Lagiš brajko moj , nemaš ti argumenata da suprostaviš pa zato meni lepiš etikete šešeljevske i zato su ti odgovri i replike uvek kratke bez referisanje na tuđi post i samo cinično pljuvanje u jednoj do dve rečenice i to kratke!

Ja ništa nisam rekao šešeljevski na ovoj temi niti sam Srbe pominjao dok ti nisi pomenuo , znači direktno naočigled lažeš , onda ja sam samo rekao da je tema i ovakve teorije su glupave iz razloga koje sam naveo , i one su u principu rasističko-fašističke jer prebrojavaju ljude po genetici !!

I to govoriš o nekoj ozbiljnosti?! , ti sa jednom rečenicom?!

Aj sad reci iz mog posta na ovoj temi šta je Šešeljevski ?! , i gde sam pogrešio u stavu?!

To mi napiši i onda ću ja tebe smatrati malo ozbiljnijim jer ovako si trolčina koja nikad ne iznosi stavove jer ih i nema , ima samo pljuvačku i to mu je sav intelektualni kapacitet!!

Ti si čovek od jedne rečenice i jadne i nikave jer nemaš ni šta drugo reći , tzv.plićak koji možeš u kolo sa ona dva babuna(bogumila) Danetom i Zrinjskim!

Stotinu puta smo ulazili u polemike i ti si se uvjek kao kakva kujica povlacio i odustajao jer nisu uspjevale tvoje nebuloze. Jel ti misliš da ja imam vremena i volje s takvima vise ista ozbiljno. Nisi sav svoj

Porijeklo? Hrvati su božiji narod. Ima li neko još pitanja?

Dakle svi juzni Slaveni = Srbi?

Odlicno, a da li mi ti mozes, onako najpreciznije sto znas i umijes, precizirati sta je to sto covjeka cini Srbinom?

Srbin je onaj koji koristi od dva do četiri padeža (4 u Ćupriji, 2 u Nišu). ostalo su posrbice.

HA HA HA HA HA

"dva u nisu" HA HA HA HA

Napisao sam u postu , a ti čitaj pa će videti! , poprilično je precizno!

Dobar, dobar

ne mogu to nikako da "iscitam" (nisi bas precizan, vjeruj mi), de mi objasni ovdje, molim te.

zaista bih volio znati definiciju srbina, od kad, kako i ko - pa da razgovaramo ko ljudi, a ne vukovi!

ma, joe govori klasicnim bosanskim jezikom (ne mislim na ovo ispolitizirano sranje sto se danas zove "bosanski jezik" - to su bosnjaci na zalost unakazili priljepljivajuci nazivu "bosanski jezik" vlastitu etnicku odrednicu) uz ekavicu i cirilicno pismo (vuk je uzeo istocno-hercegovacki dijalekt kao podlogu za njegove reforme u 19. stoljecu - nazvao ga srpskim i to je to). da joe govori pravim srpskim jezikom znamo kako bi govorio - s dva padeza.

Rokeri sa Moravu će da vas zabavu?

hmm..da!

iako i to ima svoj charme

od min- 1:40

http://www.youtube.com/watch?v=AHsiS6O- ... re=related

Rekoh ja da se ne cudite Djoletu. Dobar je kakvih ima..


Srbi i Kelti potomci istog pradede
Piše:Zoran Nikolić
Genetska istraživanja kažu da, od svih evropskih naroda, najsličniju strukturu krvi imaju Srbi i Velšani. Naši preci su bili neobično bliski sa Keltima, koji su pradede mnogih današnjih naroda u Evropi. Štaviše, mnogi stručnjaci će reći da su se Kelti sa našeg podneblja stopili sa slovenskim narodom. Uostalom, srpska prestonica je grad koji ima višemilenijumsku istoriju, ali istina je jedna – sagradili su ga Kelti.
Beograd je prvi put bio „Grad Singa“ (Singi Dun) koji je dugo posle rimskog osvajanja nosio romanizovano ime Singidunum. Kelti su se selili Evropom i naseljavali mnoge njene važne oblasti. I danas postoji Keltska unija, koja okuplja narode čije poreklo je sačuvano u obliku bliskom izvornom, a među njima se, pored pomenutih Velšana, izdvajaju Škoti, Irci, Bretonci, Gali...

