Viđe djecu što se kofrče. Što se teme tiče, nisu svačiji kriteriji jeftinoće identični, tako da upućujem na svoj opširniji post s jedne od prethodnih stranica.

Uglavnom, trenutno mi je Matuško kralj.

DobiH neki katalog sa francuskim vinima i karticu za popust od 20%.

Mogla bi platu popiti na nekoliko puta.

Ali znam da ima ljubitelja i dubokog džepa ovdje :)


Gospodine SDB što kažete?

Ministre i ostali?

Zanimljivosti o vinu

• Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.
  
• Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.
  
• Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.
  
• U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.
  
• Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.
  
• Mehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt koji treba izbegavati.
  
• Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prpečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.
  
• Na krajevima vinograda se (ponegde još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.
  
• Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.
  
• Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog sirćeta...
  
• Hiljade vrsta grožđa širom sveta, koje sve spadaju u rod Vitis, imaju zajedničkog pretka u muskadinima (Muscadinia), još iz vremena kad su se kontinentalne mase spajale u superkontinent (tzv. Pangea). Razlog zašto su muskadini poseban rod leži u činjenici da imaju dva hromozoma manje nego svi iz roda Vitis. Tokom 1950-ih su u Indiji pronađeni muskadini koji rastu kao divlja vrsta.
  
• Frazu "in vino veritas" (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva koja je uništila Pompeju i Herkulanum.
  
• Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte pinot noir.
  
• Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO2 javlja kao prirodni produkt fermentacije.
  
• Kaluđer Dom Perignon nije "izumitelj" šampanjca, niti je ikada rekao "ja pijem zvezde". Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška prevara.
  
• Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama), histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana (tima i čistija) tečnost stvarno može da "pokupi" sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa crvenim vinima) je chardonnay - belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.
  
• Godine 121. p.n.e. Italija je imala tako dobru berbu, da je to godina koja je označila kraj dominacije Grka u industriji vina onog vremena..
  
• U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1600 godina.
  
• U srednjem veku vino se koristilo i kao novac.
  
• Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.
  
• Šampanjac je najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti.
  
• U Jermeniji tvrde da je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noje, i to u njihovoj zemlji.
  
• Luj Paster je prvi koji je odredio pravu prirodu fermentacije.
  
• Izraz Blanc de Noir se odnosi na bela vina dobijena od crvenog / crnog grožđa.
  
• Godine 1870. SAD su, ne znajući, prenele filokseru (opasnu bolest vinove loze) u Evropu, što je praktično uništilo sve evropske vinograde. Kao posledica, skoro svi evropski vinogradi su morali biti ponovo sađeni, loznim kalemovima koji su kalemljeni na američku podlogu koja je otporna na filokseru.
  
• Zemlja u čuvenom vinogradu Clos de Vougeot (u francuskoj oblasti Burgundy) se smatra toliko dragocenom, da su radnici u vinogradu obavezni da prilikom odlaska kući iz vinograda očiste svoje cipele od zemlje.
  
• Prema persijskoj legendi, vino je "otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo!
  
• Tokom prohibicije u SAD, hiljadama kupaca širom Amerike je prodavan proizvod pod imenom Grape Brick (cigla od grožđa). Na "ciglu" od suvog i presovanog koncentrata grožđa bio je zakačen paketić kvasca i zakonsko upozorenje "Nemojte dodavati kvasac jer će doći do fementacije".
  
• Robert Luis Stivenson je o vinu govorio kao o "flaširanoj poeziji".
  
• U svoje vreme, vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip.
  
• Pod vinogradima u svetu ima oko 8 miliona hektara, i grožđe među svim voćem ima primat u tome. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.
  
• Otvorena boca vina u frižideru traje 6 do 16 puta duže (bez kvarenja) nego na sobnoj temperaturi.
  
• U svetu postoji oko 400 vrsta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.
  
• Amerikanci su izračunali da grožđe koje daje bocu vina od 20 dolara košta oko 2,64 dolara.
  
• Da penušavo vino ne bi penilo van čaše pri sipanju: sipajte prvo malu količinu (koja će se brzo umiriti), a ostatak sipajte u tu količinu - tada neće peniti.
  
• Staro vino se nikad neće ukiseliti i postati sirće. Ono se pokvari oksidacijom.
  
• U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za višu klasu.
  
• Kada se viking Lajf Erikson ukotvio u Severnoj Americi 1001. godine, bio je toliko oduševljen plodnošću vinove loze da je zemlji dao ime Vinland.
  
• Tek kad je počela primena plutanih zapušača, boce su počele da se polažu u horizontalni pložaj prilikom odležavanja, a oblik boce je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak.
  
