KAMENOVAN SAMOSTAN SESTARA MILOSRDNICA U BANJOJ LUCI
Banja Luka, 2. studeni 2010. godine
U noći s 1. na 2.studenoga 2010., točnije u 00:50 sati, dva su muškarca pokušala provaliti velika dvorišna vrata kako bi ušla u samostansko dvorište. Kad u tome nisu uspjeli, popeli su se na ogradu i zasuli zgradu samostana krupnim kamenjem. Sestre su odmah pozvale policiju koja je brzo intervenirala, uhitila počinitelje na djelu i privela ih u policijsku postaju.
Napravljen je i uviđaj, nanesena je manja materijalna šteta: razbijeno jedno prozorsko okno i crijep na krovu, oštećen prozor, ulazna vrata i fasada samostana, a sestre pretrpjele velik strah. Saznavši za incident u samostan je odmah ujutro došao pomoćni biskup banjolučki mons. Marko Semren u pratnji vlč. Ante Marića, sastao se sa sestrama i ohrabrio ih riječima: “Proroci su najsigurniji pod kamenjem, nema te se čega bojati, na pravom ste putu“. (tabb)

Srećna Srpska Nova 2011. svim Srbima gdje god bili.

Jel to doista Srpska Nova ili je svih pravoslavaca???

pravoslavaca . to je po pravoslavnom kalendaru

Ma znam Beta, al mi ide ovo kurcevanje o "srpskoj" Novoj , a Svaroga upitah samo onako, da vidim jel on shvaca....

ne postoji pravoslavni kalendar.

