ove nove galofak generacije ne znaju šta je mlaćanica, pa zato,...

inače ne trolamo, nego govorimo o nekadašnjim jelima i mliječnim proizvodima koje su naše bake spravljale, fancy rečeno eko-proizvodi što mlaćanica i zeljanica na maslu i jesu, a sad se evo sa nostalgijom spominjali. :(

sad si me podsjetio na bakin kruh. :(
brašno od njihove pšenice, pečeno u peći na drva. nikad više takvog kruha...

Btw,mlijeko nije baš tako dobro za ljudski organizam kako se propagira...Mislim da smo već spominjali The China Study knjigu.Protein kazein rastura u ljudskom tijelu.

daj link na raspravu. :)
mislim da je problem u suvremenoj proizvodnji i dodacima, a ne u kazeinu kao takvom.

Kineska studija : Najsveobuhvatnija studija o prehrani ikad provedena
T. Colin Campbell , Thomas M. Campbell II

prijevod: Krešimir Jukić


Dr. T. Colin Campbell, profesor emeritus prehrambene biokemije na Sveučilištu Cornell, voditelj je 'Kineske studije', jedne od najopsežnijih studija ljudske prehrane svih vremena, i autor istoimene knjige.

Čitava duga i plodna karijera dr. Campbella bila je povezana s istraživanjem kancerogenih spojeva i bjelančevina. Radeći na MIT-u pomogao je u otkriću dioksina, jedne od najotrovnijih poznatih kemikalija. Kasnije je koordinirao tehničku pomoć za nacionalni projekt poboljšanja prehrane filipinske djece, među kojom je bio neuobičajeno raširen rak jetre. Program je uglavnom bio koncentriran na povećanje količine bjelančevina u prehrani, posebno bjelančevina životinjskog porijekla koje se smatraju kvalitetnijima.

U tom projektu dr. Campbell saznao je nešto što je bilo potpuno suprotno svim očekivanjima i što će oblikovati nastavak njegove karijere - upravo djeca iz najimućnijih obitelji, koja su imala prehranu najbogatiju bjelančevinama životinjskog proijekla, imala su i najviši rizik od dobivanja raka jetre!

To ga je ponukalo da pokrene detaljan laboratorijski program koji će istražiti ulogu prehrane, posebno bjelančevina, u razvoju raka. Rezultati su opet bili šokantni. Niskoproteinska prehrana kod pokusnih životinja inhibirala je prvu fazu nastanka raka pod utjecajem kancerogenih tvari, bez obzira na njihovu dozu. U kasnijim stadijima bolesti niskoproteinska prehrana također je dramatično blokirala rast raka.

Prema riječima dr. Campbella, «Bjelančevine iz prehrane pokazale su se toliko moćnima u svom djelovanju da smo mogli pokrenuti i zaustaviti rast raka samo mijenjanjem konzumirane količine.» Neočekivano je bilo i to što su takav utjecaj pokazivale samo bjelančevine životinjskog porijekla, uključujući i kazein, koji čini 87% bjelančevina kravljeg mlijeka.

Njegovo istraživanje nije stalo na eksperimentalnim studijama na životinjama, i 1983. započet je 'Kineski projekt', poznat kao i 'Kineska studija', koji traje još i danas. Ta je studija jasno pokazala da su ljudi koji su jeli najviše hrane životinjskog porijekla imali najviše stope raka i kroničnih bolesti, te da je čak i relativno malen unos hrane životinjskog porijekla bio povezan sa štetnim učincima. Ljudi koji su jeli najviše hrane biljnog porijekla bili su najzdraviji i nisu bili skloni kroničnim bolestima.

Po mnogima, ovo je jedna od najvažnijih knjiga o prehrani ikad napisana. Utemeljena na pedantnim višegodišnjim istraživanjima, knjiga pruža odgovore na najvažnija prehrambena pitanja našeg vremena: Što doista uzrokuje rak? Kako izliječiti srčane bolesti, dijabetes i druge zapadnjačke bolesti putem prehrane? Kako možemo produžiti vlastiti život, te kako zaustaviti epidemiju pretilosti?