• Kada je erupcija Vezuva zatrpala Pompeju 79. godine, ona je "sahranila" i više od 200 vinskih barova.
  
• Grožđe se ne može pouzdano reprodukovati iz semena. Da bi se odgajila određena vrsta grožđa koristi se kalemljenje - biljna verzija kloniranja.
  
• Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.
  
• Godine 1945, Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom umetničkih etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Ti umetnici su bili i Šagal, Pikaso, Miro i Vorhol. 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).
  
• Promene u vinu koje se dobiju starenjem su posledica VRLO spore interakcije kiseonika i vina. Veruje se da vino sporije stari u velikim bocama, jer ima manje kiseonika po jedinici zapremine vina. Brza oksidacija, kao kod loših zatvarača, kvari vino.
  
• Često se, pre berbe, odseca gornji sloj lišća na čokotima, kako bi se povećala izloženost suncu i ubrzalo zrenje.
  
• Prosečna starost francuskih hrastova posečenih za vinsku burad je 170 godina!
  
• Ivica vinske čaše za crveno vino je uvijena unutra, kako bi zadržala arome iz vina i "dovela" ih do nosa vinopije.
  
• “Hladna maceracija” označava stavljanje grožđa u okruženje koje ima sniženu temperaturu na nekoliko dana pre početka fermentacije, čime se pospešuje ekstrakcija boje. Ovo se sve više radi sa Pinot Noir-om obzirom da pokožica ove sorte nema dovoljno pigmentacije u odnosu na druge crvene vrste.
  
• Bakterija Mycoderma pretvara etil alkohol u sirćetnu kiselinu, pretvarajući tako vino u sirće. Međutim, najviše slučajeva kvarenja vina su posledica oksidacije voća izazvane vazduhom, a ne bakterijsko pretvaranje alkohola u sirće.
  
• Najviše sađena vrsta grožđa na svetu je Airén. Ona zauzima oko 400.000 hektara u centralnoj Španiji, gde se od nje pravi osrednje belo vino, ali i prilično dobar brendi.
  
• “Cuvée” znači “kaca”, "bačva" ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu seriju ili kupažu.
  
• Beaujolais Nouveau (mlado vino) se ne može legalno pustiti u prodaju sve do trećeg četvrta svakog Novembra.
  
• U zadnje vreme ima sve više i više sintetičkih zapušača, ali je najnovija tehnologija zasprečavanje zagađenja čepova upotreba mikrotalasa.
  
• Etikete su prvi put stavljene na flaše u ranim 1700-im, ali sve do 1860-ih nije bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.
  
• Vrhunski vinogradi u Napa dolini se prodaju za preko 2.500 dolara za ar! Godine 2000. u Kaliforniji je bilo 847 vinarija.
  
• Vina često nazivaju nektarom bogova, ali je Sangiovese jedino grožđe koje je dobilo ime po bogu. Sangiovese znači “krv Jova.”
  
• Belance jajeta, krv bikova i želatin su bili korišćeni kao sredstva za filtriranje pre punjenja u boce. Belance se dosta često koristi i danas.
  
• “Brix” označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° brix će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12.5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca.
  
• Pri proizvodnji porto vina izmuljano grožđe fermentira samo oko 48 časova. Onda se fermentacija zaustavlja dodavanjem neutralno destilisanog alkohola ili brendija. Ovaj postupak povećava nivo alkohola i zadržava nešto od prirodnog šećera iz grožđa.
  
• Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače.
  
• Marketinška israživanja pokazuju da većina ljudi kupuje određeno vino ili zato što prepoznaju brend, ili ih privuče pakovanje.
  
• Portugal ima 1/3 svetskih šuma plute i pokriva 85-90% plute koja se koristi u SAD.
  
• Sve do 1970. Bordo je proizvodio više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.
  
• Stavljajući led i so u posudu za hlađenje brže ćete ohladiti penušavo vino.
  
• Najstariji vinski region u Bordou je Graves.
  
• Iako “château” znači zamak, to može biti i blok zgrada ili manja kući u blizini vinograda koja zadovoljava zahteve za proizvodnju vina sa protorom za skladištenje na istom imanju.
  
• Château Petrus je najskuplje vino iz Bordoa. Njegova cena zavisi više od male produkcije, nego od kvaliteta. Petrus se pravi od najmanje 95% Merloa.
  
• Egipćani su prvi koji su koristili staklene sudove, još oko 1500 godine p.n.e.
  
• Čaša za šampanjac će proizvoditi više mehurića ako unutrašnji zidovi nisu sasvim glatki. Neravnine pomažu oslobađanje ugljen-dioksida.
  
