružen/a:** 20 pro 2011, 19:02 **Postovi:** 8531

Nebi ja reka, neki kazu da moras biti veliki djubar da se snadjes u velikon gradu. Sad jel' to istina. :confused1

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 00:05 **Postovi:** 22976

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/14 ... kraj-price

Citat:

NASTAVAK ISPOVESTI PROVINCIJALKE: Nazvali su me prostitutkom zbog teksta, a nisu stigli da pročitaju kraj priče!

Jučerašnji tekst je od mene napravio ku*vu, starletu, osobu koja je gazila blato pre nego što je ugledala asfalt Beograda, glupaču koja je dobila posao preko kreveta i nesrećnu osobu. Ko bi rekao da će se Beograđani ili pridošlice u Beograd toliko iznervirati zbog nekoliko redova

Kada sam se iz Novog Sada doselila u Beograd ni sanjala nisam da će mi ovaj grad pružiti više dešavanja u godinu dana nego što je Novi Sad uspeo za sve vreme mog života tamo. Mora da je nešto do temperamenta, otvorenosti ljudi, slobode duha, veličine i bitnosti grada.

Jučerašnji tekst “Došla sam iz provincije: Četiri načina kako mi je Beograd uništio život” je od mene napravio ku*vu, starletu, osobu koja je gazila blato pre nego što je ugledala asfalt Beograda, glupaču koja je dobila posao preko kreveta i nesrećnu osobu.

Na Fejsbuku jutros 134 zahteva za prijateljstvo, 15 poruka i 74 notifikacije. Jedni hvale, oduševljeni. Drugi – pljuju, psuju, prete, kao nešto misle, vređaju. Ko bi rekao da će se Beograđani ili pridošlice u Beograd toliko iznervirati zbog nekoliko redova iz ličnog iskustva.

Pošto sam po odlasku s posla odlučila da sa prijateljima provedem veče, nisam se “kačila” na društvene mreže. A onda me je u jednom trenutku pozvala drugarica i pitala “Jesi li dobro? Jesi li bezbedna?”.

Nisam bila sigurna o čemu se radi, ali mi je objasnila da ceo Tviter gori o mom navodnom kurva*luku, stanu u Resniku, i još brojnim, užasnim stvarima koje su internet-drugari koristi da me opišu.

Pozvala sam majku da joj kažem da, ako slučajno čuje moje ime u kontekstu koji ne odgovara onom u kom me je odgajila i u kom me poznaje da se ne zabrine. Sve je u redu, to je samo internet i previše (nečijeg) slobodnog vremena.

Ideja je bila napraviti tekst koji opisuje dobre i loše strane, ali je, očito, “javno mnjenje” prekrojilo tu ideju i od nje napravilo potpuni haos.

S obzirom da Beograd i dalje obožavam, moje četiri stvari koje sam inicijalno i planirala da izložim su sledeće:

1. Posao, šansa, izbor

Godinama sam odbijala da se prebacim u Beograd jer samverovala da je vojvođanska ravnica, mir i laganost Novog Sada najbolja opcija. Međutim, kada se puno radi bez nekih velikih rezultata, tačnije, bez neke jasne vizije da taj posao i to zalaganje idu nekuda, neminovno je da će osoba koja želi da napreduje pomisliti da je vreme da se nešto promeni – u stavu, načinu rada, organizaciji, gradu.

Prihvatila sam ponudu za preseljenje u Beograd i posao pomoćnice glavne urednice. Mali korak za čovečanstvo ali veliki za mene. Na moju sreću i nesrećuživot u Beogradu i rad u Beogradu bili su potpuno drugačiji od Novog Sada. Ovaj grad kao da je imao (i ima) svoju volju pa me je bacao iz šanse u šansu, s posla na posao, svaki put na sve bolje mesto, među sve bolje ljude.

Verujem da čovek može mnogo da postigne uz dosta truda, rada, zalaganja, rizikovanja i, naravno, barem malo sreće. Ako niste ambiciozni, vredni, pošteni i kvalitetni mala je verovatnoća da ćete uspeti. Pored par neprijatnih situacija na ovom polju, Beograd mi je doneo poslovnu sreću.

Za sve kvalitetne ljude koji se ne boje da rade, ovaj grad je čarobno mesto, Zemlja čuda puna opcija, mogućnosti i sjajnih ljudi koji su voljni da daju šansu. A – ako odlučite da promenite branšu, radno mesto ili probate nešto što ste oduvek želeli a u gradu u kom ste živeli niste mogli – Beograd će vam i to omogućiti, ovde je sve.

