Pite u Bosni imaju komična imena. Sve završavaju na "evuša", "ašuša", "ušuša", WTF.

Istina koja ne boli.

I babe u Hercegovini, Penavuša, Ivkuša, Pivčuša... što je tu komično. Baš simpatično.

da, sirnica i njena podvrsta tiritnjača, zeljanica, klasovna pita, gužvara, kašikarka...

Šta je kašikarka.

Pita u koju umijesiš granatu?

bomba se zove kašikara, čini mi se.

to ti je pita koja se zamijesi s vrelom vodom, onda se dijelovi tijesta mažu uljem i tako slažu u tepsiju.
žlicom, tj. kašikom se po površini izdube ornamenti.

A od čega je ta pita? Od ničega?

Zvuči kao da je prikladniji naziv neugodna iznenađuša.

Kašikara mora biti ubitačno dobra.

Ja bih volio naučit kuvat odnosno radit nešto više od "ubaci u tavu i ispeci", ali mislim da bi se trebao prvo oženiti da bi to imalo smisla.

Nemoj previše očekivati, tako je jedan pričao i eno ga ne izlazi ih kuhinjie dok ona šiša nokte i ispija kafu sa prijateljicama iz vrtića.

od brašna, od čega bi bila? kao i sve druge pite, samo je naglasak na vreloj vodi u ovom slučaju.

brzinska lekcija za Robija ne-kuhara: tijesto za pitu se pravi od brašna, vode i soli (u različitim omjerima). sve drugo su dodaci.

oš još? recept za povrtnu juhu je vrlo jednostavan, tu ne možeš promašiti.

Gabi, ako tako nastaviš Roby će postati rob kuvanja.

Ali dobro... sve je to za ljude, mnoge su se usrećile sa takvima.

Npr. testo bih delila na nekoliko vrsta:

-penasto
- biskvitno i mućeno
- kiselo
- lisnato
- nabujci (ne znam prevesti na srpski )

Zvučiš ko moj ujak: "Robbie, čuvaj se prevare."

Je li recept uključuje blender, mikrovalnu, i vruću vodu iz špine?

P.S. I na kraju žličicu Vegete.

Eh, da je meni tako neko zvučao.

za juhu? ne. treba ti šporet vulgaris, jedna šerpa, nož, povrće, sol i malo dobre volje.

ako baš mora i vegeta...samo znaš, pravi kuhari ne koriste tu kemiju.

U danima lenjosti može dobro doći i smrznuta mešavina.

mudro zboriš, ko da si neki rod mojoj sestri. (ona kupi smrznuto povrće da ne mora sjeckati svježe).

trebam li reći da je moja juha bolja?

Ko kaže da ja koristim to smrznuto, samo sam predložila mlađanom Roobbyy (hajde mi stavi u padež, ja ne znam). Dakle, smrznuto nikada. Meni nije teško ništa jer kada mi se kuva, kuvam s ljubavlju.

Moju supu, juhu, čorbu, potaž, griz kndle i one druge kao i rezance pa i dronjke i taranu nadaleko su hvalile mnoge beogradske frajle.

samo navodim sličnost u razmišljanju.
mlađanom Robbieju je čini mi se prisjela ova tema, otišo je na ćevape.

Robby prijatno ti bilo i ne preteruj, dovoljno je 10 komada.

Dakle, ako hoćemo dobru hranu koja nas neće trovati onda pribegnimo savetima nas koje imamo iskustva (koliko-toliko), znanja, talenta, uspeha a bogami i neuspeha.

Evo mog primera "neuspeha".

Reših da po burdinom receptu napravim neki čokoladni punč, šta li je. I tako ja sve mutim po redu. Na sve liči samo ne na ono što očekujem a prema fotografiji koja je priložena uz recept.

Dobijem neku sumnjivo gustu tečnost koju smelo stavim u rernu da se peče. To je bila moja poslednja nada da ne bacim silne orahe, čokoladu, puter, vreme i ugled.

Kada pečete čokoladni kolač zapravo nikada ne znate kada je gotov. Čini vam se lepo izgleda a on pregoreo.

Idemo na moj kolač od punča:

Izvadim pleh iz rerne i vidim ohoho... lepo se steglo. Isečem na kocke, pospem puder cukerom i poslužim goste. Za svaki slučaj sam pripremila čaj protiv dijareje.

Posle su mi tražili recept jer kolač je bio savršen. Još uvek ga se samo sećam, reprize nema.

imala sam i ja jedan slavni recept, tj. kombinaciju tri recepta za kolač. jeli su ga i oni koji ne jedu slatko.
pita me ujna za recept - rekoh, nemam pojma. sad si ga probala i nećeš nikad više.

a imala sam i recept za fenomenalnu čokoladnu tortu sa šljivama. sa poleđine kutije Gustina. bacilo mi kutiju i ostadoh bez recepta.

Ma to ti je prosto. U testo ubaciš čokoladu i polutke šljiva, ispečeš i gotovo. Nema tu mudrosti. Npr. za jedan kolač postoji 100 recepata manje-više istih, i zašto moj ne bi bio 101? Važno je znati osnovne sastojke a količina odoka.

Tnx, pretpostavih da bi mogao biti ok..
Danas provah vrhnje za kuhanje isto Polimark i nije nesto.. Bezukusno je i brasnasto.

Vrhnje/mileram je ovde prilično loš, tek po neki proizvođač zadovolji osnovne karakteristike milerama ali ga zato ima na zemunskoj pijaci i sjajan je. Kupiš koliko ti treba, stariji ili mađi odnosno kako se kaže slatka ili kisela pavlaka (treći naziv).

Čim zahvatim kašičicom a kao da sam zahvatila kiselo mleko znak je da to nije mileram već fušeraj. Mileram mora biti gladak, sjajan pa kada zahvatiš da sa kašičice počinje lagano u debelom mlazu da pada. To bi bila kisela pavlaka. Slatka za mućenje je uvek ređa ali isto sjajna i glatka.

Uglavnom kupujem slatki mileram i koristim ga i za slana jela, bez mućenja, znači samo prelijem preko mesa sa ili bez dodataka, ili dodam u neki sos... i bude izvrsno.