• Madam Pompadour je izjavila kako je šampanjac jedino vino posle koga žena ostaje lepa.
  
• U XIX veku bila je česta pojava da flaše sa šampanjcem eksplodiraju. Radnici u podrumima su nosili zaštitne maske.
  
• Brzina čepa od šampanjca je 13 m/s. Pazite!
  
• Dom Perignon je bio monah za koga se smatra da je izmislio šampanjac. Medutim, ono što je on želeo da postigne je da napravi vino koje će biti ravnopravan rival burgundcu. Uopšte nije odobravao vina sa mehurićima. Njegov najveći doprinos je insistiranje na visokim standardima gajenja grožda i proizvodnje vina.
  
• Pre no što su se dosetili da se kalemljenjem bore protiv Phylloxera vastatrix, gljive koja je opustošila evropske vinograde u XIX veku, ljudi su se borili egzorcizmom i slicnim vradžbinama.
  
• Nauka o vinovoj lozi se zove ampelografija.
  
• Svake godine u Francuskoj se objavljuje početak berbe. Pre toga se ne sme početi.
  Kolekcionar etiketa za vino je vintitulist.
  
• Platon je smatrao da mladići do 18 godina uopšte ne bi smeli da piju vino, jer "ne bi trebalo dodavati vatru na vatru". Tek posle 40 godina ljudi su pili koliko su hteli.
  
• Da se kvalitet grožđa povećava ako potkrešemo lozu otkrio je u IV veku biskup od Tursa. Njegov magarac je, ostavljen bez nadzora, pojeo deo vinograda. Vinova loza je proizvela kvalitetnije grožđe. Posle njegove smrti, biskup je nazvan Sveti Martin i postao je zaštitnik pijanaca.
  
• U XV veku je pacijentima u nemačkim bolnicama bilo dozvoljeno sedam litara vina dnevno.
  
• Dobar čep traje 20 godina. Posle toga ga treba zameniti.
  
• Degustatori dele miris vina na aromu i buké. Aroma je svež, voćni miris grožđa koji se oseća u vinu, dok je buké deo koji dolazi od fermentacije i starenja. Buké je puno kompleksniji i zreliji.
  
• Najbolji način da se otklone fleke od crnog vina je da se tkanina potopi u suvo belo vino, najbolje pre nego što se mrlja osuši.
  
• Istraživanja u Velikoj Britaniji i SAD ukazuju na to da vino u umerenim količinama smanjuje rizik od smrti usled srčane bolesti. Rizik je manji nego kod ljudi koji uopšte ne piju, ali i onih koji preteruju sa pićem. Neki testovi čak tvrde da umerene vinopije mogu očekivati da žive duže od ostalih grupa.
  
• 70-87% vina je voda, 12-13% je alkohol, a ostatak čine rezidualni šećer i druge supstance. Ono što daje ukus je samo mali, malecki deo.
  
• Crno vino gubi boju starenjem, a belo je dobija.
  
• Vina iz hladnijih krajeva su bleđa, a ona iz toplijih imaju više žutu boju. Što se tiče crnih vina, mlada imaju svetlo crvenu boju, a starija su tamna, skoro braon.
  
• Najduži let čepa sa flaše šampanjca: Kao rekord vodi se dužina od 53,32 metara (ispaljen sa visine od 1,2 m)
  
• Temeperatura: Rashlađivanjem smanjuje se slatkost vina. Ako crveno vino postane previše toplo može da izgubi nešto od svojih voćnih ukusa.
  
• Mehurući u šampanjcu: Ako je verovati naučniku Bilu Lembeku u jednoj flaši šampanjca nalazi se otprilike 49 miliona mehurića.
  
• Ironija alkohola: Reč alkohol vuče poreklo iz arapskog (al kohl or alkuhl).  Ironija je u tom da većina Arapa ne pije alkohol jer im religija to zabranjuje!
  
• Stara vina: U Špejer muzeju (Speyer Museum) u Nemačkoj postoji flaša fina stara 1600 godina.
  
• Vino & boja: Mada crveno vino može da se proizvodi samo od crnog grožđa, belo vino može da se dobije i od belog i od crnog.
  
• Podrum Titanik: Najstarija kolekcija probranih vina nalazi se danas na dnu Atlantika, u olupini Titanika. Veruje se da su uprkos havariji i potonuću broda flaše i dalje neoštečene.
  
• Antički zapušači: Egipćani su prvi,  još oko 4000 p.n.e. koristili pampur za zatvaranje flaša vina. Hmmm... Postavlja se pitanje kako su vadili pampure s obzirom na to da je prvi vadičep napravljen tek 1860.  godine!
  
