Ko da nisi odavde ? Makednija i Crna Gora su priznale Kosovo pred glasanje u skupštini UN-a, kao susjedi Srbije i zbog bliskih veza s Crnom Gorom i činjenicom da je Makedonija svojim priznanjem jako naštetila srpskoj strategiji (jer i sami imaju albansko pitanje) to je bilo ponižavajuće , u najmanju ruku. E sad, dio Srba nikako nemože odvojiti obične Makedonce i Crnogorce koje nitko nije pitao, ako je neko zlurad, to dovoljno govori o inteligenciji tih ljudi koje bi možda trebalo pošteno natuć da se dozovu pameti.

To je prošlost, zaista Srbi i Makedonci nemaju loše odnose ,govorim o onim međuljudskim.

Ja se slažem s vama, ali isto tako priznanje ili nepriznanje Kosova od Strane Makedonije i CG neće bitno utjecati na rješenje kosovskog pitanja jer konačna odluka ne ovisi o njima. Mi ne možemo znati čime su te zemlje točno bile ucjenjene ili što im je obećano, ali su sigurno dobile neka jamstva za svoj integritet. Ipak su to neovisne države koje imaju pravo na vlastitu odluku, a opet nisu toliko udaljene ni utjecajne da bi si mogle dopustiti autonomni politiku.

Ovo vrijedi istaknuti kao najvjerojatnije točnu pretpostavku.

samo što je tad to vrijedilo za taj trenutak a sada je nastao novi momenat,
sada treba vidjeti koliko vrijede ta tobožnja jamstva integriteta.

U pravu si. Što se tiče Makedonije , ovo ti pokušavam dočarat iz neke hrvatske perspektive, zamisli da je Alija Izetbegović i priznata vlada RBiH priznala RSK? Kako bi se osjećali Hrvati u tom trenutku?

Mene jedino zanima ko je to uradio i zašto. Nama ni iz džepa ni u džep, to je makedonski problem.

Makedonija: Na žrtve pucano iz blizine iz tri tipa oružja
subota, 14. april 2012.



SKOPLjE - Dosadašnja istraga ubistava pet Makedonaca kod veštačkog jezera blizu Skoplja sugeriše da je bilo više od jednog izvršioca i da je u žrtve pucano iz neposredne blizine, iz tri tipa oružja, rekla je danas ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska.

Jankulovska je na pres konferenciji u Skoplju iznela te podatke na osnovu dosadašnje analize čaura koje su pronađene na mestu hladnokrvnog ubistva, koje je dovelo do novog pogoršanja međuetničkih odnosa u Makedoniji.

Ona je takođe rekla da se identitet počinioca hladnokrvnih ubistava pre dva dana još ne može utvrditi i zbog toga apelovala na uzdržanost i prestanak špekulacija o etničkoj pripadnosti ubica.

Ona je ujedno uputila i poruku ubicama da ne mogu izbeći pravdu I zamolila građana da okupljanja povodom Uskrsa ne iskoriste za eskalaciju nereda.

Od danas makedonski MUP ima otvorenu posebnu telefonsku liniju 199 za prijavljivanje svih informacija u vezi s ovim slučajem, a službe u susednim državama su u kontaktu sa makedonskim vlastima u cilju otkrivanja počinilaca ubistava.

Jankulovska je rekla da je u toku jučerašnjeg dana i danas napravljena analiza na osnovu podataka o putničkim vozilima koja bi mogla biti povezana sa ovim slučajem.

Tela četiri mladića, starosti između 18 i 20 godina, nađena su kod veštačkog jezera u selu Smiljkovci kod Skoplja, zajedno sa telom 45-godišnjeg stanovnika sela Creševo. Sva su imala prostrelne rane na sebi. Žrtve hladnokrvne likvidacija biće sahranjene tokom dana.

U skopskom naselju Radišani, iz koga su četiri mladića koji su u četvrtak uveče svirepo ubijeni, danas pre podne bilo je mirno.