FRULA I GAJDE – ZAJEDNIČKI INSTRUMENTI
Ovi neobični podaci govore da su Marko Kraljević i Asteriks bili rmpalije koje su „sišle sa istog kalupa“. Veseo, ali dobro „naoružan“ naučnim potvrdama ove teze, za „Treće oko“ govori poznati muzičar Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik, lider muzičke grupe „Ortodoks Kelts“. Kada je nedavno svom sinu Stefanu Vuku pokazao sliku slovenskog boga Peruna, mališan je odmah odgovorio: ”Isti Asteriks”!
- Srbi i Kelti imaju više od 4.000 zajedničkih reči koje su ili potpuno iste, ili veoma podsećaju jedne na druge – počinje priču Aca Seltik. - U prestonici Velsa Kardifu, dugo je predavala slavistiku ugledna profesorka Ranka Kuić koja je strastveno proučavala ovaj fenomen. Ona je autor više od 5.000 strana studija o fenomenu „Srba kao Kelta“. Bila je zagovornik teze da smo narod istog porekla, odnosno, da u najmanju ruku potičemo iz istog korena.
Kelti, prema rečima našeg sagovornika, nisu nestali sa istorijske scene, već su se neki značajni njihovi delovi smešali sa našim stanovništvom. Primera radi, mi imamo planinu Taru, a svi irski kraljevi bili su krunisani na planini koja postoji u ovoj zemlji, a nosi isto ime! Mi svoje Užičane zovemo Ere, dok je staro, izvorno ime za Irsku takođe – Era...
Petrović se poziva i na tvrdnje Jovana Deretića, a kako tvrdi, sve je više onih koji se slažu sa njegovim mišljenjem da su Kelti samo deo slovenskog korpusa. Postoji mišljenje da su oni predstavljali jurišne jedinice, takozvanu “čeljad” u tadašnjim slovenskim vojnim formacijama. Prema Petrovićevim rečima, oni su sačinjavali prve slovenske “specijalne jedinice”.
- Da se vratimo muzici – nastavlja naš sagovornik. - Srpski nacionalni instrumenti su frula i gajde. Mada trubu danas tretiramo kao narodni instrument, ona na naše podneblje stiže tek u 19. veku. Sa harmonikom je slično. Sa druge strane, u Irskoj je ova tradicija identična. Tako se dešava da su kompletni melodijski sklopovi srpskog i irskog entosa isti ili slični u gotovo 70 odsto slučajeva! Triler, koji je svojstven našem melosu, gotovo na identičan način postoji u irskom, samo je drugačije pozicioniran u okviru kompozicije.

