Industrija, energetika, rudarstvo, poljoprivreda.

Što se tiče industrije, Srbija je jedna od rijetkih zemalja u okruženju (i jedina u exYu) koja je ne samo sačuvala nego ima rastuća 2 markera svake industrije: auto-industriju i čeličnu industriju. Auto-industrija i industrija čelika su paradigma industrije bilogdje u svijetu. U ex-Yu samo još Slovenija ima auto-industriju ("Reno" u Novom Mestu) ali je ugasila čeličanu u Jesenicama. Hrvatska industrija čelika u Sisku je mrtva, isto tako i čeličane u Nikšiću i Skoplju, dok jedino ona u Zenici se batrga ali ima duplo manji output od Smedereva, a kineski "Hesteel" (drugi najveći svjetski proizvođač, upravo preuzeo Košice od američkog US Steela) planira da ove godine praktično dostigne proizvodnju u maksimalnom kapacitetu od 2,2 miliona tona.

Srbija ima i puno jaču energetiku: godišnje se proizvede nekih 36.000 GWh struje naspram nešto manje od 14.000 GWh u Hrvastkoj; instalisani kapaciteti EPS-a su 7.950 MW a HEP-a ~4.200 MW. U Srbiji se prošle godine izvadilo duplo više nafte nego u Hrvatskoj (1,2 miliona barela na prema 0,6 miliona), Srbija ima za oko 10% veće potvrđene rezerve, veće rafinerijske kapacitete (obnovljeno i modernizovano Pančevo 4,8 miliona tona, Rijeka 4,5 miliona t; Sisak je praktično mrtav kao i Novi Sad koji je već ranije zatvoren). Hrvatska ima duplo veću proizvodnju gasa iako i tu Srbija ima znatno veće potvrđene rezerve (48 milijardi kubika naspram hrvatskih 25 milijardi). Hrvatska šiša Srbiju u proizvodnji obnovljive energije (vjetroelektrane prije svega), ali je sektor obnovljive energije još uvijek relativno zanemarljiv...

Poljoprivreda sve jasno, samo jedan podatak: u Srbiji se trenutno obrađuje oko 3,36 miliona hektara, dok je obradiva površina u Hrvatskoj 1,1 milion hektara. Jedino gdje Hrvatska šiša Srbiju u primarnom sektoru je ribarstvo, ali to je zanemariv udio u ukupnom poljoprivrednom outputu u obje zemlje.

"Dobra berba" Srbije u Kini: Potpisani ugovori i sporazumi vredni skoro 3 MILIJARDE evra!

Srbija je u Kini, na forumu "Pojas i put za međunarodnu saradnju", među više od 100 zemalja i liderima poput Vladimira Putina, Redžepa Tajipa Erdogana, Viktora Orbana, potpisala najviše ugovora



Boravak srpske delegacije predvođene premijerom i izabranim predsednikom Aleksandrom Vučićem u Kini na forumu “Pojas i put” može se oceniti više nego uspešnim. Tome u prilog govore ugovori i sporazumi, koji su potpisani za čija vrednost premašuje 2,7 milijardi evra. U skladu sa dogovorom, u Srbiji će se graditi mostovi, tuneli, kilometri pruge i asfalta, ali i industrijski park i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Dogovoren je i neograničeni izvoz pojedinih poljoprivrednih proizvoda. Poseban pečat ovoj poseti daje učvršćivanje odnosa lidera dve zemlje, Vučića i Sji Đinpinga.

Srbija je u Kini, na forumu “Pojas i put za međunarodnu saradnju”, među više od 100 zemalja i liderima poput Vladimira Putina, Redžepa Tajipa Erdogana, Viktora Orbana, potpisala najviše ugovora. Tokom protekla četiri dana, delegacija Srbije je dogovorila:



– Sporazum o izgradnji autoputa do granice sa Crnom Gorom na Koridoru 11, za deonice od Preljine do Požege i od Požege do Boljara, ukupne dužine od 140 kilometara. Kako se navodi u saopštenju prve procene govore da bi ova izgradnja ovih deonica koštala oko 2,1 milijadu evra;

– Sporazum o gradnji jedne od najvažnijh saobraćajnica u Vojvodini, “Fruškogorskom koridoru”, odnosno brze deonice od Novog Sada do Rume čiji je deo i tunel kroz Frušku Goru. Dužina ove deonice je 123 kilometra, a procenjena vrednost oko 400 miliona evra;