***

Thomas Campbell diplomirao je 1999. na Sveučilištu Cornell, a trenutno gradi karijeru u medicini. K tome je pisac, glumac i trostruki sudionik maratona. Rođen je i odrastao u Ithaci, NY, a glumio je u kazalištima Londona, Chicaga i većine država istočno od rijeke Mississippi. G. Campbell uživa u igranju nogometa, skijanju i planinarenju.

Ono što smo pronašli bilo je šokantno. Ishrana sa malo proteina
je sprečavala razvoj (inicijaciju) raka aflatoksinom, bez obzira koliko
je ovog kancerogena davano životinjama. Nakon završetka inicijacije
raka, ishrana sa malo proteina je takođe dramatično blokirala naredni
rast raka. Drugim rečima, efekti ove veoma kancerogene hemikalije
u izazivanju raka su poništeni ishranom sa malo proteina. U stvari,
količina proteina u ishrani se u svom efektu pokazala toliko moćnom
da smo mogli da uključujemo i isključujemo rast raka jednostavnom
promenom količine unesenih proteina.
Štaviše, korištene količine proteina su bile one koje mi ljudi redov -
no koristimo. Nismo koristili neobično visoke nivoe, koji se često
koris te pri proučavanju kancerogena.
Ali to nije sve. Utvrdili smo da nisu svi proteini imali isti efekat.
Koji protein je dosledno i snažno podsticao rak? Kazein, koji sačinjava
87% proteina kravljeg mleka, je podsticao sve stupnjeve razvoja
raka. Koja vrsta proteina nije podsticala rak, čak i pri visokom nivou
unosa? Bezbedni proteini su bili iz biljaka, uključujući pšenicu i soju.
Ovakva slika situacije počela je da dovodi u pitanje, a zatim i da
razara neke od mojih najdragocenijih stavova...

China Study by T. Colin Campbell, PhD and Thomas M.
Campbell II

Efekti proteina iz ishrane na razvoj tumora su bili spektakularni.
Pacovi uglavnom žive oko dve godine, tako da je istraživanje trajalo
100 sedmica. Sve životinje kojima je dat aflatoksin i koje su hranjene
sa regularnih 20% kazeina su ili umrle ili bile blizu smrti od
tumora jetre nakon 100 sedmica.Sve životinje su primile isti nivo
aflatoksina, ali one na ishrani sa 5% proteina su bile žive, aktivne i
vitke, sa sjajnim krznom nakon 100 sedmica. Ovo je bio pravi 100
na prema 0 rezultat - nešto što se skoro nikada ne vidi u istraživa -
njima i što je skoro identično originalnom istraživanju iz Indije.
U ovom istom eksperimentu, menjali smo ishranu nekih pacova
u četrdesetoj ili šezdesetoj sedmici, kako bismo ponovo istraživali
preokretljivost promocije raka. Kod životinja koje su prebačene sa
ishrane sa puno proteina na malo proteina ostvaren je značajno manji
rast tumora (35% - 40% manje!) u odnosu na životinje koje su bile
na ishrani sa puno proteina. Tumori životinja koje su na polovini svog
života prebačene sa ishrane sa malo proteina na ishranu sa puno
proteina su počeli ponovo da rastu. Ovi nalazi na potpuno razvijenim
tumorima su potvrdili naše ranije nalaze na žarištima. To jest, manipulisanje ishranom može da uključuje” i “isključuje” rak.

Ovo istraživanje ukazuje da što više životinjskih proteina jedete, to
imate više srčanih bolesti. Pored toga, na desetine eksperimentalnih
istraživanja pokazuju da hranjenje pacova, zečeva i svinja životinjskim
proteinima (npr. kazeinom) dramatično povećava nivo holesterola, dok
biljni proteini (npr. sojini proteini) dramatično snižavaju nivo holesterola.

Istraživanja na ljudima ne samo da pokazuju iste nalaze, već
pokazuju da unos biljnih proteina ima još veću moć u snižavanju
nivoa holesterola od prostog ograničavanja unosa masti i holesterola.