2. Ljudi, prijatelji, sve

Da ne budem kliše i ne citiram Andrića koji kaže “Kada imaš jednog prijatelja – bogat si”, jer, to svi znamo. I, tako jeste. Preseljaj iz NS-a za BG za mene je značio kraj jednog života jer sam svoje najbolje drugarice ostavila tamo.Srećom, ova dva grada su na samo sat vremena razdaljine, pa ništa nije tako kataklizmatično.

Kretanje po Beogradu, gradu u kom i kada se ništa ne dešava, dešava se sve, upoznaćete najrazličitije ljude, najčarobnije ličnosti, najdivnije osobe. I nezavisno od toga da li su rođeni Beograđani, provincijalci, stranci, ovi ljudi daju Beogradu ovaj sjaj koji ima.Neverovatan broj ljudi na prelazu od Konja do “Jugoeksporta” me uvek podseti na Njujork, na toplinu i lepotu ljudi koji nekuda idu, ciljno.Svi smo tu, svi smo srećni, i kvalitetno je.

Za samo godinu dana u Beogradu upoznala sam reke ljudi – neki su, sa prvom bujicom – otišli. Drugi su ostali, postoje, bivstvuju – posebni, vedri, kvalitetni, sjajni. I ova mladost koja mi se dešava, a koja će jednom biti samo deo neke priče ili fotografije, ulepšana je sjajnim ljudima Beograda koji joj daju ritam.

Za razliku od nekih drugih gradova gde mnogi, stegnuti pravilima tog grada, deluju kao da žive i dišu umotani u celofan, Beograđani i ostali koji žive u Beogradu – dišu punim plućima. Za ljude slobodnog duha – ovaj grad je sve! Ovde su ljudi slobodni.

3. Ljubav, momci, devojke

Ko god da kaže da nije upoznat sa promiskuitetom, nemoralom, raskalašnim ponašanjem i pompom Beograda ili ne živi ovde ili je lažni moralista. Svi smo dobro svesni šta se ovde dešava, pitanje je samo ko kaže “Ne” a ko prigrli sve što mu se daje

I malo je zabrinjavajuće ako neko osudi tuđe primećivanje takvog stanja – to samo govori o pomirenosti te osobe da je nemoral zavladao i da je (osoba koja osuđuje) potpuno otupela na želju da voli, bude nekome broj jedan – neko vreme ili zauvek.

Šanse za ljubav u velikom gradu su gotovo jednako velike kao i šanse za posao. Nešto manje, ali postoje.Iako su ljudi postali potrošna roba, ima i dalje divnih momaka koji će od svoje devojke napraviti princezu. U nešto jače od 365 dana imala sam privilegiju da se zaljubim, da mi bude uzvraćeno i da uživam.

U ovom gradu, ma koliko patetično zvučalo, i ljubav lepše prija. Možda je do svetala na palati Albanije koja se romantično smenjuju, možda je do osmeha prolaznika, možda do brzine Zelenog venca, možda do raskošnog Sava Centra, Ušća… svega. Sanjanje i ljubav u Beogradu su prelepi i blago svima koji su to uspeli da prepoznaju.

4. Grad, svetlost, opcije

Doći iz manjeg grada u veći je uvek posebno iskustvo. Kada sam se uselila u Njegoševu sa svojim divnim ljudima, očarala me je lepota te ulice, pa komšinice – Krunske, Slavije… Ovo je grad koji ne spava ni kada je najpospaniji. U svakom trenutku dostupan je taksi, lekovi, hrana, izlazak, bilo šta iz marketa koji radi 24/7. I, spoznaja da u ma kom trenutku, iz hira ili potrebe, možete da dođete do gotovo bilo čega je dovoljno velika radost za svakog stanovnika grada.

Uz to, uz ogromnu ponudu i potražnju svega i svačega, i vlasnici raznih objekata se bore ko će bolje fascinirati svog potrošača pa mi je (a i svima koji su ovde) data opcija da odaberem ono što mi najviše prija. Beograd nudi neku čudnu priču koja deluje kao da ne postoje granice, da je sve moguće, uvek i zauvek.

Voleti neki grad, neku zemlju, neki predeo je osećaj koji ne može najbolje da se opiše rečima, jer – ima li zaista verodostojnog opisa za Terazijsku česmu na kojoj se prelivaju boje grada; možemo li zaista energiju Beograda da opišemo nekim rečima a da to ne bude nešto neartikulisano poput “ashjdsajfhaljhfa”? Kako opisatiSkadarliju sa svim njenim lepotamakoja u proleće miriše na lipu?