U opštini Butel, na severu Skoplja, kojoj Radišani pripadaju, danas je proglašen dan žalosti.

Stanovnici Radišana su do kasno u noć ostali na barikadama kojima su blokirali prilaze ka naselju, tražeći od policije da što pre pronađe ubice i da vrati bezbednost u taj deo grada.

Tokom noći bilo je velikog policijskog prisustva na ulicama tog i susednih naselja.

U toku dana MUP je saopštio da je deo građana koji su izašli na ulice Radišana izazvao manje incidente. Kamenovan je autobus javnog saobraćajnog predueća, demolirana su dva privatna automobila i napadnuta jedna novinarska ekipa.

MUP je pozvao građane da, ukoliko imaju informaciju, pomognu u istrazi oko ovog dosad neviđenog ubistva u Makedoniji.

Policija je formirala Operativni štab od najviših starešina iz svih organizacionih jedinica.

Na informativni razgovor u policiju dosad je pozvano više od 35 osoba koje MUP smatra da bi mogle biti umešane u ovakav zločin. Radi se o stanovnicima okolnih sela i naselja.

Zvanično, MUP je potvrdio da su tela petorice ubijenih, u četvrtak oko 22:30, pronašli ribolovci u blizini veštačkog jezera kod sela Smiljkovci.

Na mestu ubistva bilo je čaura, krvi, a na telima ubijenih prostrelnih rana, ali oružje nije pronađeno. Četvorica mladića su pronađeni pored zemljanog puta, a muškarac stotinak metara dalje.

Ubijeni su Aleksandar Nakjovski, Cvetančo Acevski, Kire Tričkovski i Filip Slavkovski koji su se spremali za proslavu mature, kao i 45-godišnji Borče Stevkovski koji nije bio u njihovom društvu, već je sam oko 17 sati došao na jezero na pecanje.

Neki internet portali objavili su više spekulacija o mogućem motivu, a jedna od njih je osveta za nedavno ubistvo dvojice mladića albanske nacionalnosti u Gostivaru, koje je ubio policijski službenik koji je napadnut dok je vodio kući svoju maloletnu kćer.

MUP je zbog toga pozvao građane na strpljenje i na smirivanje strasti, a medije da se uzdrže od spekulacija i neproverenih informacija o tome da su ubistva etnički motivisana.

(Tanjug)

Loše bi se osjećali, čak i izdano. Ali opet ću naglasiti da su Makedonci priznali Kosovo tek nakon velikih slia, da su bili primorani ne samo vanjskih pritiscima nego i unutarnjim (ako se ne varam, albanskim strankama je zagarantirano sudjelovanje u vlasti) itd. Ako su ovaj zločin zaista počinili Albanci, onda su sebi napravili najveću moguću štetu jer će izgubiti podršku mnogih koji su ih simpatizirali, da ne govorimo o reakcijama neutralnih promatrača.

quote="i_jopet"]
sada treba vidjeti koliko vrijede ta tobožnja jamstva integriteta.[/quote]

Pa i sam si napisao da ne očekuješ da će međunarodna zajednica dopustiti stvaranje treće albanske države. Tako da zaista u tom slučaju ta jamstva nisu tobožnja, ali je njihova cijena visoka.

Ne treba njima nikakva treća država, oni će Makedoniju da ćape celu.

Pa realno 10% Srbije je okupirano i pod kontrolom šiptara, a opet sigurno preko 30% Makedonije i 50% Crne gore je u istoj situaciji samo faktički fali nekakvo priznavanje od strane drugih država.

Spasavanje davljenika - stvar samih davljenika.

Nego, čitam najnoviju "Geopolitiku" a kad tamo izvesni Toni Naunovski iznosi analize i stavove oko sadašnje pozicije Makedonije. Ukratko, oni očekuju pomoć od Srbije (i Bugarske) u slučaju eskalacije međuetničkih sukoba. Zamera mnogo sopstvenom državnom rukovodstvu zbog priznanja tzv Kosova i zbog podaničke i antinacionalne politike. Intervju je, naravno, objavljen pre ove tragedije.

