Sama Engleska i Francuska nisu u stanju porazit Nimačku. Tim više što je tu Italija u igri.

Bez SAD nima privage.
Jasno, s Engleskon, Francuskon i SSSR-on situacija je puno teža za Nimačku i Italiju.
Sa Zajmon i najmon restu izgledi toj savezničkoj koaliciji, ali jedina napridovanja moredu ostvarit Sovjeti.

Osovina nima šanse osvojit cili SSSR. Prikoviše bidu se potrošili.
Uostalon govorilo se o crti Arhangelsk — Astrahan. Virojatno bidu jurili osovinci do Volge, priko samo ako dotad nisu imali nesrazmirnih gubitaka.

Ima ti ova šema: Engleska i Francuska čekadu da Nimačka dobro iskrvari, isto tako i SSSR. Kad Osovina obavi posal iznemognjivanja SSSR-a, oni bidu se ukjučili ka' hijene i došli na gotovo. Okupirali bi za se bogate krajeve SSSR, dirajuć se dilon u nimačke dobitke u Europi poput Krima, potkavkaških naftnih poja i tako to. U Sridnjoj Aziji bidu upali u Iran i odanle u rudno bogatu Ferganu.

Bilo bi iskrcavanja na Daleken Istoku. To ti je jedno od manjih bojišća Krimskeg rata.

Daj reci mi koliko Njemačka triba drzat vojnika na westerwallu po tebi da Francuska i Engleska ne mogu porazit Njemacku? Kako si to zamislio?

Ocekivat da oni skršte ih ruku promatraju Njemačku invaziju na SSSR je u najmanju ruku naivno.

Bez SAD, na Zapadu je bar pat-pozicija.

Uz opisanu antisovjetsku politiku, ima i drugi motiv.
Dugotrajnim ratom bi se obostrano iscrpili Nimačka i SSSR. Vojno, gospodarstveno, financijski, demografski.
Narednih 30 godina Nimačka bi se oporavjala od rata.
Dogodilo bi se upadanje u velike dugove.
Ne bi bila obnavjana Marshallovin planon nego bez besplatne inozemne pomoći, zaduživanjen.

Sovjeti bidu postali rubno europska država, ako i to.

Pustili bidu da izmori Sovjete, a onda bidu upali u SSSR.

Rusi su se tu zeznuli.
Trebali su napasti na Otomane, a ne na AU.
Tu vi puno veće rezultate postigli, a ruski Carigrad bi onda bio i realni ishod ww1.

Staljin, Hruščov i Žukov su otvoreno rekli da nije Amerika poslala oružja i opreme priko Zajma i najma da bidu izgubili rat.

To je bila velika stavka, ali još veća spremnost žrtvovat desetke milijuna ljudi i ne pokleknuti.

Cila njemačka filozofija je filozofija brzog kratkog rata, čim se neprijatelj ne raspadne u roku od par mjeseci nijemci gube. Ne samo u 2.svjetskom ratu nego u više navrata.

Nijemci su ti ko Bob Sapp u najjačoj doping fazi ili Brock lesnar, navale ko zvijeri u 1. rundi, al ako protivnik ne poklekne kako meč odmiče jasno je da su ispuhani i da će izgubiti.

Zato je nevjerojatna ta fascinacija s njemačkom propagandom nakon svih tih godina, a ljudi su uporno gubili ratove.

Kao neki tim koji je zadnji na tablici al u prvih po sata svakog protivnika su imali i vodili 1:0 i ljudi ih slave.

Staljin je ubio više Rusa (i okolnih naroda) nego Hitler.