To hranjenje krava mrtvim kravama je preodvratno. (Matrix 1)


Tako je i nastalo kravlje ludilo.

VOLITE LI PLASTIKU NA HLEBU ?

Margarin je izvorno stvoren pre stotinak godina u SAD radi dodatka za gojenja ćurki na velikim farmama. Kada je počeo da se daje kao dodatak uobičajenoj hrani, izazvao je pravi pomor ćurki i živine, pa su ljudi koji su prvi investirali novac, nastavili dalja istraživanja kako bi povratili uloženi novac.

Margarin je prvobitno bio potpuno bele boje, ni najmanje nalik na neki poznati namaz , pa su mu izmedju ostalog naknadno dodali žutu boju i nekoliko drugih sastojaka za poboljšanje ukusa , te se počeo prodavati ljudima kao jeftina zamena za puter.

Koje su razlike između margarina i putera ?
I margarin i puter imaju približno istu kalorijsku vrednost. Medjutim konzumiranje margarina može povećati rizik srčanih bolesti, posebno kod žena čak za 53% u odnosu na konzumiranje putera , kako to navodi najnovije istraživanje Instituta Harvard Medicala iz SAD.

Puter je nešto bogatiji zasićenim masnoćama (8 mg.) u odnosu na margarin (5 mg.) na 100 grama supstance. Upotreba putera povećava apsorpciju mnogih drugih hranjivih sastojaka iz drugih namirnica koje se koriste u ishrani sa puterom. Puter kao potpuno prirodna materija ima mnoge hranljive prednosti, dok ih margarin ima svega nekoliko, i to zahvaljujući veštačkim dodacima koji su naknadno dodati.

Puter je takodje mnogo ukusniji od margarina i može pojačati i poboljšati ukus druge hrane sa kojom se koristi. On je deo ljudske prehrane vekovima , dok je margarin ušao u upotrebu tek prošlog veka u vreme krize, kada je hrana postajala sve skuplja, a posebno za vreme Drugog svetskog rata . Kod margarina je ekstremno visok sadržaj masnih kiselina, a njegovo redovno konzumiranje utrostručuje rizik od smrti od oboljenja srčanih krvnih sudova.

Margarin povećava ukupan holesterol i LDL (takozvani loši holesterol), a smanjuje HDL (dobar holesterol). Pored ostalo smanjuje kvalitet majčinog mleka za vreme dojenja, smanjuje opšti imunitet organizma i što je naročito važno za obolele od dijabetisa, smanjuje prirodnu proizvodnju insulina u organizmu. Konačno, margarin petostruko povećava rizik od raka probavnih organa.

Posebno je zanimljivo, ne samo za stručnjake već i za obične laike, da je u molekularnoj strukturi margarin samo za jedan molekul različit od sastava takozvane meke plastike, a pored toga ima čak 27 sastojaka kao i uljane boje za industriju i domaćinstvo !

Već i ove činjenice dovoljne su za izbegavanje margarina do kraja života, kao i svega ostalog što je hidrogenizirano (što znači da je veštači dodat vodonik), mijenjajući time molekularnu strukturu dotične stvari. Takve veštačke proizvode za ishranu prepoznaćete lako, po dužem trajanju u odnosu na slične - prirodne ili ne mutirane proizvode.

Da bi videli zaista razliku izmedju prirodnog proizvoda – putera i veštačkog - margarina napravite sami sledeći eksperiment : Kupite manje kutije margarina i putera i ostavite je otvorenu u špajzu, garaži ili na nekom neosunčanom mestu . Nakon tri do četiri dana videćete nekoliko zanimljivih pojedinosti: ni jedna muva , pa čak ni one dosadne sitne mušice, neće ni prići margarinu. Margarin se neće pokvariti ni promeniti miris, i to samo zato jer nema prirodnih (hranjivih) sastojaka. I za razliku od putera na margarinu se neće uhvatiti ni gljivice niti plesni, čak ni sićušni mirkoorganizmi neće na margarinu naći podlogu na kojoj bi se udomili. A zašto? Zato jer je margarin gotovo plastika. Da li bi ste rastopili neku plastičnu kesu i namazali je na hleb za doručak sebi i svojoj deci, naravno ne ?

Zato prestanite koristiti margarin i vratite se prirodnom sastojku – puteru. Test o štetnosti margarina sprovela je pre nekoliko godina čuvena potrošačka revija u Nemačkoj „Test magazin“ posle koje je potrošnja margarina u Nemačkoj drastično opala. Uostalom i cena ovih proizvoda je pokazatelj, pa margarin u pakovanju od pola kilograma košta 0.95 Euro- centi, dok je cena putera u istoj težini od 2.00 do 4,00 Evra , zavisno od proizvodjača ! Nemojte da vas zavaraju cene kod nas u Srbiji, jer nsše tržište nema takvu zaštitu potrošača i ne postoje realne cene proizvoda, pa cu često prirodni i zdravi proizvodi jeftiniji od onih veštačkih.

