Sve što je bitno bi moglo da se napiše na jednu salvetu, i razdeli. Ali to nema onaj... Lord of The Rigns osećaj. Da je drevno, iskonsko. Mnogi su ćoravci predvideli dolazak Njegov... Religija je nekada bila temelj uređenja društva, vodilja u mnogim pogledima. Više nije, sada je suprotno. Ali odbija da zauzme svoje realno mesto u skladu sa našim razvitkom. Gura nas u besmislene konflikte, jeftinom demogogijom kupuje nekakvu tapiju na moralnost i osećaj više vrednosti, kao da je hindus manje moralan od protestanta. Ili muslimanski život vredi više od života jednog Hopi indijanca.

Ne gura religija nikoga u konflikte,nego vjerski autoriteti koji tumače vjerske spise po svom nahođenju i u svom interesu.A mase im to dopuštaju jer neće sami da proučavaju iz raznoraznih razloga.Svi nešto tumače,a Božja poruka je veoma doslovna,jasna i jednostavna.
Svaki čovjek ima duhovni skelet dat od Boga,tipa savjest i sl.Tako i hindus.Ali bogovi kojima se mole hindusi nije Živi Bog,dakle taj hindus je izmanipuliran i ponaša se po drugim moralnim kodeksima,kao i neki ISIL-ovac,a koja nisu u skladu sa ljudskim i civilizacijskim normama normalnog ponašanja.Po plodovima vidimo tko je tko.

Podrazumijeva se da je svaki život jednako vrijedan,kao i život pušača,narkomana,alkoholičara.Problem je što takvi sami sebi uništavaju život i srljaju u smrt.Zbog pogrešnog odabira moralnog kompasa.

Dakle trn u oku ti je kultura sa kojom nikada nisi ni bio u kontaktu? Smetaju ti hinduistički obredi? :) Kako te oni ugrožavaju time što se mole Ganešu ili kog već boga izaberu?
Ko je tebi dao moralni autoritet da u bilo koga ko te ne ugrožava upireš prstom? Taj autoritet si posisao iz Biblije. Takve splačine ni ne mogu da se tumače na pravilan način. Jer nema pravilnog načina. Ljudi se praktično ni oko čega ne mogu složiti potpuno i uvek. Jedino što vredi pokušati je evoluirati u civilizaciju koja ne naginje smaknuću kao rešenju u takvoj situaciji, a religija nam u tom procesu ne može pomoći. Religija treba da bude bezazlena zanimacija, ništa više. Ako pređe tu granicu i pojedinac u ime svog uverenja šikanira druge ljude - treba oštro reagovati.

Tko je gadljiv,neka ne gleda hindu "kulturu"...


Tko kaže da ne ugrožava?Sve te sotonizme i paganizme takvi poput tebe olako prihvataju i donose u naše krajeve,učeći omladinu da je to ok,da je to kultura,"in"...

E,neće to tako ići baš lako.To je jedan od odgovora zašto volimo KC

Sad me optužuješ i za šverc ljudi? :) Ovo je nešto kao napad razbijenom flašom... Samo nemoj mnogo da se iznerviraš. Ne optužujem ja nikog posebno, već vas sve jednako distanciram od činjenica. Koje nisu na strani religioznih. Čovek ne može pojmiti Boga jer je Bog nepojmiv razumom (bar ono što smatramo Bogom). Pa onda ni knjiga od njega ili o njemu nema smisla. Knjiga se ne čita srcem već očima. Ako se Bog jedino srcem pojmi, čemu religija zasnovana na striktnim pravilima?

Ja se nikad ne nerviram,valjda si dosad to shvatio

Stvoritelj nije ostavio mjesta zabludama niti nas drži u neznanju.Mi možemo pojmiti onoliko koliko nam je dato u našem palom stanju da pojmimo.
Vidimo tko je naš Stvoritelj kroz prirodu,kroz savjest,Bibliju i najveće otkrivenje u liku Krista.

Glede razuma,pisalo se odavno i tome na forumu...

Da, kroz prirodu...