– Sporazum o zajmu sa kineskom Eksim bankom za finansiranje Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke deonice Beograd Centar – Stara Pazova. Tim će se zajmom finansirati rekonstrukcija i modernizacija prve deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte, čime bi to trebalo da bude prva pruga u Srbiji na kojoj će vozovi moći da idu brzinom do 200 kilometara na sat. Preferencijalni zajam koji je danas potpisan vredan je 297,6 miliona dolara;



– Memorandum o utvrđivanju akcionog plana za trgovinu i investicije u poljoprivredi, kojim će srpskim poljoprivrednicima biti omogućeno da izvoze neograničene količine jagnjećeg mesa, kukuruza, suvih šljiva i rezanaca od repe u Kinu;

– Sporazum o strateškom partnerstvu za razvoj informacione i komunikacione infrastrukture u obrazovnim institucijama između Srbije i kompanije “Huavei”;

– Protokol o izgradnji novog industrijskog parka u Beogradu;

– Sporazum o završetku projekta izgradnje kanalizacije u Beogradu i fabrike za prečišćavanje vode u Velikom selu. Projekat je vredan 269 miliona evra.



Građevinski stručnjak Goran Rodić ocenjuje da su ovo jako dobre vesti za nas.

– Sad kad se krenulo u izgradnju te deonice, nema stajanja. Dobro je što su određeni precizni rokovi, mada Kinezi nisu ljudi koji probijaju rokove, oni striktno poštuju dogovore… Suština je da imamo što manje iscepkanosti projekta, odnosno da deonice koje se rade budu što duže – napomenuo je Rodić.



Pored navedenog, Vučić je sa svojim saradnicima uspeo da sklopi i više dogovora, koji će doprineti razvoju srpske privrede, ali i zaštiti životne sredine:

– Najavljena su nova ulaganja u Železaru Smederevo;

– Beograd planira od “Hajgera” da kupi između 80 i 100 autobusa, kako bi se od Slavije do samog centra grada saobraćali isključivo elektrobusi, u tom smislu se razgovaralo i o partnerstvu sa “Ikarbusom”;



– Dve kompanije su zainteresovane za koncesionara za Aerodrom Beograd;

– Investitori žele da preuzmu hotel “Jugoslavija” od grčkog investitora.

Ekonomski novinar i analitičar Boško Korkodelović kaže da je paleta saradnje Srbije sa Kinom velika.

– Mi imamo značajnu ulogu zahvaljući moravsko-vardarskoj dolini, nalazimo se između Mađarske i grčke luke Pirej koja treba da bude ključna jer bi ogroman promet kineske robe odatle išao, između ostalog, i kroz Srbiju i to je naša velika šansa – smatra on.



Da su lični odnosi Vučića i kineskog rukovodstva na najvišem nivou pokazuje i doček srpskog premijera u železari Hestil – Tangstil, kao i reč Sji Đinpinga da će ohrabriti i podržati razgovore oko uspostavljanja direktne avio-linije Beograd-Peking. Vučić ga je zamolio i za pomoć oko RTB Bor, neuralgične tačke srpske privrede.



(Telegraf.rs)

OTKRIVAMO Ramuš i Daut Haradinaj zidaju po Beogradu!

Zločinci i bivše vođe OVK Ramuš i Daut Haradinaj prave zgrade po Srbiji i Srbima prodaju stanove!

Naime, kako saznaje naš list, braća Ramuš i Daut Haradinaj, vođe zločinačke OVK, istovremeno dok prete da će istrebiti sve Srbe sa Kosova i napraviti Veliku Albaniju, po našoj zemlji zidaju zgrade i zgrću milione.

Kako saznaje naš list, do sada su ih izgradili 25, a što je najgore od svega, kako priča naš izvor, u tom poslu im pomažu sami Srbi!

- Kad je reč o parama, i to velikim, patriotizma nema, poreklo novca je nebitno, tako da braća Haradinaj imaju pomoć naših građana. Taj biznis razvijaju godinama i ne planiraju da stanu na ovih 25 izgrađenih zgrada u više gradova po Srbiji, već će nastaviti sa gradnjom - kaže naš izvor.

Gradovi u kojima zidaju Ramuš i Daut:

* Beograd - šest zgrada

* Nova Pazova - osam zgrada

* Novi Sad - 11 zgrada

Naša saznanja potvrđuje i analitičar Saša Borojević, koji navodi da je apsolutno tačno da se deo novca od šverca oružja klana Ramuša Haradinaja ulaže u izgradnju nekretnina po Srbiji!