čini mi se da sada imamo impresivne dokaze da je kravlje mleko
verovatno značajan uzrok dijabetesa tipa I. Kada se rezultati svih ovih
istraživanja spoje (i genetički podložni i nepodložni), dobijamo da su
deca koja prerano prestanu da se doje majčinim mlekom i hrane
kravljim mlekom, u proseku, izložena 50-60% ve}em riziku od dijabetesa
tipa I (1,5 - 1,6 puta povećan rizik).

Informacije o ishrani i dijabetesu tipa I do kojih se ranije došlo
bile su dovoljno impresivne da dovedu do dva značajna pomaka.
Američka akademija pedijatara je 1994. godine dala snažan podstrek
da se odojčad u porodicama u kojima je dijabetes češći ne hrane
kravljim mlekom u toku prve dve godine života. Drugo, mnogi istraživači su razvili istraživanja koja prate osobe tokom vremena - kako
bi utvrdili da li pažljivo nadgledanje ishrane i načina života može da
objasni pojavu dijabetesa tipa I.

Dva bolje poznata istraživanja su vršena u Finskoj, jedno je
otpočelo 1980-ih,15 a drugo sredinom 1990-ih. Jedno je pokazalo
da korištenje kravljeg mleka povećava rizik od dijabetesa tipa 1 pet
do šest puta, dok nam drugo govori da kravlje mleko povećava
količinu najmanje još tri do četiri antitela pored onih koja su ranije
navedena. U zasebnom istraživanju, nivo antitela na beta kazein, još
jedan protein kravljeg mleka, je bio značajno povišen kod odojčadi
hranjenih bočicom kravljeg mleka u pore|enju sa dojenom decom;
deca sa dijabetesom tipa I su takođe imala viši nivo ovih antitela.
Ukratko, od istraživanja koja su objavila rezultate, nalazi snažno potvrđuju opasnost od kravljeg mleka, naročito za genetički podložnu
decu.

Markane ovo zvuči kao čista vegeterijanska propaganda.

The book, while not entirely without value, is not about the China Study, nor is it a comprehensive look at the current state of health research. It would be more aptly titled, A Comprehensive Case for the Vegan Diet, and the reader should be cautioned that the evidence is selected, presented, and interpreted with the goal of making that case in mind.

Dva bolje poznata istraživanja su vršena u Finskoj, jedno je
otpočelo 1980-ih,15 a drugo sredinom 1990-ih. Jedno je pokazalo
da korištenje kravljeg mleka povećava rizik od dijabetesa tipa 1 pet
do šest puta, dok nam drugo govori da kravlje mleko povećava
količinu najmanje još tri do četiri antitela pored onih koja su ranije
navedena. U zasebnom istraživanju, nivo antitela na beta kazein, još
jedan protein kravljeg mleka, je bio značajno povišen kod odojčadi
hranjenih bočicom kravljeg mleka u pore|enju sa dojenom decom;
deca sa dijabetesom tipa I su takođe imala viši nivo ovih antitela.
Ukratko, od istraživanja koja su objavila rezultate, nalazi snažno potvrđuju opasnost od kravljeg mleka, naročito za genetički podložnu
decu.

Bio sam u “sistemu” skoro pedeset godina, na najvišim nivoima,
osmišljavajući i vodeći velike istraživačke projekte, odlučujući koja će
istraživanja biti finansirana, i skupljajući velike količine naučnih
istraživanja u nacionalne ekspertske izveštaje.