Beograd će vam se, neminovno, desiti i dešavati – hteli to ili ne.Sreća života ovde temelji se upravo na tome da kroz seriju dešavanja, šansi, opcija dobijete slobodu da postojite, budete, dokažete se, živite. I, iz dana u dan, savršeno je.

(Emilija Cvijanović)

BBC

Cura iz grada preselila u provinciju. Iz Novog Sada u Beograd.

Pessimus dux

Zanimljiva su joj oba teksta i djeluju iskreno, jedino što se da primijetiti da je tip osobe (ubičajeno za cure) koja voli pažnju, fizičku bliskost i vezivanje uz osobu suprotnog spola.

Muškarci su uglavnom fleksibilniji po tom pitanju.

doc

Bezveze je ovo skakanje na curu.

Tipična malograđanština koja ne podnosi kritiku.

Meni su provincijalne seljačine negdje na istoj ravni sa gradskim propalitetima. S tim što jedan dio njih posjeduje i šarm koji ovim "urbanim" gotovo uvijek nedostaje.

Citat:

“rođene Beograđane” koji se svojim lokacijskim pedigreom ponose više nego stečenim za života.

Te rođene ne podnosim. Pazi ti postignuća, rodio si se negdje...

Bravo care.

Kako za sve, tako i tu. Sve ima svojih prednosti i nedostataka. U većem gradu su te amplitude naglašenije.

Mada mislim da je bolji Beograd i Zagreb od Londona ili New Yorka. Jer tu osjetiš neku promjenu na bolje. Ako nemaš puno love, kao prosječni građanin, u zaista globalnom gradi kvaliteta života ti je očajna. Tu si samo da popuniš broj.

Prosječni stanovnik New Yorka živi u malom stančiću, s lošim instalacijama koje plaća kao skupo zlato, ništa od onog glamura koji grad nudi si ne može priuštiti, čak ni taksi...Uglavnom mislim da čovjek koji je nešto iznad prosjeka puno bolje živi u Zagrebu nego onaj u New Yorku. Da ne govorimo o masi ljudi i o putovanju gdje god, gdje ti pola dana ode na odlazak i dolazak s posla.

Ne hvala.

Možda Beč kao ideal, ali New York ili London nikako ne. Osim za posjete londonskim restoranima s vremena na vrijeme. :zubati

Baš sam prije nekog vremena bio na večeri s frendom koji je stjecajem okolnosti dosta u Beogradu zadnje vrijeme. On je oduševljen, možda zato što je nemoralan i promiskuitetan za razliku od ove djevojke. :laugh

On kaže da bi svakom mladom čovjeku sa ex yu prostora preporučio da studentske godine i ono malo poslije proživi u Beogradu, a onda preseli i živi u Zagrebu.

Tako da nije da baš svi ne vole Beograd.

storaB

Beograd je jedini grad u regionu. Samim time ima svoje prednosti i svoje mane. Onaj ko je sposoban brinuti o sebi i snaći se, neće se žaliti. Onaj ko to nije, neće se snaći ni u svom selu od 30 kuća. I tu se otprilike priča završava. Istina je da je život značajno brži i pridošlicama taj način u početku biva veoma čudan i naporan. Nikad neću razumjeti pjesmu Mrzim Beograd. Ali još manje one koji posle dva mjeseca počnu mijenjati akcenat i narječje.

volvoks

storaB je napisao/la:

Beograd je jedini grad u regionu. Samim time ima svoje prednosti i svoje mane. Onaj ko je sposoban brinuti o sebi i snaći se, neće se žaliti. Onaj ko to nije, neće se snaći ni u svom selu od 30 kuća. I tu se otprilike priča završava. Istina je da je život značajno brži i pridošlicama taj način u početku biva veoma čudan i naporan. Nikad neću razumjeti pjesmu Mrzim Beograd. Ali još manje one koji posle dva mjeseca počnu mijenjati akcenat i narječje.

Kako volim ovakva preseravanja, po čemu je Boegrad grad, a Zagreb, Split, Ljubljana nisu? Jesu splavovi ono što čini grad gradom. Bez te silikonske doline urbanitet ne postoji?

Metemma · **Pridružen/a:** 16 lip 2012, 23:09 **Postovi:** 15562

O čemu se radi ovde, mrzi me da čitam? Jel to neko dirao BeograDŽane? :zubati

lider30

Čisti balkanski mentalitet. Ovdje i Mostarci misle da je Mostar =New York, a u biti šaka jada, kamoli Beograđani i Zagrepčani za svoje gradove.

doc

Evo ja ne mislim.