• Čudno: Francuski šampanjac je uglavnom belo vino, ali se pravi pretežno od crnog grožđa - pinot noir & pinot meunier
  
• Katastrofa: Oko 115 miliona litara vina izgubljeno je u zemljotresu koji je 1906. godine pogodio San Francisko.
  
• Mokra godina: Godine sa mnogo kiša retko kad daju kvalitetna vina. Ako ima mnogo kiša tik pred berbu,  zrno je praktično isprano:  šečer, ukus i ostali poželjni sastojci su uništeni.
  
• Užas: Mikroorganizmi koji čine vrenje i zahvaljujući kojima se šećer pretvara u alkohol se i bukvalno udave u svom izmetu. Zvuči gadno, ali tako se dobijaju neka slatka vina.
  
• Starenje: Prosečna starost hrasta koji se u Francuskoj koristi za izradu vinskih buradi iznosi 170 godina!
  
• Najskuplje: U poznatoj aukcijskoj kući Kristi, u Londonu, decembra 1985. godine prodata je flaša Chateau Lafitte iz 1787. godine za cenu od 105.000 funti.  Prodaju je sigurno pospešila i činjenica da je vino iz podruma Tomasa Džefersona, trećeg predsednika SAD i autora poznate Deklaracije o nezavisnosti, o čemu su svedočili i njegovi inicijali utisnuti na flaši. Međutim, svega 11 meseci posle prodaje pampur se osušio i propao u flašu, a vino je ubrzo postalo najskuplje plaćeno - sirće!

______________
Izvor:

*Amarone Valpolicella Classico (Italija)
*Rioja Ramón Bilbao Reserva 2009 (Spanjolska)
*Fleur d' Aboukir Rouge (Vin d' Algerie - Alzir)

Kolega MoS, pa ne pijem trenutno. Ovo je meni omiljeno vino inace. Al' hvala za upozorenje. ;)

Šteta, baš je slatko dijete (100% ozbiljan).

Ha-ha, ako vi tako kazete kolega MoS. Imate li vi djece? I da li pijete vino? Inace, Australija mi je ostala u sjecanju po pitanju par dobrih boca kvalitetnog vina. ;)

Bez persiranja, nisam đuturum. Za djecu je moguće, mada me još nisu pronašla.

Apropos vina, na str 1 ili 2 sam proporučio nekoliko Penfolds binova. Neki dan sam otkrio i Chateau Tanunda Shiraz. Ja inače skoro pa ne pijem uopće, kupio sam roditeljima, pa samo probao malo, i bilo je odlično.

http://www.chateautanunda.com/wine-range/terroirs

http://www.chateautanunda.com/wines/terroirs-of-the-barossa-ebenezer-district-shiraz-2012

Bezveze se furaš sa savjetima i gubiš vrijeme. U Švedskoj se piju najnekvalitetnija vina (nisu samim tim i jeftina) i nikoga nije briga za kvalitet. Naime država jedina ima monopol nad uvozom alkohola pa uvoze najjeftinije u velikim cisternama i samo pakuju u neke svoje boce i marke.

Država uvozi, drugima zabranjeno. Država pakuje i prodaje, samo u jednom posebnom lancu državnih trgovina za alkohol. Kad nema konkurencije takav je i kvalitet, nikakav.

Inače, sva piva im smrde na čisti alkohol, sličan i ukus imaju. Možeš kupiti normalno i ona najskuplja i strana uvozna, ali opet ti to kao vlasniku kafića država prodala. Mada i ta imaju neobičan ukus, mislim da i njih po nekom dogovoru sa matičnim proizvođačem država pakuje po svom receptu. Jer ako se proizvođač inati dosljedno neće svoje ni prodavati u SW.

Nemaju bezveze socijale, deru narod kako stignu.

Srećom pa postoji monopol. Da ne postoji oni bi davno pocrkali od alkoholizma. I skoro jesu, u prošlosti. A i danas jedva čekaju vikend da se naroljaju. Samo neka se pije.


Ti NBC kao da si uposlenik Systembolageta.

Možda i jesam, što znaš. Ja sam svestran Ćoek.

Od svih vina, najbolja je domaća šljiva.

Sto znas, mozda te i pronadju kolega MoS. Djeca.

Hvala za preporuku, Shiraz uvijek moze.

Kolega Agathonikos, a moze od kruske? :)

Domaća vaša ili domaća moja, možda domaća nekog trećeg, stotog? Budite precizni gospodine Agathonikos, kao i uvek