KORENI SU MNOGO DUBLJI
Petrović je pratio istoriju i tradiciju oba naroda kojima se posvetio. Jednog, iz kojeg potiče, i drugog, sa kojim je bezmerno blizak. On kaže da u nauci danas postoje teze kako na genetskom nivou imamo zapisanu istovetnu informaciju o našem zajedničkom pretku, jer su se naša dva naroda na Balkanu spojila u jedan.
- Tako sam, na primer, u različitim keltskim izvorima pronašao podatke da se na beogradskoj Karaburmi nalazi najveće antičko keltsko groblje u Evropi. Čak su postojale i precizne karte koje to podvrđuju. Takođe, u Srbiji postoji legenda o četiri keltska konjanika koja su ujahala u planinu Juhor i nikada nisu izašla iz nje. Do pre nekoliko godina, ova priča je tretirana kao obična legenda. Međutim, predanje je dobilo potvrdu posle jedne hajke na lisice u ovom kraju. Kada su lisicu isterali iz jazbine, preplašena životinja iznela je u čeljustima deo uzengije, koja je bila sastavni deo opreme jednog od konjanika. Dabome, keltske... Arheolozi su uskoro imali naučnu potvrdu koja je jedno staro, narodno predanje pretočila u naučnu istinu.
Nedavno je kod Zrenjanina otkriveno nepoznato keltsko groblje. Prema informacijama našeg sagovornika, očekuje se da će ovo nalazište potvrditi da prisustvo ovog naroda kod nas potiče iz mnogo dublje prošlosti nego što zvanična nauka pretpostavlja.
- Istina može da bude samo jedna i do nje jednom moramo doći – zaključuje Petrović. - Mnogo je onih koji danas sasvim otvoreno govore kako su savremenu, modernu istoriju pisali Germani i da su nam “dali” mesto za koje misle da nam pripada. Mnogo je onih koji su danas okrenuti traženju prave istine i stvarnih korena našeg porekla.
Karakterom i običajima smo veoma slični Ircima. Petrović kaže da je to bezbroj puta osetio na ličnom primeru, družeći se sa različitim muzičarima keltskog porekla. Jedan njegov poznanik je iz Irske došao u Novi Sad, gde se oženio. Kada su ga pitali kako će se prilagoditi novim običajima i načinu života, ovaj je lakonski odgovorio: “Zašto bih se prilagođavao, vidite da smo svi isti“?!

AMBASADORKA LJUBAVI I POŠTOVANJA
Strastveni istraživač, Ranka Kuić, našla je zaista impresivne podatke i veze između našeg i velškog naroda. Mi ćemo koristiti ustaljene termine, mada je ona (sasvim ispravno) ovaj današnji deo Velike Britanije nazvala Vejlz. Nju su, na brojnim naučnim usavršavanjima i tokom kontakata sa meštanima nazvali Ranka – Velšanka.
U knjizi Crveno i belo, srpsko-keltske paralele iznosi nekoliko dirljivih, ali i neverovatnih podataka. Njihov jezik je, kako je zabeležila, izuzetno težak, i sada ga je u velikoj meri potisnuo engleski. Ipak, sačuvana je njihova drevna poezija koja uveliko podseća na naš kosovski ciklus. Njihovi junaci Kamri, uoči velike bitke sa Englezima u kojoj su brojčano potpuno podređeni, hrle u boj „za slobodu zlatnu, jer više vole carstvo nebesko“, a u isto se zaklinju i Lazarevi vitezovi. I jedni i drugi pre bitke prisustvuju večeri tokom koje polažu zakletvu knezu na vernost.
A Skordisci, keltsko pleme koje ima velike direktne veze baš sa Kamrima, pre oko dve hiljade godina osnovalo je prvo naselje na teritoriji današnjeg Beograda. Kuić je veoma ponosna i na, kako kaže, epohalno otkriće nadgrobnog spomenika u okolini Prizrena, gde su se na trodelnom natpisu našli istovremeno latinski, keltski i srpski zapisi! To je vreme iz doba Kelta, dakle od pre dva milenijuma, a jasno je čitljiva srpska reč „praotac“.
Skordisci su bili najčešće konjanici koji su jezdili našim planinama prema Delfima i odatle nazad, pa mnogi naši toponimi nose njihova imena. Pošto Velšani u svom starom jeziku koriste višesložne reči, ne možemo da odvojimo dovoljno mesta za precizno objašnjavanje svih pojmova, ali evo objašnjenja za neke od njih. Bagrdan (od reči koje se čitaju kao Bad-Gre-Din) znači „mnoštvo čopora konja i ljudi“, Juhor je „granična oblast sa jelenima“, mesto Kladovo na keltskom se čita kao Kladva, a ono je oznaka za groblje... Ovu tezu je gospođi Kuić potvrdio legendarni arheolog Dragoslav Srejović. Apatin je u prevodu „sinovljeva tvrđava“, Knin je „grad mladih“, Mislođin „grad štedljivih“, Negotin „tvrđava ratnog pohoda“, a Paraćin „otporna tvrđava“. U Škotskoj postoji reka Bojana, a naziv joj potiče od reči „boan“ koja se odnosi na pleme Boi. Dunav je mogao da bude „reka boginje Danu“,
I u Velsu, na kamrijskom jeziku, za dostojanstvenika kažu „ban“ isto kao i kod nas, naš i njihov „dim“ su isti, reč „breg“ se čita i piše na potpuno identičan način, naša „krv“ je njihova „krav“... Kada u kamrijskom jeziku neko „skrene“ kažu da je „dilead“, dok je kod nas „dileja“. Naša „dizgina“ kod njih je „dizgvina“. Prilog „gore“ ili „gornji“ kod njih je samo „gor“, a „gunj“ je „gun“. U Srbiju se tokom sumornih dana spušta magla, a u Velsu „maglad“. Palica im je „paled“, a gozba „gozb“. Reči za purpur potpuno su identične, a planeta im je „planed“. Iste reči koristimo i za rad, a i kod njih se dete, baš kao i kod nas – rodi.
Starom, kamrijskom jeziku i našem, srpskom, preti ista sudbina. Naši dedovi ne bi mogli da razumeju zašto smo izrekli stupidariju ako smo već transparetno bili na hepeningu odmah posle brifinga. Ili, zašto smo umesto zdravorazumskog odgovora očekivali nekakav respons? Da li su Srbima i Kamrima nestajanje i stapanje u nekakav moderni svet koji će pričati samo jednim jezikom zajednički usud?