Da,kao umjetničko djelo.Svako djelo govori nešto i o svome Stvoritelju.

Niko da mi odgovori od Hrvata katolika kako im ne smeta istorija KC kad su u pitanju sami Hrvati??
Hoću reći kako vam se na gadi ona institucija koja je hrvatski narod gazila i smatrala ga manje vrednim hiljadu godina??

Da sam na vašem mestu , sad kad bi Papa Franjo i svi biskupi u Vatikanu istetovirali na čelu šahovnicu ne bi bilo dovoljno za pokajanje zbog onakvog vekovnog odnosa spram Hrvata , a sad ću objasniti i zašto.

Sam proces menjanja crkve tj.menjanja odnosa spram običnih ljudi je najbesramnije licemerje jer ako crkva pokazuje da je pogrešila onda jedini način da njeno pokajanje je istinsko je preustroj crkve ili samoukidanje.

Dakle , tek kad secrkva odrekne love i uticaja koji je nasledila od one crkve koja je širila mržnju,netolaranicju,ratove,...njeno pokajanje i istinski odnos spram negdašnjih potlačenih može biti istinit , ovako je čista farsa.

To je kao da nacista nosi kukaču na rukavu i ima lovu na banci otetu od Jevreja a svima govori da je kosmopolita i gotivi Jevreje.

Enter je veliki vjernik i teolog. Samo vjerske teme diskutira.

Enter je odlučio da bude ateist u vrijeme tinejdžerskih dana da napakosti ocu i materi... Sada je stari čovjek, još goni inat... iako ni on ne zna zašto. Ostalo tako... a nakon toliko godina i nema smisla mijenjat više.

Ja mislim da je on dvostruki agent. Što je ljući Srbi sve veći pravoslavci. Enter radi za pravoslavlje.

Jedna lepa komparacija. Jacine Pape i RKC...http://www.vaseljenska.com/misljenja/bu ... a-rusijom/

Покајање немачке канцеларке, пред Путином
Покушај Меркелове да изглади своје односе са Путином, многе подсећа на покајање светоримског цара Хајнриха IV из 11. века. Хајнрих је на половини своје дуге владавине дошао у сукоб са римским папом по питању инвеституре, односно постављања бискупа. До тада су они у Светом римском царству немачке нације били постављани од владара, краља, односно цара Немачке. Како је Хајнрих на престо дошао као дете, папа је искористио прилику да наметне своју вољу да једино он може да поставља црквене поглаваре. Када је постао пунолетан и учврстио своју власт, Хајнрих IV је покушао да оповргне папину одлуку, али је папа потегао за најјачим оружјем које му је стајало на располагању.
Након што је Хајнрих прогласио да је папа смењен, Гргур VII га екскомуницира 1076. године. На овај начин је и племство било разрешено своје заклетве владару, па му је отказало послушност. Осим тога, Хајнрих је до тада био само крунисан за краља, али не и за цара Немачке, што је било искључиво право папе.
Притеран уза зид он већ почетком 1077. креће у Италију, у замак Каносу у коме је боравио папа. На мразу и снегу Хајнрих је три дана клечао пред капијом замка молећи да га папа прими. Коначно, када му је омогућен приступ, он је ничицем пао пред Гргуром VII и молио за опроштај и поновни пријем у цркву.

У историји ово се зове „покајање у Каноси“ и пример је како изгледа судбина оних који прецене своје снаге.
Фридрих Емке / Таблоид

Iz pisama blaženog Ivana Merza

Sv. Kristina, Tirol, 26. I. 1917.