Nakon dugogodi{nje karijere u istra`ivanju i formiranju smernica,
sada razumem za{to su ljudi toliko zbunjeni. Kao poreski obveznik
koji pla}a ra~un za istra`ivanja i zdravstenu politiku u svojoj dr`avi,
zaslu`ujete da znate da su mnoge op{te poznate stvari koje su vam
re~ene o hrani, zdravlju i bolestima pogre{ne:
- Sinteti~ke hemikalije u `ivotnoj sredini i u va{oj hrani, koliko god
da su problemati~ne, ne predstavljaju glavni uzrok raka.
- Geni koje nasle|ujete od roditelja ne predstavljaju najzna~ajnije
faktore u odre|ivanju toga da li }ete podle}i nekom od deset vode}ih
uzroka smrti.
- Nada da }e genetska istra`ivanja jednom dovesti do otkri}a lekova
za bolesti zanemaruje daleko mo}nija re{enja koja se mogu primeniti
ve} danas.
- Preterano kontrolisanje unosa svakog hranljivog sastojka, kao {to
su ugljeni hidrati, masti, holesterol ili omega-3 masne kiseline, ne}e
dovesti do dugoro~nog zdravlja.
- Vitamini i dodaci ishrani vam ne pru`aju dugoro~nu za{titu od
bolesti.
- Lekovi i hirurgija ne le~e bolesti koje ubijaju najve}i broj ljudi.
- Va{ lekar najverovatnije ne zna {ta je potrebno da ~inite kako
biste bili {to je mogu}e zdraviji.
Predla`em ni{ta manje nego da ponovo iznesemo definiciju zdrave
ishrane. Provokativni rezultati mojih biohemijskih istra`ivanja vr{enih
tokom ~etiri decenije, uklju~uju}i nalaze 27-ogodi{njeg laboratorijskog
programa (koji su finansirale najuglednije agencije) dokazuju da pravilna
ishrana mo`e da vam spase `ivot.

Neću od vas tražiti da verujete zaključcima zasnovanim na mojim
ličnim opažanjima, kako to čine neki popularni autori. U ovoj knjizi je
dato oko 750 referenci, pri čemu najveći broj predstavlja primarne
izvore informacija, ukljućujući na stotine objavljenih naučnih radova
drugih istraživača koji ukazuju na put ka smanjenju broja slučajeva
raka, srčanih bolesti, šlogova, gojaznosti, dijabetesa, autoimunih bo -
les ti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, kamena u bubregu i slepila.

Neki od nalaza, objavljenih u najuglednijim nau~nim ~asopisima,
pokazuju da:
- Promena ishrane mo`e da omogu}i dijabeti~arima da prestanu
sa upotrebom lekova.
- Sr~ane bolesti se mogu preokrenuti prosto ishranom.
- Rak dojke je povezan sa nivoom `enskih hormona u krvi, koji je
odre|en hranom koju jedemo.
- Upotreba mle~nih proizvoda mo`e da pove}a rizik od raka
prostate.
- Antioksidansi, koji se nalaze u vo}u i povr}u, su povezani sa
boljim mentalnim sposobnostima u starosti.
- Stvaranje kamena u bubregu mo`e se spre~iti zdravom ishranom.
- Dijabetes tipa I, jedno od najrazornijih oboljenja koje se mo`e ja -
vi ti kod dece, pouzdano je povezan sa praksom hranjenja odoj~eta.
Ovi nalazi pokazuju da dobra ishrana predstavlja najmo}nije oru`je
koje posedujemo protiv bolesti. Razumevanje ovih nau~nih dokaza
nije jedino zna~ajno radi pobolj{anja zdravlja, jer se ono na {ta oni
ukazuju ti~e celokupnog dru{tva. Mi moramo da znamo za{to dezinformacije
dominiraju na{im dru{tvom i za{to tako puno gre{imo u
na~inu na koji istra`ujemo ishranu i bolesti, i na koji promovi{emo
zdravlje i le~imo bolesti.
Po bilo kakvom na~inu procenjivanja, zdravlje Amerikanaca opada.

