tako i treba, nek se zna ko je gazda u kući.

@TGdoc

Ne, vi mene ne možete naljutiti iz jednog razloga koga ću zadržati za sebe.

@Ceha

Bilo bi dobro da budete malo jasniji i, ako je ikako moguće, bez uvreda na račun slobodnih devojaka/žena.

Jest vala,ako ti pošaljem svoju sestru,razvedenu,naheb'o si !
A ta je služila u JNA,tako da...

Ha, čujte Mar-kan, ne bih se ja mnogo bavila takvima sve i da sam spremna za boj a ne za umirućeg labuda.

Ma šala,inače naše podneblje je pogodno za predrasude,pogotovo prema ženama koje su same..

To što sam pisala nije nikakva bajka, u mnogim zemljama je uveliko zakonom propisano.
Pravo da vam kažem, nemam nikakvih problema dapače, mogu se slobodno zaljubiti i ne kriti za razliku od "sretno" udatih.
Vidite kako je to čudno. Ovamo visokomoralno, a iza ćoška nema veze, niko ne vidi. Eeeejjj....

Sve što se trebalo reći na ovu temu se reklo.


(:neštoiritantnoizgledaimaumomkomentaru)


p.s.

Leutheusser-Schnarrenberge baš fino zvuči.

U nizozemskoj je obvezno djevojacko prezime. Stoji u svim dokumentima.

I u Francuskoj.

Kad upoznaš pravog čoveka, neće ti biti problem ni da promeniš ime, a kamo li prezime.

Sve ste feministkinje dok se ne zaljubite.

Karmelo dragi,
Sve mi možeš reći ali da sam feministkinja, to nikako. Čak mogu reći da sam prilično konzervativna što ne znači da ne pratim svetske trendove tamo gde ih vredi pratiti.

I ko kaže da nisam srela pravog, a i dalje zastupam isti stav.

Glede prezimena, kod Srba je običaj da žena uzme muževo prezime.

E sad, ako je takva praksa i moje prezime bilo dovoljno dobro svim ženama u mojoj porodici, dakle i mojoj majci, ne vidim zašto bi mojoj supruzi to smetalo, zašto bi to njoj bilo ispod časti ili iz poniženja, zašto je moja majka gora od nje, a ni zašto bi se taj običaj mijenjao. I bogme, kod mene i nije.

Kad je ravnopravnost polova u pitanju, ja sam šampion, ali neke stvari su takve kakve su.

Nema to veze s ravnopravnošću, samo ne vidim svrhu odricati se svog prezimena. U redu je dodati muževljevo svome. Tako ja mislim, to mi zakon omogućava i ništa tu nije uvredljivo ni za majku mladoženje, ni za mladoženju, ni za moju majku ili oca, u zavisnosti čije devojačko prezime nosim.

Nebrojeno je primera da prezime nema ama baš nikakav uticaj na kvalitet braka.

Možda izgleda komplikovano, a zapravo je sasvim jednostavno i po zakonu.

Pa zašto je to onda uopšte i pitanje?

Zadrži svoje prezime i živi srećno sa svojim mužem.

Samo vi žene i pravite problem oko toga. Meni ne bi bio nikakav problem da mi žena zadrži devojačko prezime. Ako je to mogao jedan Slobodan Milošević da trpi, ko sam onda ja da se bunim.



PS,

Je l' si još na Brdu ili si se skroz preselila kod muža u Zemun?

Ako sve to nije tako bitno, zašto onda insistiranje na zadržavanju? Kod mene toga nema, barem u prvom braku, a za neke sledeće, ko zna

A inače, što se tiče komplikovanosti, nije uopšte.

Zamislimo Kseniju Petrović koja se udaje za Milana Markovića, i postaje Ksenija Petrović Marković.

Zamislimo njenu kćerku, Ivanu Petrović Marković koja se udaje za Zorana, koji se iz poštovanja prema mami, preziva Stanković Jovanović.

Sklapa se skladan brak u kom se Ivana sad zove Ivana Petrović Marković Stanković Jovanović Da ne idemo na njihovu djecu Niđe veze Nuro.

Braaaziil, Španija, Kolumbija...... Kuba i Amerika...,.. Samba, Rumba, Ća Ća Ća..... Samo tu smo ti i ja.....

Ako može neki ljakse sa Kopakabane da se zove Nelson Edilson Emerson Eduardo Gimaraeš da Silva, zašto onda ne bi mogao i neki ljakse iz Beograda da se zove Mihailo Lajf Savić Jovanović.

Jedan je Chaddonir Chadda

Pa nisam ja otvorila temu, samo učestvujem na njoj.
Ne pravim pitanje ni ja, ni moj momak koji mi najverovatnije neće biti muž jer se ne želim udavati osim ako me ne zaprosi. (Šalim se, zaista ne želim.)

P.S. Čiji muž? I tamo sam i 'vamo sam, ali sama sam (u stanu).



A je l'? Mudro je tako razmišljati. Stari ljudi kažu "Ne govori o sutrašnjem danu dok ne svane." , i u pravu su.