ODRŽANA KONFERENCIJA: OBRAZOVANJE ODRASLIH - POTREBE I MOGUĆNOSTI
Banja Luka, 10. ožujak 2011. godine
Dana 10. ožujka u Banjoj Luci održana je konferencija za novinstvo u povodu početka projekta „Centar za obrazovanje odraslih – obrazovanje za socijalna zanimanja” koji provode Caritas Austrije i Caritas Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine uz financijsku potporu Austrijske razvojne agencije (ADA) i Vlade Gornje Austrije. Cilj projekta "Obrazovanje odraslih - potrebe i mogućnosti" je stvaranje sustava obrazovanja koje je orijentirano potrebama socijalno ugroženih kategorija stanovništva i razvoj socijalnih zanimanja koja uključuju utemeljenje novog poslovnog profila u društvu (rad sa starijim osobama. rad sa osobama s posebnim potrebama) kao i daljnje obrazovanje na tim područjima. Centar za obrazovanje odraslih za socijalna zanimanja zamišljen je kao dinamična škola prilagođena obrazovanju odraslih osoba U socijalnom radu. Partneri u projektu su Caritas Austrije i Austrijska razvojna agencija (ADA).
Na konferenciji za novinstvo govorili su Franjo Komarica, biskup banjolučki i predsjednik Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine, Günther Zimmer (Ginter Cimer), direktor Austrijske razvojne agencije za BiH, g. Mira Bera, direktorica Zavoda za obrazovanje odraslih RS, i g. Zlatko Malić, projekt menadžer Caritasa BK BiH.
Istog dana održana je i konferencija „Obrazovanje odraslih – potrebe i mogućnosti“, na kojoj su se sudionicima obratili fra Miljenko Stojić, direktor Caritasa BK BIH, Franjo Komarica, biskup banjalučki, Antun Kasipović, ministra za prosvjetu i kulturu u Vladi RS, te niz eminentnih stručnjaka iz oblasti obrazovanja odraslih - gdin. Emir Avdagić, direktor dvv international (ured u Sarajevu), Gđa Esma Hadžagić iz Ministarstva civilnih poslova BiH, gđa Mira Bera, direktorica Zavoda za obrazovanje odraslih RS-a i Sidik Lepić iz agencije Promente. Emir Avdagić je govorio o pojmovima i međunarodnim standardima u obrazovanju odraslih. Esma Hadžagić prezentirala je planove na državnoj razini kada je riječ o okvirnom zakonu i strategiji za obrazovanje odraslih, dok je gđa Mira Bera, direktorica Zavoda za obrazovanje odraslih RS-a iznijela vrijedne informacije o napretku Republike Srpske na području obrazovanja odraslih. U drugom dijelu konferencije gdin. Sidik Lepić prezentirao je rezultate istraživanja o potrebi formiranja centra za socijalna zanimanja u RS-u.
U svojoj uvodnoj pozdravnoj riječi biskup Komarica je kazao da će taj dan ući u povijest ne samo Katoličke Crkve u Banjoj Luci nego i u povijest obrazovanja odraslih i u gradu i zemlji i regiji. „Ovome danu je prethodio period od tri i pol godine intenzivnog rada veće grupe karitativno i socijalno angažiranih ljudi okupljenih oko Caritasa BKBiH i Caritasa Austrije te Austrijske razvojne agencije (ADA), a kojima je na srcu bila briga oko kućne njege starih, bolesnih, u ratu ostavljenih i osamljenih osoba te osoba s posebnim potrebama. Nedostatak izobrazbe za socijalna zanimanja na području cijele BiH, ponukao je nas katoličke biskupe, da smo na svom 49. redovnom zasjedanju ovdje u Banjoj Luci od 12. do 14. srpnja 2010. odobrili od strane Caritasa naše BK predloženi projekt Škole za obrazovanje za socijalna zanimanja“, kazao je biskup Komarica izražavajući zahvalnost dobročiniteljima iz Austrije i Švicarske, koji su osigurali financijska sredstva, kao i Vladi RS, koja je preko svojih resornih ministarstava (Ministarstva prosvjete i Ministarstva za socijalni rad) donijela zakon o obrazovanju odraslih osoba i osnovala Zavod za organizaciju , planiranje i izdavanje dozvola. „Sretni smo i zahvalni Bogu, što smo doživjeli da nam se – kao Katoličkoj Crkvi – opet poklanja povjerenje i ukazuje spremnost na zajednički rad i suradnju između države i Crkve za opće dobro našeg društva… Želimo i ovim projektom, Centrom za obrazovanje odraslih – uz naš Katolički školski centar i našu Europsku akademiju – doprinijeti uspješnom obavljanju teške i neodložne zadaće najodgovornijih ljudi iz društvenog i upravnog sektora u ovom gradu, kraju i zemlji, koji se svojom pameću, humanošću i iskustvom trude oko promicanja razvoja društva, ne samo u privrednom i materijalnom pogledu, nego i u poštivanju prava i sloboda svih naših sugrađana“, istaknuo je biskup Komarica.
Gospodin Zlatko Malić je naglasio Caritas Biskupske konferencije BiH ovim projektom želi obogatiti obrazovnu ponudu kadrova i pomoći prilikom zapošljavanja te podizati svijest o metodama i potrebama procesa obrazovanja odraslih. „Djelovanje ovog projekta predviđeno je u dva pravca - prvi je osnivanje socijalno-edukativnog centra u Banjoj Luci dok bi drugi pravac predstavljao vođenje aktivnosti za uspostavljanje jednakih zakonskih rješenja u obrazovanju odraslih na području BiH“, naglasio je gospodin Malić.
G. Mira Bera je izrazila nadu da će praksa pokazati kako je riječ o vrlo dobrom projektu koji bi vremenom mogao postati i samoodrživ.
Ova konferencija svakako predstavlja značajan doprinos Caritasa u nastojanjima da obrazovanje odraslih zauzme mjesto u obrazovnom sustavu Bosne i Hercegovine. Uspostavljanje ovakvog Centra predstavlja potpuno novu ponudu u oblasti obrazovanja te ujedno doprinosi društveno-ekonomskoj revitalizaciji, većoj mogućnosti zapošljavanja, poboljšanju obrazovne strukture stanovništva i kompetentnosti radne snage. (kta)

Trapisti su od BL prije 100 god. napravili pravi grad.

Glede toga prijatelju...



Pivovara i nova suknara
Trapisti su 6. lipnja (juna) 1894. registrirali industrijsku proizvodnju piva u Okružnom sudu u Banjaluci. U jesen te godine poduzeše pripremne radove za izgradnju nove pivovare po nacrtima koje je izradio g. Prunner, upravnik pivovare u Puntiganu. Glavni radovi započeše u lipnju (junu) 1895. godine. Željeli su svakako do zime zgradu staviti pod krov. No, 14. rujna (septembra) radovi su obustavljeni radi pogibije četvorice radnika prigodom izvođenja gornjih svodova. Naime, tada su se srušila dva donja svoda i srednji zid. Radovi su prekinuti. Policija i komisija za ispitivanje uzroka nesreće završili su svoj posao tek 15. ožujka (marta) 1896. godine. Nakon toga počelo se s raščišćavanjem ruševina. Popravljeni su temelji, izvršena dodatna ojačanja zidova i nova zgrada stavljena je u jesen pod krov. Novi, moderni podrumi za odležavanje piva građeni su sljedeće godine. Iznad njih sagrađeni su pogoni za suknaru. Montažu pivovare obavili su stručnjaci iz Češke. Trapisti su inače surađivali s Česima i na njihovu pivarskom iskustvu temeljili su svoju tehnologiju proizvodnje piva. Za razvoj trapističke pivovare osobito je zaslužan Elegijus Blavart, češki pivar, koji je predavao stručne predmete vezane za pivarstvo polaznicima obrtne produžne škole, koja se nalazila u Domu naučnika.