ishra ne”. Pre{ao sam, delom zato {to bi mi pla}ali da idem u {kolu
umesto da ja pla}am njima. Tu sam uradio doktorat. Bio sam poslednji
postdiplomac profesora Klajva Mek Keja (Clive McCay), profesora
sa Kornela poznatog po produ`ivanju `ivota pacovima hrane}i ih sa
daleko manje hrane nego {to bi normalno jeli. Moje doktorsko
istra`ivanje je bilo posve}eno pronala`enju boljih na~ina da nateramo
krave i ovce da rastu br`e. Poku{avao sam da pobolj{am na{u
sposobnost da proizvodimo `ivotinjske proteine, temelj onoga za {ta
mi je re~eno da predstavlja “dobru ishranu”.
Bio sam na tragu da podsti~em bolje zdravlje zastupaju}i kori{ -
}enje ve}e koli~ine mesa, mleka i jaja. To je bio o~igledan nastavak
mog sopstvenog `ivota na farmi i bio sam sre}an u uverenju da je
ameri~ka ishrana bila najbolja na svetu. Tokom ovih godina formira -
nja, nailazio sam na iznova ponavljanu temu: navodno smo jeli pravu
hranu, naro~ito obilje visoko kvalitetnih `ivotinjskih proteina.
Najve}i deo moje rane karijere je protekao rade}i sa dve najotrov -
nije hemikalije ikada otkrivene, dioksinom i aflatoksinom. Prvobitno
sam radio na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology), gde mi
je zadata zagonetka pomora pili}a. Milioni pili}a su umirali od nepoznate
otrovne hemikalije u njihovoj hrani, a ja sam bio zadu`en da izdvojim
i odredim strukturu ove hemikalije. Nakon dve i po godine,
pomogao sam u otkri}u dioksina, mo`da najotrovnije hemikalije ikada
prona|ene. Ova hemikalija je od tada dosta spominjana, naro~ito jer
je predstavljala deo herbicida 2,4,5-T, ili Agensa oran` (Agent
Orange), kori{}enog za izazivanje opadanja li{}a u {umama tokom
Vijetnamskog rata.
Nakon napu{tanja MIT-a i preuzimanja mesta na fakultetu Virginia
Tech, po~eo sam da koordini{em tehni~ku pomo} za nacionalni projekat
rada sa neuhranjenom decom na Filipinima. Deo projekta se
pretvorio u istra`ivanje neobi~no velikog broja slu~ajeva raka jetre,
koji obi~no predstavlja bolest odraslih, kod filipinske dece. Smatralo
se da je veliko uno{enje aflatoksina, toksina bu|i koja se nalazi u
kikiri kiju i kukuruzu, izazivalo problem. Aflatoksin je prozvan jednim od
najmo}nijih ikada otkrivenih kancerogena.
Deset godina je na{ prvenstveni cilj na Filipinima bio da
pobolj{amo de~ju ishranu me|u siroma{nima, projekat koji je finansirala
ameri~ka Agencija za me|unarodni razvoj. Vremenom smo
uspostavili 110 obrazovnih centara za nutricionu “samopomo}” {irom
zemlje.
Cilj ovih napora na Filipinima je bio jednostavan: postarati se da
deca dobijaju {to je vi{e proteina mogu}e. Vladalo je mi{ljenje da je
veliki deo problema de~je neuhranjenosti u svetu izazvan nedostat -
kom proteina, naro~ito `ivotinjskog porekla. Univerziteti i vlade {irom