Makedonci su u goroj situaciji od Crne Gore,
također Crna gora je ljetovalište slavnih Rusa
pokupovano je to, nema tamo da se šta događa
neprimjereno.
Ne znam za tamo Rožaje, ali to je veća vukojebina.

Neki internet portali objavili su više spekulacija o mogućem motivu, a jedna od njih je osveta za nedavno ubistvo dvojice mladića albanske nacionalnosti u Gostivaru, koje je ubio policijski službenik koji je napadnut dok je vodio kući svoju maloletnu kćer.


Ovo mi je nekako najrealnije

Nema šanse Terka. Iako nije da ne bi. Prije koju godinu jedan Albanski političar predlozio je stvaranje Balkanskog BeNeLuksa

takozvanog AlMaKosa

naravno cilj je jedna zajednica u kojoj bi Albanci kolo vodili

Nije preko 30 posto Makedonije. Albanaca ima 30 posto al ne drze 30 posto teritorija. Zbijeni su i zgurani na Skopje i Tetovo vise manje.

Nisu vecina u niti jednom gradu pravom (tetovo to sigurno nije).

U CG su vecina u Ulcinju i tamo u nekim brdesima prema Albaniji. Na jugu Podgoricke opcine i u samom gradu ih ima. I to katolika dosta takoder. Al opet nema zime za CG. To je politicki najstabilnija zemlja na Balkanu.

Tera ko je taj Toni Naunovski. Izgleda da se na stogodisnjicu izbijanja Balkanskih ratova kuha neko novo sranje.

Pa to je zato zato što su mentalni sklopovi slični kod šiptara i Crnogoraca. Uostalom malesoni su na svome a opet muslimani u Crnoj gori znaju svoje poreklo i nemaju gde iz svoje države.

Znaci, dobri smo im kada ih treba braniti, ako kada oni trebaju nama cuvati barem integritet ako nista, onda medju prvima su koji ce nam dati benzin da gasimo kucu.

Bilo kako bilo Albanci su najbliži stvaranju Velike Albanije i to u maksimalističkim granicama.
Ne kažem da će uspjeti jer bilo bi to previše njima. Nema to nitko na svijetu.

Zato sam i pokrenuo temu ˝Velika Albanija˝ ovdje na forumu. Od svih sanjanih i prosirenih drzava njihova ima najvece sanse. No opet ko sto i sam kazes nemogu uzet sve sto hoce. Nije nikako realno.

ove podatke je okačio jedan Makedonac s foruma.hr.
za Makedoniju je i BIH mala maca, udio raznih muslimana u školama je već na 43%.

Pa da Dudu jesmo jos ranije rekli totemu da nema šanse da je 15-17 posto Albanaca u Makedoniji. Djaba sto ti kazes da se iseljavaju. Ima nji.

sigurno da se iseljavaju, ali to ih samo usporava u povećanju udjela, inače nema dileme da im se udio povećava.

rođeni/umrli 2010.

Makedonci 12.658/14.298
Albanci 7.888/3.073
Romi 1.806/457
Turci 1.080/450
Bošnjaci 192/92
Srbi 109/427

http://www.stat.gov.mk/Publikacii/2.4.11.10.pdf

stranice 13 i 22.

http://www.stat.gov.mk/Publikacii/2.4.11.06_686.pdf

ovo su podaci o migracijama za 2010. godinu.

vjerojatno podaci nisu potpuni, ali ne da se primjetiti iz ovih da Albanci odlaze.

Makedonija i procesi integracije na Balkanu

Umesto ulaska u integrativne balkanske procese sa Albanijom i protektoratom Kosovom stvarajući neki albansko-balkanski šengen, država Makedonija treba da razvije integrativne procese sa državom Srbijom. Samo u saradnji sa Srbijom Makedonija može privredno da napreduje, očuva svoju državnost i nacionalnu sigurnost.