Al ja uvijek forsiram pišanje u vjetar. :laugh

Dobro činjenica jest da grad mora imati određen broj stanovnika i da to mijenja ugođaj. I gradići mogu biti simpa ali od velikih gradova kod nas tu atmosferu možeš iskusiti jedino u Zagrebu. Neću se upuštati u procjene jel možemo u istu ligu s Beogradom budući da su tu puno eminentniji stručnjaci dali svoje viđenje.

Opet Zagreb jest veliki grad ali nije prava metropola. S jedne strane je to dobro, s druge strane nije.

Dosta toga bi se trebalo napraviti u Zagrebu da to bude baš prava manja metropola.

Nažalost izgubili smo 15 godina gdje se moglo jako puno, a napravilo malo...

bura

Mnogo lep grad i jedva cekam opet u Beograd.

storaB

volvoks je napisao/la:

storaB je napisao/la:

Beograd je jedini grad u regionu. Samim time ima svoje prednosti i svoje mane. Onaj ko je sposoban brinuti o sebi i snaći se, neće se žaliti. Onaj ko to nije, neće se snaći ni u svom selu od 30 kuća. I tu se otprilike priča završava. Istina je da je život značajno brži i pridošlicama taj način u početku biva veoma čudan i naporan. Nikad neću razumjeti pjesmu Mrzim Beograd. Ali još manje one koji posle dva mjeseca počnu mijenjati akcenat i narječje.

Kako volim ovakva preseravanja, po čemu je Boegrad grad, a Zagreb, Split, Ljubljana nisu? Jesu splavovi ono što čini grad gradom. Bez te silikonske doline urbanitet ne postoji?

Odvadite predrasude i antipatije, samo će Vam se kazati. :kava

volvoks

storaB je napisao/la:

volvoks je napisao/la:

Kako volim ovakva preseravanja, po čemu je Boegrad grad, a Zagreb, Split, Ljubljana nisu? Jesu splavovi ono što čini grad gradom. Bez te silikonske doline urbanitet ne postoji?

Odvadite predrasude i antipatije, samo će Vam se kazati. :kava

Aj ne rise, za tvoj Zvornik je i Zenica metropola, a ne da govoriš da je Zagreb polugrad.

storaB

Beograd je jedini grad, sve ostalo su pokušaji. To je moje mišljenje. Ne znači da sam u pravu.

Što se ostalog tiče, ako ti je argument uvreda, tvoj izbor.

volvoks

storaB je napisao/la:

Beograd je jedini grad, sve ostalo su pokušaji. To je moje mišljenje. Ne znači da sam u pravu.

Što se ostalog tiče, ako ti je argument uvreda, tvoj izbor.

A tvoje mišljenje je utemljeno na čemu, isto vrijeđanje metropola koje dišu malo zapadnije i nemaju taj mahalaški feeling koji će zapadnim novinarima djelovati egzotično.

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 19:51 **Postovi:** 5940

lider30 je napisao/la:

Zanimljiv osvrt na Beograd. :zubati

Jaaaako zanimljiv.

Slobodan Reljić "Bez istorijske distance: Kad je Beograd bio svet..."

"Nema tome decenija, a da je ovaj pusti, sumorni grad bio svetska kulturna metropola. Imena umetnika na koja ćemo podsetiti u ovom tekstu sasvim to potvrdjuju. Samo, da li to išta govori o našoj budućnosti?

Prototip stranog posetioca Beogradu devedesetih godina: visok, proćelav muškarac obučen u sivo odelo, govori fraze pripremljene u svojoj poslovnici (obično ministarstvo inostranih poslova velike sile), drži dosadne konferencije za štampu u "Hajatu". Obično se toliko zaigra da nije svestan kako je njegovo ime postalo poznato samo zato što je njemu činovniku, izmedju tolikih činovnika, dopalo da "pobesnelim Srbima" prenosi teške poruke (uglavnom pretnje) svoje moćne administracije.

Ženski tip posetioca: hrabre i namrštene dame, a odmah se vidi kako ih "sve rane ovog sveta bole". Angažuju ih UN ili Crveni krst kao portparole ili specijalne izaslanike. Njihov silazak u "svetski Ad" za TV-stanovnika Zemlje još je dirljiviji i definitivno pokazuje razliku izmedju "civilizovanog sveta", Evrope, Zapada i "remetilačkog faktora pred novim svetskim poretkom".