EKSPERIMENT
Redakcija Naučnog programa Televizije Beograd obratila se svojevremno Ranki Kuić sa molbom da im protumači nazive nekih mesta u Srbiji na kojima su arheolozi upravo pronašli ostatke keltske materijalne kulture.
- Zamolila sam da mi ne kažu šta su pronašli, a ja ću proučiti nazive tih mesta i reći im šta bi, na osnovu njihovih imena, takvi toponimi mogli da predstavljaju – zabeležila je Kuić. - Tražili su da im objasnim upravo reči Bagrdan, Juhor i Blagotin. Rekoh, Bagrdan predstavlja mnoštvo čopora konja i ljudi, Juhor je granična oblast sa jelenima, a Blagotin bi trebalo da se nalazi ispod predvodnikove tvrđave.
Kolege iz televizije bile su bukvalno zaprepašćene. Jer, nedugo pre toga, arheolozi su im javili kako su u oblastima koje proučavaju našli predmete koji ukazuju na veliki broj konja i ljudi, vođinu tvrđavu i neku vrstu granične oblasti u kojoj su, očigledno, živeli jeleni!

PITOMCI
Od Kelta koji su se selili kroz Evropu nastali su Bohemi i Moravci u Češkoj, Belovuci u Nemačkoj, Lombardi u Italiji, Belgi, Bretonci, Irci, Velšani, Škoti...

SVETI PATRIK
Kao lider muzičke grupe “Ortodoks kelts” Petrović je imao sijaset neobičnih kontakata, ali jedan ga je posebno obradovao kada je nedavno dobio elektronsku poštu iz Sjedinjenih Američkih Država. Javio mu se jedan poštovalac koji je deo irske pravoslavne populacije. Tako mu je i napisao: ”Ja sam pravoslavac. I ja sam Kelt!”

UH bog te vidio! ovo je zesce od "doktora" deretica koji tvrdi da je cak i sardinija bila nekada srpska..dokaz: SaRdInIJA sadrzi (osim slova B) sva slova kao i srbija...mislim..ne mislim...


http://www.youtube.com/watch?v=dY__iMla8iY

postoji cak i "istorijski" pravac u srbiji koji se zove "srpska autohtona skola"..

Nije to jos nista kakvih manijaka ima..