Toni Naunovski rođen je 1972 godine u Skoplju. Diplomirao je 1995 i magistrirao 1997 god. na institutu za filozofiju na filozofskom fakultetu pri univerzitetu „Kirilo i Metodije“ u Skoplju. Doktorirao je 2000 godine na istom univerzitetu sa disertacijom „Postmodernizam i Marksizam“.

Ima objavljen veliki broj stručnih i naučnih radova, publikacija kao i knjigu „Između filozofskog i političkog“. Autor je mnogih zapaženih članaka i komentara u makedonskoj štampi na aktuelna događanja sa opšte društvenom i političkom tematikom.

Piše: Dr. Toni Naunovski

Sa Intenziviranjem procesa koji će u perspektivi rezultirati daljem slabljenjem države Makedonije, postaje sve očiglednija mogućnost da Makedonija može da nestane iz mapa država na Svetu. Stoga se danas imperativno sugeriše potraga za izlaznim rešenjima iz katastrofe koja preti državi Makedoniji. I zaista, svaka generacija ima svoju borbu za državu, za sebe i budućnost svoje dece – a za nas Makedonce, danas ta borba se svodi na temeljne analize i anticipacije realnih političkih procesa, činjenica i tendencija na Balkanu i u okviru naše države. Prezentacija mogućih scenarija i označavanje pravaca za rešenje problema je savremeni imperativ za Makedonce, način doprinosa u vekovnoj borbi za opstanak i zadržavanje naše jedine nacionalne države.

U tom smislu, dubinska analiza pitanja integrativnih procesa kao globalni trend uvek treba da bude fundirana na principu unapređenja naših državnih odnosno nacionalnih interesa. Filter ( meta-instanca ) kroz koji će se interpretirati ti mogući integrativni procesi Makedonije, a čime će se usvajati odnosno odbijati takvi predlozi, mora da budu isključivo realna procena koliko oni mogu da budu u funkciji nas Makedonaca. I pokraj evidentne nekritičnosti u političkom diskursu ka najrazličnijim, često i nelogičnim ponudama za nove i nove forme nekih integracija, predloženi princip valorizacije tih ponuda i zahteva za integracije treba uvek da bude preferiran i primaran za institucije i vlast. Još više, analiza treba da bude sprovedena do krajnjih konsekvenci kroz sve aspekte naše realnosti. Procena treba da bude iz prizme ukupnih posledica za duži vremenski period, odnosno da se identifikuju sve, makar i najmanje mogućnosti, za negativni uticaj na državu.

Ohrid je grad u kome često održavaju skupovi na državnom nivou pa je stoga Ohrid gradu koji Makedonci simbolično doživljavaju i kao Raj i kao Pakao za Makedoniju. Kroz aluziju prirodnih lepota Ohrid je Raj a kroz takozvani „Ohridskiot ramkoven dogovor“, Ohrid je Pakao i simbol najveće dekonstrukcije Makedonske države - najveći nacionalni poraz u savremenoj istoriji Makedonaca.

„Ohridskiot ramkoven dogovor“

je dogovor o unutrašnjoj organizaciji manjinskih prava u Makedoniji, potpisan 13. avgusta 2001.

Tim sporazumom je okončan sukob makedonskih bezbednosnih snaga i takozvane Oslobodilačke narodne armije (ONA) i postavljen okvir za rešavanje pitanja prava Albanaca u Makedoniji. Sporazumom je predviđeno donošenje nekoliko zakona za veća prava Albanaca kao što su Zakon o upotrebi jezika, Zakon za veće zapošljavanje u administraciji, i Zakon o policiji u kojoj će Albanci biti proporcionalno zastupljeni.

Tako je u Ohridu 11. jula 2011 godine održan treći regionalni samit na kojem su učestvovali predsednici Albanije, Crne Gore, protektorata Kosovo i Makedonije. Razgovaralo se o saradnji u procesu EU integracija, jačanju demokratskih i reformskih procesa, podsticanju ekonomske saradnje, investicijama u infrastrukturu, energetskom povezivanju…, uz zabrinjavajuće izjave predsednice protektorata Kosovo Atifete Jahjaga – koja je izjavila:

- „Intenzivno radimo na predloženom dokumentu.