"Kakav je to Beograd kad je moj dolazak vest dana", pitao se pre dve godine Igor Mandić. Ovakav: destinacija "sivih odela" i "hrabrih dama". A svet, vesnik normalnog života trebalo bi da stigne posle ovih "čistača mina". Hoće li? Može li se iz ove gluve pomrčine uopšte misliti o svetlosti svetskih prestonica? Može! Tako bi se dalo zaključiti čitajući i gledajući knjigu Radovana Popovića "Slavni gosti Srbije" ("Verzal-pres, Beograd 1998). To je jedan jednostavan i uverljiv podsetnik na vreme kad je glavni grad Srbije i SFR Jugoslavije bio mesto gde su svetske kulturne veličine dolazile svaki čas i to poslom (koncerti, izdavanje njihovih knjiga, izložbe, učešće na festivalima, nastupi u pozorištima, snimanje filmova).

Uzmimo za primer 1972. godinu. Nabrajamo imena: prvi je stigao francuski marksista Roze Garodi; pa dolazi filmski svet: Vitorio de Sika, Kirk Daglas, Piter Justinov, Robert de Niro, Monika Viti, Miloš Forman, Piter Bogdanovič, Mark Danskoj, Andžej Vajda, Sergej Bondarcuk, Liv Ulman, Mišel Pikoli, Bernardo Bertoluči... "Na ovaj beogradski festival (FEST) neočekivano su došli i američki kosmonauti Dejvid Skot, Alfred Vorden i Džems Irvin - astronauti ekspedicije 'Apolo 15', koja se iskrcala na tle Meseca: oni su pozdravili bioskopsku publiku u Domu omladine pre projekcije filma 'Hod po mesecu'. Na završetku FEST-a pevali su Žilijet Greko i Al Bano.

Posle je stigao "jedan od najpoznatijih tenora svetske operske scene" Plasido Domingo, za njim slavni pijanista Svjatoslav Rihter, pa Rene Kler, "najpoznatiji francuski filmski režiser"; "u skromnom hotelu 'Šumadija' na Čukarici odseda pisac Lajoš Zilahi"; poslednjeg dana avgusta u Beogradu je Viktor Sklovski, "jedan od najvećih književnih teoretičara, uvaženi član Akademije nauka Sovjetskog Saveza, koji je prijateljevao sa plejadom književnih velikana ovog veka kao što su Sergej Jesenjin, Ana Ahmatova, Aleksandar Blok, Andrej Bjeli, Hljebnikov, Mejerhold, Stanislavski, Gorki, Babelj;, Mandeljštam, Ljilja Brik, Majakovski, Aragon..."; u septembru je četiri koncerta održao Rej Čarls; mesec dana kasnije sopstvenim avionom je sleteo Herbert fon Karajan, a u Beogradu ga je već čekalo 98 članova Berlinske filharmonije. Slavni dirigent "sed, vitak i bodar za razgovor" pričao je: "Moja baka je rodjena i živela u Srbiji; srpskog porekla je i moja majka Marta koja je živela u Salcburgu." Pred Novu godinu opet je došao Plasido Domingo. To je bila prosečna, za sedamdesete godine, 1972.

Inače, odnos kulturni svet - Beograd, nije "ljubav na prvi pogled". Beograd je radom postajao svetski grad. Do šezdesetih godina ovog veka ovde su poznati stranci stizali retko. Alberta Ajnštajna je 1905. dovela žena; mladi arhitekta Šarl Zanere prošao je ladjom "na svom putu na Istok" 1911. ali to je znatno pre nego što će postati čuveni Le Korbizije; Lav Trocki je 1912. stigao kao tridesetogodišnji izveštač o zbivanjima u Balkanskim ratovima; Džon Rid će ovde biti (1915) pre nego što je napisao "Deset dana koji su potresli svet".

Pored neizbežne Rebeke Vest ("Crno jagnje i sivi soko") ostalo je zabeleženo da su ovde bili Migel de Unamuno, Rabindranat Tagore, Ivan Bunjin, Maksim Gorki... Od ovog poslednjeg je ostala i hvala jednom listu: "Kupim 'Politiku'. To je zamečateljan list. U njemu možeš da pročitaš sve... A ti znaš da ja poznajem sistem čitanja izmedju redova. Ali u tom listu našao sam samo to: istinu i samo istinu."

