|
Pročitah danas roman Ive Andrića "Gospođica"
Poznato je da je to djelo pisao u samoizolaciji u okupiranom Beogradu za vrijeme 2 sv.rata.
Jedan od citata:
Bosna ima svoju fakir- -fukaru, što u ovom slučaju znači svoju rulju koja živi
desetinama godina povučena, raštrkana i prividno pripitomljena, ali koja se u
ovakvim prilikama, po zakonima neke neznane društvene hernije, odjednom
sjedini i bukne kao pritajen vulkan, rigajući oganj i blato najnižih strasti i
nezdravih prohteva. Tu masu lumpenproletarijata i sitnog, gladnog grañanstva
sačinjavaju ljudi različni po svojim verovanjima, navikama i načinu odevanja,
ali jednaki po unutarnjoj uroñenoj i podmukloj surovosti i div-
ljini i niskosti svojih nagona. Pripadnici triju glavnih vera, oni se mrze
meñusobno, od roñenja pa do smrti, bezumno i duboko, prenoseći tu mržnju i
na zagrobni svet koji zamišljaju kao svoju slavu i pobedu a poraz i sramotu
komšije inoverca. Rañaju se, rastu i umiru u toj mržnji, toj stvarno fizičkoj
odvratnosti prema susedu druge vere, često im i ceo vek proñe a da im se ne
pruži prilika da tu mržnju ispolje u svoj njenoj sili i strahoti; ali kad god se
povodom nekog krupnog dogañaja pokoleba ustaljeni red stvari i razum i
zakon budu suspendovani za nekoliko sati ili nekoliko dana, onda se ta rulja,
odnosno jedan njen deo, našavši najposle valjan povod, izliva na ovu varoš,
poznatu inače zbog svoje uglañene ljubaznosti u društvenom životu i slatke
reci u govoru. Tada sve one dugo zadržavane mržnje i pritajene želje za
rušenjem i nasiljem, koje su dotle vladale osećanjima i mislima, izbiju na
površinu i, kao plamen koji je dugo tražio i najposle dobio hrane, zagospodare
ulicama, i pljuju, ujedaju, lome, sve dok ih neka sila, jača od njih, ne suzbije ili
dok ne sagore i malakšu same od svoga besa. Zatim se povlače, kao šakali
podvijena repa, u duše, kuće i ulice, gde opet ožive godinama pritajene,
izbijajući samo u zlim pogledima, ružnim uzreči-cama a opscenim pokretima.
Taj bes mrzosti, koji stolećima neguju razne verske ustanove, kome
pogoduju klimatske i društvene prilike a podržava ga razvoj istorije, izbio je i
sada i sručio se na ulice koje su grañene sa drugim
pretpostavkama, za drugačiji red i način ophoñenja.
|