Srpska plemena Sarmata
Srbija u starom veku

Skiti

Piše Miodrag Milanović

Do početka hrišćanske ere, u starim pisanim spomenicima, naziv Belosrbija, odnosno Sarmatija, zamenio je ime Skitije, kojim se ranije označavao istočni deo Evrope. On je bio izveden od imena Saramata, naroda koji je došao na mesto Skita u stepama severno od Crnog mora. Sarmati (Sauromati, Saurobati, Sarbati) je zbiran naziv za brojna srpska plemena, koja prvi put pominje Herodot u petom veku pre n.e. pod nazivom Sauromata. Ime Srbin, docnije pominje Plinije u prvom veku, Ptolomej u trećem veku, brojni rimski istoričari i vizantijski hroničari (Pseudo-Skilaks)... Srbi su pripadali indo-evropskim narodima sa iranske visoravni i bili u rodbinskom srodstvu sa Skitima, Međanima, Parćanima i Persijancima; njihov prvobitan jezik bio je srodan avesti. Herodot kaže da su se oni služili skitskim jezikom, “ali su ga govorili iskvareno“. Nijedan od pisanih tekstova Serboa (kako ih naziva Ptolomej), nije sačuvan, izuzev izvesnog broja ličnih imena, obično vladarskih. Ali, govor današnjih Srba iz Srbije i Oseta, iz srednjeg dela Kavkaza, koji se razvio iz sarmatsko-alanskih dijalekata (od Alana današnji Srbi iz Srbije vode direktno poreklo), može se smatrati modernim sarmatskim jezikom.

Ptolomejevo delo je važan izvor za onomastiku vezanu za Srbe; kod njega nalazimo: Serbinum, Sarbacum, Sirbonis (jezero), Sauranium, Sarvenu; Sarbina, Sura, Saura, Sarvon, Sarba, Sarabis (reka) i mnoge druge nazive koji potvrđuju prisustvo Srba na širokom prostoru Azije, Evrope i Afrike. Očigledna je geografska veza sa iranskom visoravni i oblašću Lugistana – Laristana, srpske prapostojbine, gde se uočavaju nazivi: Sarabend, Serbendan, Serbenan, Serbistan i Serbas. Strabon, u Likiji navodi grad Sirbis; Saraptu, Saru... Saronas u Palestini, Sarus u Kilikiji, Saurania; Sabalia je u severnoj Anadoliji, Surijum i Sarapanu na Kolhidi.
U Plinijevo vreme, oko 79. g, u zaleđu i oko Azovskog mora, žive srpsko-sarmatska plemena ili, kako ih ovaj istoričar nabraja: “Vali, Serbi, Arrechi, Zingi, Psessi“. Sva ova plemena pripadaju Sarmatima - Vali mogu biti Pomorci, a Psesi ili Pljesi oni koji su živeli u močvarnim predelima. O kavkaskoj, tzv. „labo-srpskoj“ zemlji, Plinije kaže: “Sav prostor, od Kura do Azovskog mora, zahvataju Labanci, posle njih Iverci, koje deli reka Lazana, ulivajući se u Kuru. Najpoznatiji je labski grad Kabalaka. Odmah na granici Labije, na svim vrhovima planinskim, žive svirepi narodi Silvi (ljudi iz šume, Drvljani i Divljani), a niže njih Ljubeni. Po nazivima ovih plemena, nije teško zaključiti da su u pitanju Sloveni.

Apostrofirajući da su Sauromati grčki, a Sarmati rimski naziv, Plinije locira dva sarmatska područja - jedno u Aziji, a drugo u Evropi. On, sledeći uobičajenu predstavu svojih prethodnika, Agripe i Mele, o podeli Zemlje na tri kontinenta (Evropa, Afrika, Azija), oslanja se na njihovu procenu da se teritorija od Istra (Dunava) do Okeana prostire dužinom od 2100 i širinom od 4400 milja do reke Vistule (Visla), te da pripada pustoši Sarmatije. U Naturalis Historia, on kaže:
“U Evropi, svi koje srećemo su Skiti, premda razni narodi zauzimaju priobalje; na jednom mestu Geti, koje Rimljani nazivaju Daki, na drugom Sarmati, koje Grci zovu Sauromate i, Hamaksiobi ili Aorsi, njihova grana; potom, opet oni skitske loze i potomci robova, ili Trogloditi; a, posle njih, Alani i Roksolani. Viša područja, između Dunava i Herinijskih šuma, sve do zimovnih delova Panonije i Karnutuma, pa do germanskih granica, zauzimaju sarmatske Jazige, koji naseljavaju ravnice i polja, dok Dačani, koje su oni potisli sve do reke Patisus, naseljavaju planine i lance šuma. Dalje od reke Marus, prema toku Durije koja ih razdvaja od plemena Sueva i kraljevstva Vanius, nalaze se Bastarani, a posle njih druga plemena Germana, koja zauzimaju suprotnu stranu“. Po Pliniju, skitsko ime se svuda proširilo, čak i na Sarmate i Germane, ali, ovaj stari naziv sada je dat samo onima koji žive iznad navedenih naroda, nepoznati za ostali svet.