- Sve radove izvodi jedna građevinska firma iz Novog Sada, čiji je vlasnik Srbin. Zapravo, ceo posao vodi jedan od vodećih preduzimača iz Novog Sada, koji sve to operativno radi sa Dautom Haradinajem, bratom bivšeg vođe zločinačke OVK, Đukom Nikolajem Dukađinijem i Ljuljzimom Berišaom, osumnjičenima za šverc oružja preko Srbije - kaže Borojević, pa nastavlja:

- Trojka Haradinaj-Dukađini-Beriša ušla je u posao sa gradnjom nekretnina, stambenih zgrada po predgrađima Novog Sada, u Staroj Pazovi i još nekim vojvođanskim mestima. Zbog svega toga napominjem da bi Srbija trebalo da uvede ekonomske sankcije svim investicijama i investitorima koji plasiraju svoj novac iz sumnjivih izvora. Nije sporno sarađivatri kroz legalne tokove u delu privredne saradnje, ali je sporno i žalosno da privrednici iz Srbije nemaju nimalo moralne patriotske kulture - zaključuje naš sagovornik i dodaje da je ova ekipa već izgradila 25 zgrada po Srbija.

- Vrednost stanova u ovim gradovima je višemilionska. Zbog toga se slobodno može reći da braća Haradinaj zgrću lepe pare u Srbiji na naš račun - završava naš sagovornik.

http://www.alo.rs/ramus-i-daut-haradina ... adu/107510

ŠOKANTNO U Africi 21 država ima veće plate od Srbije!

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

Rekao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.

"Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara", rekao je Rajić.

Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji, Gani, Keniji, Ruandi, Tunisu, Togu, Nigeriji, Somaliji, Ugandi, Egiptu, Senegalu i državi Mali, gde su zarade bile u iznosu od 332,68 do 114, 20 dolara, rekao je Rajić.

"Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji", rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

Dodao je da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.

http://www.alo.rs/u-africi-21-drzava-im ... ije/107566

Magna Seating 18. maja otvara novi pogon u Odžacima



U četvrtak, 18. maja, zvanično će početi da radi novi pogon kanadsko-češke kompanije Magna Seating u Odžacima koja proširuje proizvodnju presvlaka za automobilska sedišta, saopšteno je iz ove kompanije.

Kako se dodaje, pre četiri godine kompanija Magna Seating pokrenula je svoju prvu proizvodnju u Odžacima kada je zapošljavala oko 300 radnika. Danas, Magna nastavlja svoj pozitivan tempo rasta i razvoja, proširuje proizvodne kapacitete i upošljava oko 1.000 radnika.

Prema ranijim pisanjima, građevinsko zemljište u industrijskoj zoni u Ožacima, kompaniji Magna je dodeljeno bez naknade i to Odlukom odbornika Skupštine opštine Odžaci, a država je ugovorom, koje je Ministartvo privrede potpisalo uz saglasnost Vlade, predvidela podršku od 2,25 mil EUR.

Istim ugovorom, Magna se obavezala da proširi proizvodne kapacitete u Odžacima ulaganjem većim od 6 mil EUR.

Bušotina za energent budućnosti FOTO

Ministar energetike Aleksandar Antić i generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev pustili su u rad postrojenje NIS na gasnom polju Ostrovo.



Reč je o postrojenju za proizvodnju i veleprodaju prirodnog komprimovanog gasa.

Ukupna vrednost ove investicije – izgradnje sabirno gasne stanice i postrojenja za proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa iznosi 400.000.000 dinara i završena je u martu ove godine.

Na novoizgrađenom postrojenju planirana je dnevna proizvodnja od 25 tona komprimovanog prirodnog gasa, što na godišnjem nivou iznosi oko 9.000 tona ovog energenta.

Komprimovani prirodni gas se zbog svojih svojstava smatra energentom budućnosti. Glavni sastojak je metan koji, u poređenju sa ostalim derivatima, ima najmanji koeficijent emisije CO₂, te samim tim doprinosi očuvanju kvaliteta životne sredine i smatra se ekološki čistim gorivom. Sa druge strane, njegovo korišćenje pruža odlične performanse vozilima i ekonomski je isplativo gorivo. Komprimovani prirodni gas se koristi kao energent ili pogonski derivat. Upotrebljava se kao gorivo za grejanje u industriji i domaćinstvu, ali i kao motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.