Pax+

Dragi moj Nina!
Hvala Ti na Tvojoj karti. Stigla je... U Bozenu (Bolzanu) mi se je osobito svidjelo. Dobio sam donekle dojam kakav je bio religiozni život u srednjem vijeku. U nedjelju Ti je na hiljade svijeta išlo u crkvu (franjevačka!) i van. Cijeli promet. Neprestano se sv. Pričest dijeli. No najviše me se je dojmilo kad sam pred odlazak, radni dan je bio, otišao u crkvu da se svojih grijeha kotarišem i da primim Onoga najvećeg što nas slabiće tako voli. Nisam se ni nadao, vani je još bio mrak, tu i tamo se vidjela kakva zakukuljena osoba gdje se nekamo žuri. Inače je bilo tiho. Kad stupih u veliku gotsku crkvu, duboko me dirnu gdje su klupe ispunjene osobama što poput duhova nepomično sjede; na svim oltarima, sprijeda i sa strane (ima ih preko deset), fratri velikih tonzura služe mise u crvenim lijepim plaštevima. Sad na ovom oltaru sitna zvonca srebrnim glasom zabrencaju, a onda se opet na drugom oltaru okrene misnik i raširivši ruke šapće: »Dominus vobiscum.«

Neopisivo duboko djeluje crkva gdje se uz mistični sjaj od mnogo i mnogo svijeća obavlja u isti čas toliko puta taj misterij svih misterija. I svijet u toj tišini stupa glavnom oltaru gdje svećenik u nekakvom crnom čipkastom ogrtaču dijeli Kruh Gospodnji.

Direktno se osjeća kako je čovjek kano na nekom otoku usred burnoga mora; na otoku istinitog i pravog života. Iz onih malih ženica što su trpjele i na sebi razumjele sfingu ovog života proizlazi u tim velikim časovima, kada su sasvim sitne kod Stola Gospodnjeg, neko čudno nadnaravno svjetlo koje cijelu crkvu ispunjava melodijama nečujnih pjesama anđela. Nemam riječi da izrazim kako religiozna okolina pozitivno djeluje na čovjeka![...]

***

Blaženi Merz je svakako među velikim uzorima i umovima novije povijesti ovih krajeva
Ima li, dakle, išta ljepše i plodnije od duševnog proživljavanja crkvene
godine?! Osobna molitva, koja je jednostrana (jer je također uvjetovana
povijesnim miljeom i stupnjem obrazovanja onoga tko moli) postaje socijalna
i univerzalna. Neki trenuci u Spasiteljevu životu (koji je apsolutan
u svojoj punini), koje pojedinac sam za sebe ne bi mogao nikada shvatiti,
postaju jasniji jer su u misalu koncentrirane najvažnije ideje, koje se odnose
na onaj dio Spasiteljeva života što se slavi upravo toga dana. Prema
tome, liturgija ima veliko odgojno značenje i s punim pravom možemo
reći kako je Rimski misal najpedagoškije djelo što ga uopće imamo: on je
p e d a g o g i j a par excellence. Svatko tko sustavno u sebi proživljava Kristov život uzvisuje i preporađa
svoju dušu i izgrađuje od nje univerzalan tip (jer je Krist univerzalan:
uzor svim narodima i svim vjekovima).
Uzmite i čitajte svaki dan – u zoru po mogućnosti – Rimski misal i
uskoro ćete se uvjeriti kako je ta knjiga i s čisto literarnoga stajališta ljepša
od svih djela sveukupne svjetske književnosti.3

Ivan je bio veliki kritičar modernizma pa je nekako čak i proročanski rekao neke stvari

...S čisto praktičnoga stajališta treba dobro promisliti hoćemo li napustiti
latinštinu jer je s nacionalnim jezikom svaki misionarski rad među
drugim narodima isključen, a to bi bilo štetno za Crkvu, kada bismo, misleći
samo na sebe, zaboravili na one stotine milijuna neslavenskih, nekatoličkih
besmrtnih duša. K tome, neki redovi – npr. benediktinci – uopće
ne mogu napustiti latinsku liturgiju, a da ne iznevjere svoju misiju...

Dobar dio Hrvata je još u 13. stoljeću i uz dopuštenje pape napustio latinizam. U senjskoj katedrali je štoviše bilo zabranjeno misiti na latinski osim u nekim izuzetnim posebnim prilikama. Po tome je bila jedinstvena katolička katedrala u svietu.
Latinski inače ima svoj smisao, ma činjenica jest da ga niti tada običan narod nije razumio, ter je kod običnog naroda latinski počeo imati magijsko značenje i to je Crkva uvidjela.