Nova zgrada pivovare dovršena je u zimi 1897/98. godine. Proizvodnja piva u novim prostorijama započela je u rujnu (septembru) 1898. godine. Tijekom 1898. i 1899. godine trapisti su svoje pivo distribuirali u Gradišku, ešanj, Pribinić, Teslić, Prijedor, Kotor Varoš, Bosanski Novi, Varcar Vakuf, Jajce, Travnik, Krupu, Livno, Bihać, Sanski Most, Dubicu, Dobrljin i, naravno, najviše u Banjaluku. No, prodaja nije išla bez velikih problema jer ih je konkurencija neprestano optuživala za širenje njemačke kulture i iskorištavanje domaćih ljudi. Stoga su mnogi gostioničari odbijali uzimati njihovo pivo, mada je bilo jeftinije i kvalitetnije od sarajevskog. Opat Dominik tada iznajmljuje ili gradi gostionice-pivnice u Bosanskom Novom, Bugojnu, Jajcu, Prijedoru, Prnjavoru i Tuzli. U tim mjestima tada nije bilo objekata ove vrste. Kasnije ih je uglavnom sve zatvorio i prodao ponajviše zbog upornih optužbi konkurencije da se trapisti bave svjetovnim poslovima, a ne vjerom. Nova tvornica sukna podignuta je 1897. godine i počela je kao i pivovara s radom 1898. godine.


Parni stroj
Nova postrojenja tražila su i jaču pogonsku energiju. Stoga je opat Dominik 1885. godine kupio parni stroj od 50 konjskih snaga (KS) od Uprave za regulaciju dunavskih brzaca (katarakata) kod Željeznih vrata u Oršovi, u Rumunjskoj. Stroj je plaćen 5.000 forinti. Nije bio skup, ali je zato transport iz Oršove do Banjaluke koštao 1.000 forinti. Nakon dopremanja parnog stroja u Banjaluku, opat je stupio u vezu s bečkom tvrtkom "Schuckert" s molbom da mu naprave projekt za proizvodnju električne energije pomoću parnog stroja, kojom bi pokretao svoje industrijske pogone i osvjetljivao samostanske prostorije. Sagradio je posebnu prostoriju u kojoj su bili smješteni akumulatori i drugi potrebni uređaji. Osvjetljenje je, naravno, bilo istosmjernom strujom. Prve sijalice u samostanu zasjale su 27. ožujka (marta) 1899. godine. Prvo osvjetljenje nije bilo jako, ali to je svakako povijesni dan za Banjaluku! Ove godine je 110. obljetnica toga događaja. Međutim, brzo se pokazalo da nabavljeni parni stroj nije bio dovoljno jak za potrebe pogona pivovare, suknare, preuređenog mlina i osvjetljenje samostana. Osim toga, trošio je veliku količinu drveta i ugljena. Trebalo je razmišljati o ekonomičnijem načinu proizvodnje električne energije.


Hidroelektrana
Prema planu tvrtke "Schuckert" trebalo je na Vrbasu sagraditi hidroelektranu i tako dobiti dovoljnu količinu jeftinije električne energije. Trapisti su u tu svrhu sagradili novu zgradu na Vrbasu i tijekom ljeta 1899. započeli s gradnjom drvene brane kojom su pregradili Vrbas. Posao je brzo i dobro napredovao i već u studenom (novembru) te godine tvrtka "Fahndrich" iz Medlinga, nedaleko od Beča, postavila je turbine (vodene čigre) jačine 60 KS. "Zahvaljujući tome samostan Marija Zvijezda sa svojim pogonima u Delibašinom Selu je u noći nalikovao na grad iz bajke - obilje svjetlosti usred noći budilo je u Banjalučanima želju da se i oni koriste produktima civilizacije" (A. Ravlić). Parni stroj postao je tada samo "rezerva" u vrijeme visokog vodostaja Vrbasa kad turbine nisu mogle raditi. Godine 1902. uprava vojne željeznice u Banjaluci-Predgrađe zamolila je trapiste da im svojom strujom osvijetle oba kolosijeka, zgradu uprave i radionicu. Trapisti su udovoljili toj molbi. Osvijetljene su i kuće nekih uglednijih građana, uglavnom bližih Predgrađu.