Posle Drugog rata Beograd je atašeu britanske ambasade Lorensu Darelu (posle napisao čuveno delo "Aleksandrijski kvartet") izgledao ovako: "Ljudi su poput krtica, preplašeni na smrt, snalažljivi, uznemireni. U medjuvremenu, američki i engleski levičari stižu u ovaj centar barbarstva, uporediv jedino sa najmračnijim dobom srednjovekovnog razdoblja, da bi informisali komuniste kako smo mi dekadentni i kako smo pred slomom. Hitler je bio dečja igra u poredjenju s ovim. Ako kapitalizam nije lep, onda je bar sto hiljada puta lepši, gospodskiji, slobodniji od ovoga."

Ali kako su se Tito i jugoslovenski komunisti udaljavali od Staljinovog komunizma, tako je i Beograd postajao sve privlačniji - i za Zapad i za Istok. Vec 1955. je ovde došao "najpoznatiji živi vajar sveta" Henri Mur. Savetnik naše ambasade u Britaniji Najdan Pašić i kulturni poslenik Stevan Majstorović (obojica dugogodišnji urednici NIN-a) otišli su u Murov atelje stotinak kilometara od Londona: "Mi smo, dakle, to gledali i pili smo čaj, a zatim smo mu predložili da organizujemo jednu njegovu izložbu u Jugoslaviji. On je to svesrdno prihvatio..." Mur je izjavio: "Poziv da posetim Jugoslaviju prihvatio sam s velikim veseljem. Moj prvi kontakt sa Srbijom datira još iz vremena Prvog svetskog rata, kada sam sa živim interesovanjem pratio ulogu Srba u tom ratu... Mi smo u Engleskoj čuli da se u Jugoslaviji stvara novi život i ja sam neobično zainteresovan da ga vidim..."

Evo kako se Mur susreo s "novim životom". Uglavnom je bio odlično primljen, ali onda "Narodni muzej nije smatrao zgodnim da u trenutku 'preispitivanja' prihvati nagovešteni poklon, jedno njegovo 'dekadentno' delo; a u Zagrebu i jedna nepristojnost: ideološki 'zdrava' majstorska trojka odbila je čak i da primi slavnog 'dekadentnog' kolegu."

Mur je, ipak, započeo topljenje sante socijalistickog leda. Slavnog glumca Denija Keja, koji je došao kao ambasador UNICEF-a, primio je i Josip Broz Tito. Piscima onda u posetu stizu Žan-Pol Sartr i njegova prijateljica Simon de Bovoar. Ona je izmedju ostalog zapisala: "Napustajući Beograd, bili smo zapanjeni bedom njegovih predgradja, a zatim duž prašnjavog i razrivenog puta - očajem sela..."

Godine 1957. vozom su stigli Simon Sinjore i Iv Montan, istaknuti umetnici i francuski komunisti i njih je na Dedinju primio maršal. Ona je kasnije zapisala: "Smatrajući nas članovima Partije, sa priličnom sarkastičnom zajedljivošću upitao nas je da li sada verujemo da on nije izdajnik koji se prodao imperijalizmu, kao sto su to na Zapadu govorili od 1948. do 1956."

Dašak slobode dovodi američkog pisca Vilijama Sarojana, pa slavne engleske glumce ser Lorensa Olivijea i Vivijen Li. A 1958. evo i Liz Tejlor sa trećim mužem Majklom Todom. Mužjak je "želeo da svojoj dragoj priredi neobičnu i originalnu večeru" u "Mažestiku" za dve hiljade zvanica i "zahtevao je da se izbaci sav nameštaj i da se u tom ambijentu organizuje nešto novo". I: "Na podu su bile šarenice, postavljene sofre sa tronošcima, a sve to opet dekorisano prizrenskim peškirima, o zidovima su bile anterije sa oružjem (kremenjače, jatagani). A na plafonu, naravno, ona crvena paprika. Tod je bio oduševljen..."

Samo što je Holivud otišao, avangarda dolazi: Semjuel Beket, pisac "Čekajuci Godoa", "škrt u izjavama, ali retko nekonvencionalan... podvlači da je posebno impresioniran vedrom i toplom atmosferom Beograda".

Posle je svirao "najveći džez muzičar XX veka" Luj Armstrong zvani Sačmo, pa držao predavanje Rolan Bart "pisac kapitalnih studija o Rasinu, mitologiji, Lojoli." Američki pisac Erskin Koldvel je o boravku u Beogradu (1961) znatno kasnije pričao: "Tada su mi bili potrebni susreti s ljudima koji me neće tretirati površno kao što mi se to kod nas dešavalo, s ljudima koji satima sede za stolom i druže se, pevaju neke pesme i uvek imaju strašno mnogo da kažu. Taj beogradski period je prosto izlečio moju dušu..."