"Komprimovani prirodni gas je „gorivo budućnosti“, koje može da zameni benzin, dizel ili tečni naftni gas, uz najmanju emisiju štetnih gasova. Već od 2014. godine, kada smo otvorili postrojenje Palić, NIS proizvodi i prodaje ovaj energent i tako ispunjavamo dva cilja: poštujemo zahteve tržišta za alternativnim i povoljnijim gorivima i podstičemo odgovornost prema životnoj sredini. Postrojenje „Ostrovo“, koje danas otvaramo, po planu će proizvoditi oko 25 tona komprimovanog prirodnog gasa dnevno. Snagom kvalitetnih i savremenih goriva, mi planiramo da stignemo još dalje“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS.



"Naftna industrija Srbije je izuzetno značajna kompanija za Republiku Srbiju i našu Vladu i mi posebnu pažnju posvećujemo njenom daljem razvoju. Očekujemo da nastavi da bude lider u svojoj oblasti i jedan od najstabilnijih elemenata naše privrede i ekonomije. S druge strane, tržište gasa se širi, kao i zahtevi potrošača, što nekada nije moguće ispratiti razvojem infrastrukture i upravo zato je postrojenje u Ostrovu izuzetno značajno, jer upravo ono predstavlja mogućnost da odgovorimo na zahteve industrijskih potrošača bez izgradnje gasovoda. Sa ovog postrojenja, možemo komprimovanim gasom da pokrijemo zahteve privrede u čitavom ovom kraju. Takođe, ovo je i ekološki važan projekat, jer komprimovani gas predstavlja najkvalitetnije i najčistije gorivo - gorivo budućnosti. Zahvaljujem se Naftnoj industriji Srbije na velikom radu i posvećenosti ovom projektu“, rekao je prilikom otvaranja postrojenja Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin je istakao da NIS uspešno radi na srpskom tržištu i predstavlja jednu od najefikasnijih srpskih kompanija, kao i da je energetika jedan od ključnih temelja saradnje Srbije i Rusije.

"Puštanje postrojenja za proizvodnju i prodaju komprimovanog prirodnog gasa je od izuzetnog značaja za Srbiju, a posebno za lokalnu privredu i Grad Požarevac. Zadovoljni smo investicionim radovima na teritoriji Grada Požarevca. Asfaltni put u dužini od jednog kilometra je izgradio NIS i stanovništvo u Ostrovu i Kostolcu je izuzetno zahvalno zbog ovog društveno odgovornog poteza“, izjavio je gradonačelnik Požarevca, Bane Spasović.

Čovek za koga su govorili da je trgovac oružjem i čovek čije je posuđe blagoslovio papa Jovan Pavle Drugi

Filip Cepter: Ucenili su me da prodam banku u Srbiji

* Sa dva miliona evra sam stipendirao Ivanu Španović, Davora Štefaneka, Ivana Lenđera, Ivanu Maksimović...* Bio sam javni protivnik Slobodana Miloševića i imao hiljadu problema zbog toga* U Srbiju sam uneo 250 miliona evra

Milan Janković, alijas Filip Cepter, ovih dana slavi 30 godina od osnivanja kompanije Cepter za proizvodnju posuđa u Beču.



Danas je on najbogatiji Srbin čiju imovinu je Forbs procenio na pet milijardi dolara sa investicijama u nekretnine širom sveta, sedam fabrika u Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, čovek čije je posuđe blagoslovio Papa Jovan Pavle II. U Srbiji ima nekoliko nekretnina i hotela, ali nikakvu proizvodnju, zbog, kako kaže, “odsustva pravne regulative ili voluntarističke primene zakona od strane vladajućih garnitura koje su se smenjivale”. U medijima, pa i od strane Međunarodne krizne grupe optuživan za prodaju oružja, bliskost sa vlastima i poslovne privilegije, nikada nije osuđen ni na jednom sudu, već naprotiv, sam je tužio za klevetu i dobijao na sudovima širom sveta. U jubilarnom broju Danasa Cepter govori o neuspelim pokušajima investiranja u Srbiju i stalnoj koliziji sa vlastima od ubistva premijera Zorana Đinđića.

* Koje poslovne aktivnosti imate u Srbiji? Koje u inostranstvu?

- Narednog vikenda u Milanu obeležavamo 30 godina kompanije Cepter. To je zaista dug put, obeležen stalnim razvojem i neprekidnim uspesima po svetskim merilima. Svedoci smo koliko se svet promenio u poslednje tri decenije, a mi smo još uvek na sceni. I ne samo to, već imamo održive planove za izazove koje nosi novo vreme.