Uslijedile su brojne molbe građana Banjaluke za osvjetljenjem njihovih kuća, no nije im bilo moguće udovoljiti zbog nedovoljne snage postojeće turbine.


Mlin
Trapistički mlin je u to vrijeme dobro radio, ali s postojećim strojevima nije mogao zadovoljiti potrebe tržišta, a novi strojevi tražili su i jaču struju. Zgrada mlina bila je također trošna i tijesna za bilo kakvu modernizaciju. Stoga trapisti sagradiše 1910. godine novi mlin i opremiše ga suvremenim strojevima. Mlin je imao kapacitet mljevenja 2,5 vagona žita dnevno.

Opat Dominik nabavio je te godine i novu turbinu jačine 300 KS. Urađeni su novi vodovi za prijenos električne energije po najsuvremenijim tehničkim zahtjevima. Sada su mogli opskrbljivati cijeli grad toliko željenom električnom energijom. "Električna energija je, zahvaljujući tome, definitivno 'ušetala' u Banjaluku, u grad, te se tako uveliko počeo mijenjati život Banjalučana" (A. Ravlić). Trapisti, začetnici industrijskog i svekolikog razvoja Banjaluke, postadoše tako i njezini "prosvjetitelji"!

U proljeće 1913. godine nabujali Vrbas probio je drvenu branu. Samostan i grad ostali su u mraku. Trapisti su procijenili da popravak nije moguć i stoga su odmah počeli s izgradnjom nove, betonske brane. Dovršili su je koncem ljeta 1914. godine.


Most
Prijevoz preko Vrbasa predstavljao je trapistima veliki problem još od vremena njihova dolaska u Delibašino Selo. Kerep, kojega je kupio o. Franz i kojim su rijeku prelazili ljudi i roba, bio je povod čestih sudskih sporova koji su susjedi vodili protiv samostana. Opat Bonaventura Prvi želio je 1892. godine podići željezni most, ali je uvjete Zemaljske vlade procijenio nepovoljnima za samostan i odustao je. Naime, posjed samostana proširio se na lijevoj strani Vrbasa 1877. godine kupovinom većeg posjeda od Ahmeda Nurija. S vremenom se posjed povećao i gospodarstvo je raslo. Prijevoz kerepom postajao je svakodnevna potreba. No, Vrbas je tijekom ljeta bio niskog vodostaja i preko njega su se tada mogla prevesti samo jedna natovarena zaprežna kola. Za vrijeme normalnog vodostaja bilo je moguće prevesti dvoja kola, ali kad bi nastupio visok vodostaj prijevoz nije uopće bio moguć. Za vrijeme žetve satima su natovarena kola čekala na prijevoz. Osim samostana, kerepom su se služili svi okolni stanovnici za svoje potrebe, neke tvrtke, gosti za Slatinu itd. "Zagušenje" je bilo svakodnevno i predstavljalo je ogroman problem, odnosno nanosilo je svima veliku štetu. Događale su se i nesreće jer su u vodu često padali ljudi i zaprege s robom. U noći 15/16. prosinca (decembra) u Vrbasu se utopio samostanski kočijaš zajedno sa zapregom. Dakle, most je nužan i trebalo ga je graditi. No, tko će ga graditi: trapisti ili Zemaljska vlada? Pod kojim uvjetima?

Opat Dominik, svjestan važnosti mosta za gospodarski napredak samostana, o tome je počeo pregovore s Vladom u Sarajevu još u vrijeme kada je kao opat došao na čelo Marije Zvijezde.


irotište u vrijeme opata Dominika
Opat Dominik trudio se, poput svojih predšasnika, kroz cijelo vrijeme svoje opatske službe posebno oko razvoja sirotišta i škole uz njega. Stoga je nastojao najbolje redovnike odvojiti za učitelje i odgojitelje djece. Kako su trapisti organizirali život djece u ustanovi koja se najprije zvala "Sirotinjski zavod o.o. trapista i rimokatolička osnovna škola", a kasnije "Sirotište sv. Bernarda i rimokatolička osnovna škola"? Strogi redovnici i rad s djecom - je li to spojivo?