Na zdravstvenu negu tro{imo daleko vi{e, po glavi stanovnika, od bilo
kog drugog dru{tva u svetu, a ipak je dve tre}ine Amerikanaca gojaz -
no, a preko 15 miliona Amerikanaca ima dijabetes, i ova cifra se brzo
pove}ava. Oboljevamo od sr~anih bolesti podjednako kao i pre tride -
set godina, a Rat protiv raka, pokrenut 1970-ih, je postao tu`an
proma{aj. Polovina Amerikanaca ima nekakav zdravstveni problem
koji zahteva uzimanje lekova svake sedmice, a preko 100 miliona
Ameri kanaca ima povi{en holesterol.
Da bi stvari bile gore, vodimo na{u omladinu putem ka bolesti sve
ranije u njihovim `ivotima. Jedna tre}ina mladih u ovoj zemlji je gojazna
ili izlo`ena riziku da postane gojazna. U sve ve}em broju postaju
plen dijabetesa koji se ranije javljao samo kod odraslih, i ti mladi ljudi
sada uzimaju vi{e lekova nego ikad pre.
Svi ovi problemi se svode na tri stvari: doru~ak, ru~ak i ve~eru.
Pre vi{e od ~etrdeset godina, na po~etku moje karijere, nikada ne
bih pretpostavio da je hrana tako blisko povezana sa zdravstvenim
problemima. Dugo uop{te nisam razmi{ljao koju hranu je najbolje
jesti. Jednostavno sam jeo {to i svi ostali: ono za {ta mi je re~eno
da predstavlja dobru hranu. Svi mi jedemo ono {to je ukusno ili
pogodno ili ono {to su nas roditelji nau~ili da volimo. Ve}ina nas `ivi
unutar kulturalnih okvira koji defini{u na{ odabir hrane i na{e navike.
Isto je bilo i sa mnom. Odrastao sam na farmi krava gde je mleko
bilo su{tinsko za na{ opstanak. U {koli nam je re~eno da je kravlje
mleko ~inilo kosti i zube sna`nim i zdravim. To je bila najbolja prirodna
hrana. Na na{oj farmi smo proizvodili najve}i deo na{e hrane u
ba{ti ili na pa{njacima za stoku.
Ja sam bio prvi iz na{e porodice koji je oti{ao na koled`. I{ao
sam na uvod u veterinu na Pen Stejtu (Penn State), a zatim godinu
dana na veterinu na Univerzitetu u D`ord`iji kada me je Univerzitet
Kornel prizvao stipendijom za postdiplomsko prou~avanje “`ivotinjske
sveta su radili na prevazila`enju opa`enog “proteinskog jaza” u svetu
u razvoju.
Me|utim, tokom ovog projekta sam otkrio mra~nu tajnu. Deca koja
su bila na ishrani sa najvi{e proteina su imala najvi{e {ansi da dobiju
rak jetre! To su bila deca iz najbogatijih porodica.
Zatim sam zapazio istra`iva~ki izve{taj iz Indije koji je sadr`avao
neke veoma provokativne, zna~ajne nalaze. Indijsko istra`ivanje je
prou~avalo dve grupe pacova. Na jednoj grupi su primenili aflatoksin
koji izaziva rak, a zatim je hranili ishranom koja je sadr`ala 20% proteina,
nivo koji je blizak nivou mnogih od nas na Zapadu. Na drugoj
grupi su primenili istu koli~inu aflatoksina, ali je ishrana sadr`ala
samo 5% proteina. Bilo je neverovatno da su kod svih `ivotinja koje
su bile na ishrani sa 20% proteina prona|eni dokazi raka jetre, a da
su sve `ivotinje na ishrani sa 5% proteina izbegle rak. Rezultat je
iznosio 100 prema 0, ne ostavljaju}i mesta za sumnju da je ishrana
imala prevagu nad hemijskim kancerogenima, ~ak i veoma mo}nim
kancerogenima, u kontroli raka.
Ova informacija je bila u suprotnosti sa svim {to sam do tada
u~io. Bilo je jereti~ki re}i da belan~evine nisu bile zdrave, a kamoli
re}i da su podsticale rak. To je bio odlu~uju}i trenutak u mojoj karijeri.
Istra`ivanje tako provokativnog pitanja tako rano u karijeri nije
predstavljalo veoma mudar izbor. Samo dovo|enje u pitanje proteina
i `ivotinjskih namirnica bi me izlo`ilo riziku da me ozna~e za jeretika,
~ak i ako bi pro{lo test “dobre nauke”.
Me|utim, nikad nisam bio za po{tovanje smernica samo radi
po{tovanja smernica. Kada sam prvi put nau~io da navodim grupu
konja ili gonim stoku, da lovim `ivotinje, da pecam na na{em potoku
ili da radim u polju, prihvatio sam da je nezavisno mi{ljenje bilo sastavni
deo posla. Moralo je da bude. Naila`enje problema na polju je
zna~ilo da moram da smislim {ta slede}e da u~inim. To je bila velika
u~ionica, {to vam mo`e re}i svako ko je odrastao na farmi. Taj
ose}aj nezavisnosti je ostao sa mnom do danas.
Tako sam, suo~en sa problemom, odlu~io da zapo~nem detaljan
laboratorijski program koji bi istra`ivao ulogu ishrane, naro~ito proteina,
u razvoju raka. Moji saradnici i ja smo bili obazrivi pri postav -
ljanju svojih hipoteza, strogi u metodologiji i konzervativni u tuma~enju
nalaza. Odabrao sam da vr{im ovo istra`ivanje na najosnovnijem
nivou nauke, prou~avaju}i biohemijske detalje obrazovanja raka. Bilo
je va`no razumeti ne samo da li, ve} i kako bi proteini mogli da podsti~
u rak. To je predstavljalo najbolji izbor. Pa`ljivo slede}i pravila
dobre nauke, mogao sam da prou~avam provokativnu temu, a da ne
izazovem negativne reakcije koje se javljaju pri radikalnim idejama.