Crkva prevođenjem liturgije na narodne jezike nije ništa dobila, samo izgubila. Bit liturgije nije da se razumje već da se osjeti.
Što se tiče takozvane mise na hrvatskom jeziku to je obični mit. Liturgija se nikad nije služila do 2V koncila na narodnom jeziku već na crkvenoslavenskom. Oni koji ne poznaju razlike uporno blesaju i iznose laži i manipulacije kako je Hrvatska imala nekakvu liturgiju na narodnom jeziku. Glagoljaštvo i crkvenoslavenski nije narodni jezik. Već kako samo ime kaže jezik koji su sveta solunska braća smislila za crkvenu i liturgijsku upotrebu ikao takav je ostao nepromjenjiv 1000 godina za razliku od narodnih jezika koji se mjenjaju već kroz jednu generaciju

Misna je Žrtva veliki i duboki misterij, tajna koju možemo štovati i kojoj se možemo klanjati sa strahopočitanjem, a koju nikada sa svojim jadnim razumom nećemo posve dokučiti. Kao jezik koji čovjeku u svagdašnjici djeluje udaljeno, kao iz onostranosti, latinski jezik posjeduje dostojanstveno, sveto i tajanstveno obilježje i stoga je osobito prikladan za slavlje svete Mise. Kao i moljenje Kanona potiho, tako je i tajanstveni jezik znak toga da se u svetoj Misi događaju neizrecivo velike tajne. Tko stoga misli da bolje razumije Misu koja se slavi na narodnom jeziku time samo pokazuje koliko je malo razumio od njezine biti. Na koncu, ne smije se brkati „prijevod“ s „razumljivošću“. Tajna ne prestaje time biti tajna ako se o njoj izvješćuje na narodnom jeziku.

Uostalom, već su Židovi svoje molitve i obrede vršili na starohebrejskom jeziku koji obični ljudi nisu razumjeli. Krist ovu praksu nikada nije pokudio, nego se i sam toga pridržavao.

I u drugim katoličkim obredima razvoj je doveo do toga da se stari liturgijski tekstovi nisu prilagođavali jezičnim promjenama tako da su vremenom puku postali nerazumljivima. Tako Pravoslavna Crkva primjerice još i danas slavi svoju liturgiju na starogrčkome, a ne na današnjem govornom grčkom jeziku.

Tridentski je Sabor 1562. godine proglasio sljedeću dogmu protiv protestantskih zahtjeva i prakse uvođenja narodnog jezika:

» Tko kaže da treba osuditi obred Rimske crkve da se tihim glasom izgovara dio kanona i riječi pretvorbe; ili da se mise trebaju slaviti samo na narodnom jeziku…,: anathema sit «
(Sjednica XXII. Decr. de Missa can. 9, DS 1759)

Vratit ovo pravilo. Sviđa mi se. Današnji obredi su sprdačina... gitare u korovima, rock an' roll mise, crkve kao stambene zgrade...

Pa tome se tezilo i postiglo nazalost. Vjernik danas ako ode u stranu drzavu nazalost ne moze prepoznati ni sudjelovati u katolickoj misi zato jer radi tko sta hoce i kako hoce

Dobro u protestanata je što nisu imali ikona, tj, bili su protiv njih. Ta neće sebi dozvoliti poganjenje Abrahamove religije sa idolima.
Za sad ne znam da li koriste ikone.

Ne slazem se. Naravno da moze sudjelovat. Zna se kako ide redoslijed Mise i sta se govori u datom trenutku. I Papa je na kosevu sluzio Misu na latinskom pa nije bilo problema.

To je iskljucivo jer je papinska misa. A to mozemo zahvaliti Benediktu XVI koji je uveo reda u kaos. Ne znam koliko si isao na mise po svijetu ali dogodila se je jedna ogromna katastrofa a to je da se katolicka misa pretvorila u zalosnu protestantsku sluzbu koja ovisi o volji svecenika. Otislo je toliko daleko da ako ne poznajes jezik nisi sposoban pratiti misu jer svecenici uvode svoje cirkuse u to sam se sam uvjerio