Teško mi je da odvojim svoje poslovne aktivnosti u Srbiji od onih u svetu. U Srbiji nisam aktivan samo u onim sferama biznisa u kojima su me onemogućile prethodne vlasti. U vreme kada je guverner NBS bio Radovan Jelašić, bio sam primoran, tačnije – ucenjen, da prodam banku i osiguravajuću kuću. Očigledno je da se, ovakav kakav sam, nisam uklapao u njihovu viziju razvoja. Finansijski biznis razvijam u zemljama u kojima ne postoje takve barijere. Proizvodimo u sedam Cepter fabrika u zemljama Evropske unije, imamo kooperante na svim kontinentima. Kad se u Srbiji stvori povoljna klima, tačnije, kad se uspostavi puno funkcionisanje pravne države, proizvodićemo i u Srbiji.

* Koliko ste do sada investirali u poslove u Srbiji?

- Uložio sam 250 miliona evra. To je sopstveni novac koji sam uneo u zemlju. Investirao sam i u vreme kad nikome nije padalo na pamet da investira. Dovodio sam moćne investitore, kao što je kompanija Smurfit, najmoćnija u svetu papirne industrije, čija vrednost se procenjuje na 50 milijardi dolara. NJen vlasnik, a moj prijatelj Majkl Smurfit, bio je zainteresovan za Fabriku celuloze iz Loznice. A onda je usledilo NATO bombardovanje...

Zbog odsustva pravne regulative ili voluntarističke primene zakona od strane vladajućih garnitura koje su se smenjivale, nisam želeo da ulazim u velike rizike. Zato sam mnogo ulagao u nekretnine. U poslednje vreme mnogo ulažem u hotelijerstvo, jer smatram da je to propulzivna grana koja ima budućnost. Trenutno imamo šest hotela, i širimo mrežu.

U kulturu smo uložili oko 50 miliona evra, i bili bismo srećni kad bi nas u tome sledila i podržala država. Muzej „Cepter“ i Opera i teatar „Madlenianum“ već godinama sjaje na siromašnom kulturnom nebu Srbije. Uskoro ćemo na Dedinju otvoriti novi muzej umetnosti. U subotu u Milanu otvaramo muzej „Cepter“ sa postavkom o tridesetogodišnjoj istoriji kompanije.

* Ovde vlada mišljenje da su svi (ili skoro svi) bogati ljudi u poslednjih 30 godina novac stekli zahvaljujući vezama sa vlastima i privilegijama. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

- Opštepoznato je da sam u Srbiju došao kao uspešan poslovni čovek čija kompanija je već ostvarila promet vredan više milijardi. Kapital sam stekao isključivo u inostranstvu, i to je ključna razlika između mene i većine onih koji su danas na srpskoj biznis-sceni. Doduše, poznajem i nekoliko uspešnih biznismena kojima se ne može pripisati oslanjanje ili sprega sa vlašću i politikom.

Uvek sam bio u opoziciji prema etabliranim režimima. U vreme Slobodana Miloševića javno sam se izjašnjavao kao protivnik njegovog režima koji je ostavio katastrofalne posledice. I, naravno, imao sam hiljadu problema zbog toga. Svoja prijateljstva nisam koristio da bih nešto stekao. Za mene je prijateljstvo iznad svih interesa. Ponosan sam na činjenicu da sam počeo da kupujem u Srbiji tek u poslednjih devet godina.

* Da li se u Srbiji može investirati ako niste dobro povezani sa vladajućom partijom?

- Može se investirati, to vam niko ne može zabraniti. Pravo pitanje je da li ste, kao investitor, u ravnopravnom položaju sa drugim investitorima, onima koje vlast kvalifikuje, ili doživljava, kao „strane investitore“. Mislim da tu nema ravnopravnosti niti dobrodošlice.

* Prošle godine sud u Vašingtonu je presudio da nije bilo difamacije u izveštaju Međunarodne krizne grupe. O čemu se radilo u tom izveštaju u kom ste i vi pomenuti?

- Međunarodna krizna grupa me je u jednom svom „izveštaju“ (koji je prosledila i redakcijama nekih medija) optužila za najteža kriminalna dela. Mene su odabrali verovatno zbog mog finansijskog potencijala koji im je bio smetnja da razvijaju svoje biznise na ovim prostorima. Navode iz Lajonovog „izveštaja“ prenosili su i neki mediji iz okruženja. Mnoge sam tužio, i sve presude su išle u moju korist.