- Posvećena sam ideji da Kosovo, Makedonija, Albanija i Crna Gora kreiraju mini-šengen i zajednički program za razvitak“.



Opet u suštini je događaj odnosno predlog koji je maksimalno u suprotnosti sa suštinskim nacionalnim i državnim interesima Makedonaca. Ova najava za nekakvu formu integracije ovih tri država i protektorata Kosovo je toliko zastrašujuća, kao i uobičajeno ćutanje državnih institucija svedoči da je Makedonija danas pod upravom neozbiljnih i nekompetentnih osoba. Umesto energično i eksplicitno odbijanje i same pomisli da Makedonija ulazi u nekakvu mini šengen-zonu koja će neminovni dovesti do brisanja korpusa većine značajnih karakteristika državnosti u odnosu na one koji će biti članice tog mini-šengena – makedonske vlasti i političari ćute. Ćute pred predlozima takozvane predsednice Kosova, iako bi trebalo da im bude jasno da će taj protektorat ipak jednog dana opet biti u sastavu države Srbije – i da predsednik Srbije tom samitu upravo zbog toga i ne prisustvuje. Ćutanje Makedonske države, odnosno vladajuće političke elite, koji bi po službenoj dužnosti treba da anticipira negativne posledice po temeljima same državnosti Makedonije. Kao da ne shvataju da tim mukom daju dopunski zamah onima snagama u samoj Makedoniji koji bez ustručavanja i javno propagiraju „veliku Albaniju“. Lično, ubeđen sam da taj „albanski-šengen“ nije samo zamisao predsednice protektorata.

Nakon sastanka u Ohridu Naime, ova mini-šengen zona bi bila pod totalnoj dominaciji Albanaca, a iza maske „integrativnih procesa“ u stvari se nalazi plan o „velikoj Albaniji“. Verovatno je Srpski predsednik mislio, između ostalom, i na ove navodne integracije kad nas je upozorio da je projekat „velika Albanija“ realnost. Bez obzira na motive Crne Gore za ovu mini-šengen zonu, za nas Makedonce ova najava je sigurna potvrda da nam je potreban radikalan zaokret u orijentaciji ka integrativnim procesima na Balkanu. Nije potrebna dubinska analiza za izvođenje zaključka da najveća opasnost po nas Makedonce dolazi iz albanskog ekspanzionizma u različitim oblicima – od demografskih, ekonomskih, do vojnih, kao što je pokazala i bitka za Radušu u 2001 godini. Od Albanaca i njihovom sna u za „velikom Albanijom“. Uostalom, mape i pesme o „velikoj Albaniji“ mi svakodnevno vidimo i čujemo u Makedoniji – pa čak i na državnoj televiziji!

Umesto ulaska u ovakve „integracije“, država Makedonija treba obnovi i razvije integrativne procese sa državom Srbijom. Potpuno sam ubeđen da jedino čvršća saradnja sa susednom državom poput Srbije može doneti brojne pozitivne efekte i doprinose za nas kao državu i za nas kao Makedonce. Nakon povlačenja priznanja Kosova kako nezavisne države – šta je bila jedna od mnogih pogrešnih političkih odluka vlade VMRO-DPMNE i DUI (UČK) koji su potpuno anti-makedonski odnosno u suprotnosti sa potrebama i interesima Makedonskog naroda. Makedonija treba da intenzivira saradnju sa Srbijom na svim nivoima i uz punu saglasnost sa intenzivnim procesima ( najrazličnijeg vida ) integracije na Balkanu, Evropi i Euroaziji. Makedonija i Srbija će dobiti mnogo ako intenziviraju različite oblike saradnje – na ekonomskom političkom i bezbednosnom planu.

Dr. Toni Naunovski


http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/ ... a/005.html