Andžej Vajda, poljski režiser, Beograd vidi kao "fantastičan evropski grad, povezan sa svetom". "Poneo sam još jednu ideju za film: Sarajevo 1914. i priču o mladićima koji su izvršili atentat na Ferdinanda. Mislim da sam tu temu dobro razumeo i da razumem te mladiće. Ti su likovi veoma bliski poljskoj literaturi, Mickijevicu, Vispjanskom, bliski davnoj naivnoj fantaziji o tome kako se društvo može izlečiti plemenitošću i totalnim davanjem sebe za pravu stvar." Nekoliko godina kasnije Gavrilo Princip i "Mlada Bosna" će očarati i Orsona Velsa. "Glavni izvor bila mu je knjiga njegovog prijatelja Vladimira Dedijera - njega je Vels uzeo za saradnika na izradi scenarija." (Nijedna ideja, nije ostvarena).

Erih From, glasoviti psihoanaliticar, koji je od 1933. živeo u SAD, posle posete Beogradu piše tada mladom psihologu, pre godinu dana preminulom dugogodišnjem uredniku NIN-a Ljubi Stojiću: "Bio sam srećan kad sam ga dobio (pismo) jer sam pomalo počeo da brinem zbog Vašeg nejavljanja... Bilo je veoma ljubazno što ste me pretplatili na Jugoslovenski pregled i s nestrpljenjem očekujem da ga dobijem... Očekujem da ću se ovde, u februaru, sresti sa profesorom Petrovićem (Gajom) iz Zagreba. Pozvao sam ga da održi nekoliko predavanja na Univerzitetu. Takodje sam u kontaktu sa profesorom Markovićem (Mihailom)... Kako je profesor Rot (Nikola)? Da li je primio knjigu koju sam mu poslao?... Molim Vas pišite mi opet..."

"Dolazak (Igora) Stravinskog bio je za Beograd veliki kulturni dogadjaj", ali već sledeće godine tu su bili glasoviti majstor violončela Mstislav Rostropovič i njegova supruga operska diva Galina Višnjevska, pa jedna od najvećih balerina svih vremena Maja Pliseckaja, kompozitor Dmitrij Šostakovič, nenadmašni pijanista Artur Rubinštajn.

Alfred Hičkok, pošto je u Monaku obišao svoju filmsku ljubimicu Grejs Keli, doleteo je u Dubrovnik, pa u Beograd. Kad je obišao Kalemegdan govorio je: "Koliko ste vi tek imali da gradite kad se zna da su bombardovali i Nemci i saveznici. Lako je drugim velikim gradovima Evrope da se hvale svojom lepotom... Imate lep mali zoo vrt. Samo, ne svidja mi se što velikog slona držite vezanog! Zamolite upravu, ako može i u moje ime - da slona oslobode... Kazali su mi da je u vreme bombardovanja i zoološki vrt bio porušen i da su životinje bile pobegle na ulice, ali da su se same vratile nazad... Stvarno lepa priča - ne znam da li je istinita..."

Kad je 1965. gostovao pesnik Jevgenij Jevtušenko "prvi put se u Beogradu tražila karta više za neko književno veče... Medju srećnicima koji su ušli bila je i glumica Džeraldina Čaplin, kćerka slavnog komičara, koja je u to vreme snimala film u Košutnjaku."

Nobelovca Sola Beloua Beograd je vratio u detinjstvo: "Kao što znate, moji roditelji došli su iz Petrograda u Montreal. Varšava i Beograd bili su prvi slovenski gradovi koje sam video u životu. Stigao sam u Beograd zimi i video svoje detinjstvo: ulice zatrpane snegom, lica slična kao u Americi moje mladosti. Bilo je to vrlo dirljivo..." Te 1968. Bert Lankester je u Klubu književnika "išamarao svoju ženu, zbog ljubomorne scene koju mu je napravila", a Alberto Moravija kao novinar rimskog nedeljnika "Espreso" došao da razgovara sa Kočom Popovićem.

Krajem šezdesetih Beograd je već pomalo "razmažen" i poćinje da "bira". Tako je Mario del Monako, "čuveni italijanski tenor u šestoj deceniji života, koji ne peva kao nekad", od aerodroma do hotela prevezen u običnom "kombiju", a Djuka Elingtona na aerodromu je "dočekao Veliki džez orkestar Radio Beograda i odsvirao njegovu kompoziciju 'Uzmi voz A'." Ali i gosti su imali svoje zahteve. Mikis Teodorakis je došao sa sekretarom grcke KP i "insistirao na političkoj poseti, tražio telohranitelje, policijsku pratnju na motorima".