Inače o štetnosti margarina, već više puta su u stranoj, pa i u našoj javnosti vodjene polemike, ali tek nedavno su se društva za zaštitu potrošača uspela izboriti za objavljivanje stručnog mišljenja o štetnosti ovog proizvoda za ljudsku ishranu.

Vaša je moralna obaveza da zaštitite svoje zdravlje i zdravlje nacije pa ovo vaše saznanje podelite sa vašim rodjacima i prijateljima, te im zato pošaljite ovaj prilog.

Kakve viršle jedu naša deca?
Izvor: B92


Beograd -- Deca u Srbiji, zbog česte ishrane pekarskim proizvodima, imaju sve češće zdravstvene probleme.


O gojaznosti, dijabetesu, povišenom pritisku smo izveštavali juče, a danas smo ispitivali kakvog su kvaliteta mesne prerađevine iz brze hrane.

Viršle su se decenijama koristile u ishrani i različite generacije nisu imali zdravstvenih problema. Ali pre 20 godina viršla je sadržala 90 odsto mesa.

U današnjoj viršli, stručnjaci upozoravaju, pravog mesa je jedva 30 odsto, a ostalo je takozvano mehanički otkoštano meso

Zoran Roksandić, inženjer prehrambene tehnologije, kaže da je mehanički otkoštano meso klasičan otpad mesne industrije. U mesnoj industriji kod nas, kako navodi Roksandić, postoji izum da se melju kosti, kresta, nogice i krilca i to se sve kao emulzija stavlja u viršle.

Ima i viršli boljeg kvaliteta, ipak iz Nacionalne organizacija potrošaća upozoravaju da se u Srbiji nedovoljno kontroliše kakvo se meso stavlja u mesne prerađevine

"Mnogo puta do sada upozoravali smo i postavljali smo pitanje gde završava staro meso. Kod nas to meso završava nazad u mesarama, odnosno klanicama i od toga se prave prerađevine. Da tragedija bude još veća, nije samo u pitanju meso koje se u mesarama ne proda, meso koje se nije prodalo u supermarketima, meso koje se nije prodalo u ugostiteljskim objektima se pretvara u kobasice, pretvara se u šnicle, u pljeskavice i takve nam se pljeskavice prodaju", priča Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Da bi se zavarali potrošači i zamaskiralo eventualno bajato meso, u prerađevine se dodaju brojni aditivi da dočaraju ukus kvalitetnog mesa.

Roksandić ističe da su aditivi definitivno otrovni, kancerogeni i predstavljaju grupu kumulativnih otrova čije se negativno i loše dejstvo oseća tek posle izvesnog vremena.

Neki mesari sami prave u mesarama prerađevine, iako za to nisu registrovani.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije navode da Srbija mora da ima uredno registrovana gazdinstva, ali i klanice.

"Ako vi u ovom trenutku imate preko 1000 klanica registrovanih, a od toga samo osamdesetak imaju HCCP, a imate svega par dozvola za izvoz gotovog mesa i prerađevina od mesa u Evropsku uniju, šta to znači? Da stranci mnogo bolje znaju kakve mi proizvođače imamo i šta to radimo", priča Papović.

Prema evropskim standardima, svaki potošač ima pravo da zna sa koje farme potiče meso i gde je prerađeno, na koji način je transportovano. To su i standardi Zakona o bezbednosti hrane. Potrebno je i da lista nekvalitetrnih proizvođača bude javna, jer potrošači imaju pravo da znaju.

Posle obroka sa mesom, deca najčešće piju voćne sokove. Kakvog su oni kvaliteta, imaju li voća, ili je umesto voća hemija i šećer? Nedavni rezultati analize 55 uzoraka osam najvećih proizvođača sokova u Srbiji pokazali su da čak trećina ne zadovoljava standarde kvaliteta.

Da bi videli zaista razliku izmedju prirodnog proizvoda – putera i veštačkog - margarina napravite sami sledeći eksperiment : Kupite manje kutije margarina i putera i ostavite je otvorenu u špajzu, garaži ili na nekom neosunčanom mestu . Nakon tri do četiri dana videćete nekoliko zanimljivih pojedinosti: ni jedna muva , pa čak ni one dosadne sitne mušice, neće ni prići margarinu. Margarin se neće pokvariti ni promeniti miris, i to samo zato jer nema prirodnih (hranjivih) sastojaka. I za razliku od putera na margarinu se neće uhvatiti ni gljivice niti plesni, čak ni sićušni mirkoorganizmi neće na margarinu naći podlogu na kojoj bi se udomili. A zašto? Zato jer je margarin gotovo plastika. Da li bi ste rastopili neku plastičnu kesu i namazali je na hleb za doručak sebi i svojoj deci, naravno ne ?