Trapisti su djeci uz redovitu nastavu organizirali i više izleta tijekom godine na razna mjesta u banjalučkoj okolici. O nekim izletima kroničar sirotišta bilježi sljedeće: "Kako su bili pravi prijatelji mladeži i u pravom smislu odgojitelji, znali su šta djeci manjka, igra i čisti zrak. Tako ih već vidimo kako 5. veljače (februara) 1894. priređuju sa pitomcima izlet u Banjalučko polje, a 17. ožujka (marta) na Lauš, gdje ih upućuju u upoznavanje prirode, poučavaju o vrijednosti kamenog uglja, kojim obiluje ova okolica. Na tim izletima upućuju ih i u prošlost njihove domovine - Bosne ponosne".

Vodili su također i brigu o zdravlju povjerene im djece. Pratimo dalje kroničara: "…a neko vrijeme bio je i br. Servacije, dok nije otišao u samostansku apoteku. I otale je on redovito dolazio i pregledao bolesne pitomce i davao im potrebne lijekove".

Kroničar opisuje napose djelovanje o. Roberta Mašeka. O njemu piše: "On je odmah iza okupacije ostavio svoju domovinu Češku i došao u Bosnu. Tu je služio po raznim mjestima kao činovnik i uvidjevši ispraznost svijeta, povuče se 1890. g. u trapiski samostan te postane skromnim redovnikom. Budući da je po zvanju već u svojoj domovini bio učiteljem, starješinstvo ga u tom svojstvu namjesti u sirotištu, gdje je neumorno i neprekidno radio sve do nekoliko dana prije smrti. Preuzevši teške dužnosti direktora sirotišta vršio ih je savjesno kroz dvanaest godina. Zaboravio je sebe, žrtvovavši se za druge. Držim, da neću pretjerati ako ustvrdim da je ugled zavodske škole podigao do najvećeg stepena do kojega se mogla u ono doba podići osnovna škola u onakvim prilikama u kakvim je onda Bosna bila u pogledu školstva. Uveo je u zavodu i školi stalan red i time udario čvrst temelj na kojem su njegovi nasljednici mogli graditi. Svoju neumornu dušu predao je Gospodinu 10. ožujka (marta) 1910. godine".


Kino-aparat
Trapisti su prvi nabavljali djeci "čuda tehnike" koja su se tada počela pojavljivati. Strogi redovnici očito su znali čitati duh vremena koja su dolazila.

Godine 1910. u samostan ulazi kino-aparat. Kroničar bilježi: "Ove godine (1910) dobiva zavod od prečasnog o. opata Dominika kao dar - kino-aparat, te su se često prikazivali filmovi iz dječjeg i poučnog života, a nabavljani su od jedne katol. tvornice u Beču".

Ubrzo je nabavljen i prvi gramofon (šk. g. 1911/12). To je za kroniku važan događaj: "Marnim nastojanjem zavodskih učitelja o. Maksa i o. Mavre nabavi se za zavod i gramofon, koji prvi put sviraše na imendan o. Celestina, direktora, a i nadalje je vršio svoju sviračku dužnost, čak i na šetnjama. Za lakši prijenos priređena su mu i kolica, te je jednim takvim transportom puklo i pero (Feder), koje se više puta popravljalo, ali se nije popravilo kako treba".

Razvijali su i vanškolske aktivnosti. Jedna od tih bila je i tamburaški zbor osnovan šk. g. 1913/14: "Direktor o. Celestin, imajući u vidu što bolji napredak i što svestranije razvijanje duševnih sposobnosti povjerenih mu pitomaca, osniva u zavodu tamburaški zbor 'Bosanski slavuj' i sam ga počinje vježbati. Kako se je kasno počelo, ipak se uspjeh pokazao, jer su pitomci na zaključnom ispitu prvi put javno istupili prateći pjesmu 'Na vojsku'! Zbor kasnije dobije i svoju zastavu, koju mu je darovao preč. g. o. Dominik Assfalg, opat, a vrlo su je lijepo izradile vješte ruke č. sestara iz 'Nazareta'."

Ni u teško vrijeme Prvog svjetskog rata nije opat Dominik dopustio zatvaranje sirotišta. Ostao je radi mobilizacije, koja nije zaobišla ni redovnike, bez mnogih članova u Mariji Zvijezdi. Prilagodio se novonastaloj situaciji, ali nije odustajao. Zabilježeno je: "Koncem srpnja (jula) 1914. zametne se i strašni svjetski rat, koji sa sobom donese i promjene u zavodu. U prvom redu ukine se poslijepodnevna nastava, jer su oveći dječaci pomagali obavljati lakše poslove u gospodarstvu, pošto je nastala oskudica u radnim silama".