I sudski proces u Vašingtonu okončan je presudom u moju korist. To je prvi put da neko, a pogotovu „stranac“, dobije spor protiv jedne tako moćne nevladine organizacije. Problem je očigledno u tome što sam tražio 200 miliona dolara odštete za izgubljene poslove i narušeni ugled. Jedina „izlazna“ varijanta za MKG je bila da me „proglase“ javnom ličnošću, o kojoj možete pisati šta hoćete... ali bez finansijskih posledica. I nakon žalbe MKG okvalifikovan sam kao „delimično javna ličnost“ („limited public figure“). Kao što vidite, svuda vladaju interesi. I novac.

Meni je najvažnije da je sud u Vašingtonu odbacio sve navode iz izveštaja MKG u kojima se radi o optužbama za najteža krivična dela. MKG nije pružila nijedan dokaz za svoje tvrdnje. Uostalom, da nisam bio siguran u svoju apsolutnu nevinost ne bih ni podnosio tužbe, jer ti postupci su iscrpljujući i mnogo koštaju.

*Kratko ste bili predsednik Olimpijskog komitet Srbije. Niste se dugo zadržali na funkciji. Zbog čega?

- Moja jedina ambicija je bila da pomognem srpskom sportu – da ga reorganizujem, promenim način funkcionisanja, obezbedim iz budžeta stalne izvore prihoda na osnovu zakona... Sve to nije imalo šansu da prođe, jer u tom slučaju bi nestao prostor za mešetarenje.

Mogao sam da pomognem na razne načine, koristeći svoje veze i poznanstva u celom svetu, a pre svega finansijski. I sam sam uložio dva miliona evra u Cepter sportski fond iz koga su stipendirani danas najpoznatiji srpski sportisti, od atletičarki Ivane Španović i Dragane Tomašević, rvača Davora Štefaneka i Kristijana Frisa, strelkinja Ivane Maksimović i Adree Arsović, kajakaša Ognjena Filipovića i Dragana Zorića, plivača Ivana Lenđera i drugih.

Međutim, izgleda da sam dirnuo u osinje gnezdo, jer sam odmah ukazao na nepravilnosti, pa čak i kriminalne radnje prethodnih „garnitura“. Moj izveštaj, upućen državnom vrhu, nikad nije krenuo sa pisarnice. Bilo je to Koštuničino vreme...

Klanovi u sportu su veoma jaki, dobro organizovani i povezani. Moja nezavisnost i volja da nešto menjam naišla je na snažan otpor. Uvidevši da su im ugrožene pozicije, a da nekima preti i zatvor, izveli su jedan od njihovih prljavih manevara i smenili me. Kada je, nekoliko godina kasnije, Vrhovni sud presudio da je moja smena bila nelegalna, već je bilo kasno da se bilo šta popravi.

Zbog ove situacije sa koronom, biće bas zanimljivo videti kako će se domaći turizam oporaviti.

Primetila sam su pokrenuti sajtovi za pomoć u vidu besplatne promocije smeštaja. Ovo je jedan od njih: https://topsmestaj.com

Ko je zainteresovan neka se javi njima da ih oglase.

ŠOKANTNO U Africi 21 država ima veće plate od Srbije!

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

Rekao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.

"Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara", rekao je Rajić.

Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji, Gani, Keniji, Ruandi, Tunisu, Togu, Nigeriji, Somaliji, Ugandi, Egiptu, Senegalu i državi Mali, gde su zarade bile u iznosu od 332,68 do 114, 20 dolara, rekao je Rajić.

"Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji", rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

Dodao je da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.

http://www.alo.rs/u-africi-21-drzava-im ... ije/107566

Naručena propaganda domaćih autošovinista ili slučajnih Srba. Jedino Južna Afrika i donekle Angola imaju približan standard ko Srbija. Ostale zemlje grcaju u siromaštvu.

Kažeš opkoljenom Bošnjaku.

Ma daj, kakva Angola i Južna Afrika. Srbija je daleko bolja od tih zemalja i to ti kažem kao Hrvat.

Južna Afrika izveze 108$ milijardi,a Srbija 25$ milijardi. Jedino je problem veliko siromaštvo crne populacije,mada se i oni polako dižu. Sigurno prosječan stanovnik Srbije živi bolje od prosječnog Južno Afrikanca.