Pa i nisu bas... Margarin je zapravo prilicno gori od putera (od kad nisam cuo taj naziv ), bar bio.

Stvar je da, iako se margarin radi od sunc. ulja (koje je inace jako zdravo), problem nastaje kad se ono izlozi visokim temperturama (hidrogenizacija) pa ono mutira, odnosno od njega nastaju posve druge masne kiseline koje su daleko losije od zasicenih iz mlijeka i mesa (koje su donekle i potrebne, dok ove nisu ni za sta). Sad se te masne kiseline naknadno uklanjaju (iako ih nesto sitno ostane) bar kad je margarin u pitanju (zavisno od marke do marke), pa je danas margarin vjerovatno ipak bolji izbor.

Proizvod od hidrogeniziranog ulja se naziva biljna mast i ima je u hrpi proizvoda sve od kupovnih keksa, lisnatog tijesta, hrenovki, kobasica, jeftinih cokolada (kao zamjena za kakao maslac) pa sve do kapucina... I nikako nije zdrava, tako da je margarin zadnja stvar za brigu. Isto tako sporne masnoce nastaju kad se przi na sunc. ulju na visokim temperaturama kao cips, pomfir, pileca krilca i sl. stvari iz friteza, zagorene hrane itd... To je jedan od glavnih razloga sto se preporuca maslinovo ulje, jer je znatno otpornije na visoku temeperturu. S tim da ovo sunc. ulje iz trgovackih lanaca i samo obradjeno (vec grijano) za razliku od djevicanskih ulja (maslinovih, ali i suncokretovih).

Ja osobno sve jedem, al pazim upravo na gore nabrojane proizvode (uvijek ima alternativa pa procitam recimo di se stavlja zivotinjska mast pa radije to uzmem).

Nisam ga primjetio.

Ja sam inace sve donedavno pekao na maslinovom extra d., pa i jaja. Al mi ima pre intenzivan okus i miris pa mi nadvalada aromu samog jela. Pa ga ne stavljam vise u sve. Sad uzmem maslinovo rafinirano i suncokretovo nerafinirano ulje.

To hranjenje krava mrtvim kravama je preodvratno. (Matrix 1)


Tako je i nastalo kravlje ludilo.

Pa kad god nešto spremaš u pečnici ili tavi moraš staviti ulje. Ili u salatu. I da, mislim da ga dosta koristim.

Mi tradicionalno puno ulja koristimo i jedemo masno. Kad se prži meso u tavi, mora plivati u ulju. A inače sasvim malo ulja treba, da se ne lijepi. Puno toga riješi i izbor posuđa.

Ako vam je bilo koje ulje preskupo to je znak da ga definitivno previše koristite. Što nije zdravo.

Gluposti. Margarin je hidrogenizirano ulje, tj. ulje (suncokretovo) kojem je na visokim temperaturama dodan vodik kako bi zadržao čvrsto agregatno stanje. Naravno da, kao i ulje, sadrži puno masnoća, ali nije nikakva ""plastika". S druge strane, putar se pravi od mlijeka, pa je vjerojatno zdraviji, ali također sadrži mnogo masnoća, podjednako kao i margarin (koje su i štetnije jer su zasićene, budući da su životinjskog, a ne biljnog porijekla).

Apsolutno tačno.

Niti ovaj tekst, niti onaj uvodni ne mogu da se nazovu ikakvim naučno-pouzdanim štivom.

Koštano brašno se decenijama proizvodi na taj način, to nije nikakva tajna, ali biološki i hemijski procesi u organizmu ne funkcionišu na tako prost način u stilu: ako je krava hranjena ostacima neke druge preminule životinje, onda to znači da uvek kad jedemo govedinu - jedemo u stvari lešine.

Inače, meni je zanimljivo kako niko ne komentariše koliko se produžio životni vek ljudi (pogotovo u razvijenijim zemljama), ali smo zato uvek preplavljeni nekim katastrofično-površnim tekstovima po novinama i internetu, kako nas truju i kako će sutra da nastupi apokalipsa.

Apsolutno tačno.

Niti ovaj tekst, niti onaj uvodni ne mogu da se nazovu ikakvim naučno-pouzdanim štivom.

Koštano brašno se decenijama proizvodi na taj način, to nije nikakva tajna, ali biološki i hemijski procesi u organizmu ne funkcionišu na tako prost način u stilu: ako je krava hranjena ostacima neke druge preminule životinje, onda to znači da uvek kad jedemo govedinu - jedemo u stvari lešine.

Inače, meni je zanimljivo kako niko ne komentariše koliko se produžio životni vek ljudi (pogotovo u razvijenijim zemljama), ali smo zato uvek preplavljeni nekim katastrofično-površnim tekstovima po novinama i internetu, kako nas truju i kako će sutra da nastupi apokalipsa.