i jest. autor je vegetarijanac. što samo po sebi nije ništa loše, ali generaliziranje jest. evo, kome se da čitati:

Kada ljudi ~uju o nau~nim informacijama koje opravdavaju
radikalnu promenu ishrane u korist biljne hrane, ~esto ne mogu da
veruju u ono {to ~uju. “Ako je sve {to ka`ete ta~no”, pitaju se oni,
“za{to nisam ranije ~uo za to? U stvari, za{to obi~no ~ujem suprotno
od onoga {to vi govorite: da je mleko dobro za nas, da nam je
potrebno meso da bismo dobili proteine i da su za rak i sr~ana obo -
ljenja potpuno odgovorni geni?” Ovo su opravdana pitanja, a odgovo -
ri predstavljaju su{tinski deo ove pri~e. Me|utim, da bismo do{li do
ovih odgovora, verujem da je potrebno da znamo kako se informacije
stvaraju i kako sti`u do javne svesti.
Kao {to }ete videti, veliki deo odre|uje Zlatno pravilo: onaj koji
ima zlato odre|uje pravila. Postoje mo}ne, uticajne i neverovatno bo -
ga te industrije koje mogu da izgube ogromnu koli~inu novca ako ljudi
po~nu da prelaze na biljnu ishranu. Njihovo finansijsko zdravlje zavisi
od kontrolisanja onoga {to javnost zna o ishrani i zdravlju. Kao i bilo
koje dobro poslovno preduze}e, ove industrije ~ine sve {to je u njihovoj
mo}i kako bi za{titile svoj profit i svoje akcionare.
Mogli biste da pomislite da industrije potajno pla}aju nau~nicima
da “podese podatke”, podmi}uju dr`avne zvani~nike ili vr{e nelegalne
aktivnosti. Mnogi ljudi vole senzacionalisti~ke pri~e. Me|utim, mo}ni
interesi koji odr`avaju “status kvo” obi~no ne vr{e nelegalne poslove.
Koliko ja znam, oni ne pla}aju nau~nicima da “pode{avaju podatke”.
Ne podmi}uju izabrane zvani~nike niti vr{e prljave tajne pogodbe.
Situacija je daleko gora.
Celokupan sistem - vlada, nauka, medicina, industrija i mediji -
daju primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom i zbrci nad
jasnoćom. Najve}i deo (ali ne sasvim) zbrke vezane za ishranu se
stvara na legalne, potpuno vidljive na~ine i {ire je dobronamerni ljudi
koji ni{ta ne sumnjaju, bez obzira da li se radi o istra`iva~ima, politi~
arima ili novinarima. Naj{tetniji aspekt sistema nije senzacionalan,
niti }e do}i do velikog kome{anja po njegovom otkri}u. To je tihi neprijatelj
koga malo ljudi vidi i razume.
Moja iskustva unutar nau~ne zajednice ilustruju kako celokupan
sistem stvara zbunjuju}e informacije i razloge zbog kojih niste ~uli
poruku ove knjige ranije. U narednim poglavljima, podelio sam “sistem”
problema u oblasti nauke, vlade, industrije i medicine, ali, kao
{to }ete videti, postoje slu~ajevi kada je skoro nemogu}e razlikovati
nauku od industrije, vladu od nauke ili vladu od industrije

mislim da je to glavni uzrok njihove bolesti, ne same namirnice kao takve.

zašto Eskimi ne boluju od bolesti srca, a jedu puno mesa?
zašto je mediteranska prehrana zdrava, a uključuje i meso i masti i alkohol?
zato (po mom mišljenju) jer su ključne raznovrsnost i umjerenost. osim toga, probavni sustav ljudi je tipični sustav svejeda. od zubi nadalje.