Jedan od najuglednijih pisaca sveta Robert Grejvs ("Ja, Klaudije", "Zlatno runo", "Grcki mitovi") je oktobra 1970. u Beogradu pošao u bioskop da vidi film "Grk Zorba". Novinarima je pričao: "Reč Serbia od velikog je značaja u mom životu. Jula 1914. moj prijatelj Džordz Malori provirio je na moja vrata i povikao: 'Serbia je zaratila!' Od tog trenutka svet se iz korena promenio!"

Nepravda prema Mariju del Monaku je, ipak, "ispravljena": već 1971. je pevao dve večeri i bio tretiran kao živa legenda. A i Ela Ficdžerald, koja je 1961. pevala pred polupraznom salom Doma sindikata, doživela je ovacije.

Sedamdesetih godina Beograd je, zaista, svetski kulturni centar. Detaljno nabrajanje imena u ovakvom tekstu gubi smisao, ali evo ih jos nekoliko: Ežen Jonesko je došao kod Mire Trailović da poseti "teatar koji je prvi u Jugoslaviji izveo jedno moje delo"; svirao je najveći gitarista sveta Andreas Segovija; bili su Frensis Ford Kopola, reditelj "Kuma", Bulat Okudžava, "sovjetski ekvivalent Boba Dilana", slavni engleski reditelj Piter Bruk, slavni ruski reditelj Jurij Ljubimov, češki režiser Jirži Mencl ("Strogo kontrolisani vozovi"), Šarl Aznavur, Pjer Paolo Pazolini, Klaudija Kardinale, Hans Magnus Encensberger, prva violina sveta Jehudi Menjuhin, pisac svetskih bestselera Džon Apdajk, Gream Grin, Bernardo Bertoluči ("XX vek"); plahoviti Roman Polanski je u ljutnji - zato što je najavljeno da će njegov film "Tesa" biti prikazan uz simultano prevodjenje, a ne titlovan - otišao iz grada; knjiga Česlava Miloša "Zarobljeni um" važila je za "bibliju jugoslovenskih intelektualaca"...

Različito su stranci videli Beograd. Ali za kraj ove priče - u nadi, ipak, da se ovaj grad i ova kultura mogu vratiti na mesto gde su ne tako davno bili - citiraćemo veliku filmsku zvezdu Džeka Nikolsona: "U Beogradu sam prvi put. (Bilo je to 1973.) Došao sam i zato što nikad još nisam bio u ovoj sredini, na istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene vrlo važne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi."

BBC

Pa Ksenija jel istina to što ova dama govori. Da cure pipkaju na radnim mjestima u Beogradu.
Ako je istina to je lijep grad za život.

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 19:51 **Postovi:** 5940

Nemam pojma, nisam čitala uvodni članak, sutra ću, možda. A sve mi se čini da toga ima gde god se okreneš a ne samo u Beogradu. Treba se prodati novina pa u korist toga ide i ovakav naslov.

Dodatak: Pročitah par redova i odustah. Budalaština koja, ako je istinita, može da se dogodi bilo kojoj devojci koja bi sve odmah i sada. E, pa ne može! Niko njoj nije uništio život do sama sebi.

BBC

Sve vam je to turbo-folk kriv. Uništio vas je.

lider30

storaB je napisao/la:

Beograd je jedini grad, sve ostalo su pokušaji. To je moje mišljenje. Ne znači da sam u pravu.

Što se ostalog tiče, ako ti je argument uvreda, tvoj izbor.

Moram reći, da je ovo malo podcjenjivanje Zagreba. Nije baš u metropolitanstvu neka velika razlika između ZG i BG. U broju stanovnika Beograd prednjači (ali ne toliko, koliko to Beograđani pumpaju), ostale parametre bi trebali staviti na papir.

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 19:51 **Postovi:** 5940

BBC je napisao/la:

Sve vam je to turbo-folk kriv. Uništio vas je.

Pokaži mi grad u svetu koji nema šunda kao što je u muzici. Misliš da je bolja svetska muzička scena? Misliš da je bolja Britni Spirs od Cece? U istu deponiju obe i još hiljade takvih.

I ko kaže da smo uništeni turbo folkom? Treba pratiti događanja u svim kulturnim segmentima pa onda donositi sud.

HercegBosna.org

Beograd

Online