Priredio: mons. Ivica Božinović
Izvor: Nezavisne novine - http://www.nezavisne.com/

Cantar BL,

Вехабије пријете Додику FOTO/VIDEO
Datum: 18.01.2012 22:00
Autor: Горан Маунага
БAЊAЛУКA - Дохакаћемо и теби ублехо..., написао је вехабија који се на "Фејсбуку" потписује као Hattab Hajrullah на једном сарајевском порталу, коментаришући изјаву предсједника РС Милорада Додика да је одлука Тужилаштва БиХ о обустављању истраге о Добровољачкој "чисто политиканска".

Hattab је на "Фејсбуку" однедавно, на глобалној мрежи нема пријатеље, а на његовом профилу је фотографија исламског терористе са оружјем, за коју се не може тврдити да је аутентично његова.

Површним прегледом исламистичких интернет страница у БиХ "Исламски емират" и "Балкански емират" Hattab Hajrullah редовни је писац текстова који се објављују у рубрици "Кутак за Hattabов тренутак".

Hattab Hajrullah такође на глобалној мрежи већ неколико година поставља филмове о терористичким групама широм свијета, како је и филм назван "Поход муџахида Кавкаских Емирата", који је поставио 2009. године.

Још један линк који је недавно препоручио је сусрет вехабија у Бужиму.

Вехабије су од 30. децембра 2011. до 7. јануара 2012. године у Бужиму одржале "зимски семинар" под називом "Шта си урадио за ислам?".

Учесници семинара стигли су из других вехабијских заједница, а градове Унско-санског кантона обилазили су у војним униформама и народу дијелили летке, како су навели на порталима, "исламског садржаја".

Главни предавач на семинару вехабија био је Билал Боснић, вођа вехабијске заједнице у Бихаћу, који се посљедњих мјесеци, послије терористичког напада вехабије Мевлида Јашаревића на америчку амбасаду у Сарајеву, на интернету "прославља" антиамеричким и талибанским пјесмама и препјевима као што је ова: "Aмерика нека зна/дову чиним ја/дабогда се до темеља распала".

Билал Боснић је протеклих година на подручју Крајине формирао три јаке селефијске заједнице: у Бихаћу, околини Бужима и Цазина, и наметнуо се као неприкосновени духовни вођа.

Своје учешће на скупу вехабија у Бужиму узели су и Изет Хаџић и Нусрет Имамовић, вође вехабијске заједнице из Горње Маоче и вође стварања новог упоришта вехабија у Горњој Дубници код Калесије.

Како је недавно писала "Слободна Босна", Имамовићу је конкретно задужење да оснује још једну вехабијску заједницу у БиХ прошле године дала делегација из Беча, с Aл Рудинијем Aбделом Басетом на челу, шведским држављанином ирачког поријекла.

Имамовић је најприје од "браће" из Aустрије добио све похвале за досадашњи ангажман, а онда и нови задатак - да у Горњој Дубници изгради нову Горњу Маочу, за шта су одмах обезбијеђена и финансијска средства из иностранства.

Имамовић је једини становник Горње Маоче с вјерским образовањем, завршио је Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву, а студије у Уједињеним Aрапским Емиратима. Као такав по инструкцијама из Беча требало би да пресели као "духовник" у Горњу Дубницу, а у Горњој Маочи одређено је да га замијени Билал Боснић из Бужима.

Полиција
Полицији Републике Српске у понедјељак, 9. јануара, уплашени становници Српца дојавили су да су у граду примијетили вехабију у зеленом џипу.

Полиција је зауставила теренско возило које се из правца Српца кретало према Брчком и утврдила да се за воланом налази Изет Хаџић из Горње Маоче, на чије је и име аутомобил и регистрован.

Trapisti

Sinoć prošao kroz nju. AC do Gradiške (7 km od nje), nastavlja se na brzu cestu iz BL.

Milina brate. A evo čujem i da će se most gradit.

ravnica i u njoj banja luka,divan grad

Posvećena župna crkva svetog Josipa u Prijedoru

http://www.hercegbosna.org/vijesti/bih/ ... -6273.html

Zna li tko koliko košta autobusna povratna karta Zg - Bl?

150 kn, tri put dnevno kreće iz ZG, ujutro, popodne i navečer