Eskimi žive na mesu i masti. Brzo stare, a prosječni životni vijek im je oko 27,5 god.

Eskimi žive na mesu i masti. Brzo stare, a prosječni životni vijek im je oko 27,5 god.

Za alkohol je sve već poznato.Ćelijski otrov.

Čovjek kao svejed,osobine mesojeda,svejeda i biljojeda-i o tome smo pisali.

Imamo činjenice na svakom koraku,ali nas to ne zanima i ne prihvatamo ih.

zamolila bih te da sažmeš raspravu, ali bojim se da ću opet dobiti pet kilometarskih citata. moram sama pročitati cijelu temu.



ovo zvuči kao da ti baš sve znaš i čudiš se ostalima koji to ne vide.

Glavni uzroci bolesti su neadekvatno stanište, nezdrava prehrana i promašen cilj u životu. Čovjek je stvoren da živi u prirodi, da se bavi fizičkim radom, da se kao biljojed hrani svježim biljkama i da uživa u ambijentu svoje mnogočlane obitelji. Suvremeni čovjek je izabrao živjeti izvan prirode, u prljavim gradovima, bez fizičke aktivnosti, da se hrani prerađenom i otrovnom hranom, koja je u velikoj mjeri životinjskog porijekla, a glavni cilj mu je trčanje za novcem kojim će kupiti otrov koji uništava njegovo zdravlje i njegov život.

Pročitaj knjigu,ako te zanima.Ako je u nekom istraživanju učestvovalo 800 milijuna ljudi,mislim da vrijedi pročitati.Dapače,ne znam skoro ništa jer čitav život smo pogrešno naučeni,izmanipulisani,provučeni kroz sustav obrazovanja itd.Ne čudim se nikome osim sebi,koliko tele čovjek može biti.Zato danas svi imaju pristup informacijama,pa koga zanima može i sam da zaključi mnogo stvari.Svatko ima slobodan izbor,i za dobro i za loše.

Ako danas statistički najviše ljudi umire zbog bolesti uzrokovanih nepravilnom ishranom,onda nešto ne valja u dosadašnjim načelima...

dosad si mogao zaključiti da sam pročitala dosta knjiga i radova na tu temu. što zbog struke, što zbog osobnog interesa.
sa zadnjim citatom se slažem (osim ovog o biljojedima), ali koliko nas to zbilja može i ostvariti?

nego, reci ti meni, jesi li ti vegetarijanac, ili nedajbože, vegan?

Vjerujem da jesi pročitala dosta knjiga,vjerujem da su neke i mimo utvrđenog naučnog estabilišmenta

Nisam vegetarijanac,niti vegan,neznam niti što znači vegan

na ovoj temi zvučiš kao jedan.

vegani su ljudi koji ne jedu i ne nose ništa što je životinjskog porijekla. što se mene tiče, mogu pasti i travu, ali većina je naporna a ponekad i militantna. vegetarijanci su samo malo manje takvi.

(prije nego što me netko napadne zbog gornje izjave - desetak godina nisam jela meso, od kože nosim samo čizme jer inače bolujem cijelu zimu, a i danas izbjegavam meso osim ako nije domaće.)

da, ljudi su uglavnom vrlo komotni po tom pitanju, iako nije neizvedivo naći domaću hranu. ali jednostavnije je otići u supermarket pa onda zasjest na kavu.

sladilo mi ne diraj.

Aspartam?

To da mliko i proteine ubrzuju rak je donekle logicno, valjda ubrzaju produkciju novih celulica, ali ako ces gledati po toj logici, nebi smija izisti nista hranjivo, jer sa time i hranis rak.