Ako sve to nije bitno, a nije bitno, zašto se uopšte obazirati i nema insistiranja, tako mislim i ne vidim u tome ništa loše.



Kćerka Ivana Petrović Marković se u 18. godini opredeljuje za jedo prezime - Petrović ili Marković. Isto će uraditi i njen momak pa će čim napuni 18 godina biti Zoran Stanković ili Zoran Jovanović. Znači, nakon punoletstva opredeljuju se za jedno prezime po sopstvenom izboru.

Na venčanju će biti pitani za prezime isto kao što i sada mladence pitaju, nikakve razlike.



Ima veze, vrlo je jednostavno uredi zakonom.

Ali ja hoću mambo...

Kuku mene, pa kako da se opredijeli? Koga da se odrekne, oca ili majke?

Naravno da će se na vjenčanju pitati za prezime, ali zašto i kako bilo ko od njih da se odrekne bilo kog od svojih prezimena?

@Met

Zbog čega sada pišeš o odricanju? Ako uzmem majčino ne znači da sam time izrazila veću ljubav pema njoj, jednostavno mi, recimo, više pristaje uz ime.

A nisi tako komentarisao kada si zastupao stav da žena treba da uzme muževljevo prezime. Koga se ona odriče uzimajući prezime muža? Roditelja? Muž joj nije krvni rod, pa čak nije garancija da će postati bliskiji ni kada stvore zajedničku decu.

Zašto ne pustiti da se čovek odluči koje će prezime nositi? Zašto mi ne bi bilo podjednako drago majčino prezime kao i očevo. Često deca nose očevo prezime a otac je bio kolac, pa i suprotno tome. Nije pošteno prema deci.

Ne mislim da je od naročitog uticaja pri venčanju, ali kada su deca u pitanju, jeste, vrlo je važno. Majka je sigurno rodila, a da li je otac zaista i biološki otac, zna biti upitno? Život piše i ovake horore, svedoci smo.

Dakle, najbitnije je kako prezime pristaje uz ime? Pa zašto to ne primeniti i pri venčanju? Šta ako se prezivaš nešto tipa Mučibabić ili Guzina?



Nisam, jer ne mislim da je to tako. Ti tvrdiš da se ne treba odricati "svog" prezimena (koje je kod većine žena očevo), ali se zato djeca rođena u tom braku trebaju odreći prezimena jednog od roditelja. Nekonzistentno.



Kao što rekoh, to je kod Srba tradicija. Zašto je tragedija uzeti muževljevo prezime, ako su to mogle tolike žene pre tebe i osim tebe.

Prezimena se ne biraju niti nose prema zaslugama roditelja, prema ljepoti, prema zvučnosti, tako se bira šešir.

Prezime je dio porodične tradicije, ime porodice i plemena, koje se poštuje jer se time poštuje i porodica i pleme.



Ponudi ovaj argument svom budućem mužu.
"Hajde da djeca nose moje prezime... ja sam im sigurno majka, za tebe ko zna... "

Ne, rekla sam "recimo" što znači da izbor može biti po drugom osnovu.

Naravno, može se ići i na tu varijantu, moje je ružnjikavo, njegovo lepše, uzimam njegovo i rešena stvar. Uopšte nisam isključiva po tom pitanju, samo želim reći da svako ima prava odlučiti.



Tačno, jednog se moraju odreći da ne bi bilo onoga što si naveo u nekoliko postova iznad, pa ne bi bilo Ivane Petrović Marković Janković Mirković (kako li već).



Znaš šta, nekada su žene prale veš na potoku, danas to rade veš mašine, pa ga čak i osuše, a neke i ispeglaju. I ponavljam, nisam isključiva. Tradicija se poštuje na još hiljadu načina.



O, kako da ne! Poznajem čoveka čiji otac je na smrt tukao majku dok je ovaj bio dete očevidac. Zar mu treba zameriti što se odrekao očevog prezimena? Ne smemo zanemariti izuzetke.



Tačno, zato ja moje zadržavam, za njegovo ne znam, možda mi se dopadne pa ga dodam uz svoje.



Ljudi su često nonšalantni kada su ovakvi slučajevi u pitanju, a oni znaju biti vrlo pogubni za pojedince. Skoro sam čula ispovest čoveka kome je nakon 19 godina supruga priznala da on nije biološki otac njihovom detetu.

Nisam monstrum za takve ponude.

Dakle, da vidimo hronologiju:
Žena koja se udaje zadržava prezime svog oca, dodaje muževo, dok se već njena djeca odriču njenog prezimena, a očevom dodaju muževo... i eto nas kod Čika Felipe Kaetana Lopez i Martinez i Gonzales



Tako je. A bogme i na ovaj. Uzimanje prezimena nije kao pranje veša na potoku.



Nije se odrekao samo očevog prezimena već i prezimena svoje porodice koje ona vjerovatno nosi vijekovima.



Mazeltof!



A, sva su djeca naša...

Zagonetka - što je to?

Ima ih i dugačkih i kratkih, a žene nakon vjenčanja to dobijaju od muža!