Hipokrat (oko 400. g. pre n. e.) Sauromate smešta u Evropu: “U Evropi postoji skitski narod, zvan Sauromate, koji su naseljeni oko Meotskog jezera. Oni se razlikuju od svih drugih po tome što se i njihove žene bore protiv neprijatelja“. Znatno ranije, pre Herodota ili Hipokrata, srećemo se sa imenom Sarmata, u Skilakovom vodiču za moreplovce, gde on opisuje obale, luke i reke. Skilak (Skyladž) iz Karianda je živeo u šestom veku pre n. e, a od njegovih zapisa ostali su samo fragmenti: Indica i Periplus, gde pominje Surmate koji obitavaju u Evropi, istočno od Skita, prema Tanaisu, koji je granica Evrope i Azije. On kaže da su na drugoj obali Tanaisa, gde počinje Azija, prvi narod na Pontu su Sauromati, „ kojima žene vladaju“ (tzv. matrilinearni poredak), a čiji su neposredni susedi Meoti, koji se graniče sa Sindima.

Naziv Surmati (Surmatai), koristi i Eudoks iz Kinda koji, pod uticajem Plinija, spominje Sarmate oko Kaspijskog mora (Kaspija), u Aziji, gde nalazi i Aors(k)e, Dribike, Baktre i Sarpare. Aristotelov učenik Teofrast (370-287. pre n.e.), u delu O vodama, spominje zemlju Sarmatiju, a kod Posejdonija, koji je uticao na Marinusa i Ptolomeja, Sarmatija se prostire iznad Tanaisa i Boristena, ispod Hiperborejskog okeana, povezujući Evropu i Aziju. Sa zapada se graniči Germanijom, a s istoka Skitijom (Scythia intra Imamum). Strabon, u Geografiji, kao i Polibije u svojim rukopisima, spominju Sarmate južno od Skita; potom Aorse i Sirake, sve do Kavkaza. Po Strabonu, Sarmatija je prvi deo severnog dela Azije i neka je vrsta poluostrva.

Ovidije, čuveni rimski pesnik je bio prognan u Sarmatiju, gde je naučio da govori „getski i sarmatski jezik“. Po njemu, Sarmati žive kraj Ponta i Dunava, kao prvi susedi Rima, u zemlji koja se prostire od Karpata i severno od Crnog mora. Boraveći u Tomi (Tomis), Ovidije opisuje Sarmate kao divlje pleme iz planina koje za prevoz koristi kola, što je pesnika očigledno fasciniralo.
Na Agripinoj mapi (oko 20. g.), Sarmatija je iza Tanaisa, u Aziji, nasuprot Male Azije, zapadno od Kaspija, iza koga su Skiti, susedi Sera. De Chorographia, delo Pompinijusa Mele, locira Sauromate i Sarmate. Na njegovoj mapi Nostrum mare- Mediteran, Naše more, sa Nilom i Tanaisom, deli Zemlju na tri područja; Sarmatija je u Evropi, proteže se od Visle do Tanaisa, odnosno Azije, gde se sreću Sauromati. Sa zapada su Germani, na severu i jugu Skiti. Istočno od Tanaisa su Amazonke, a preko Kaspijskog mora (koje je zaliv „skitskog okeana“), opet su Skiti, u blizini Androfaga, Saka i Sera.

U Tacitovoj (oko 56-120. g.) Istoriji, u vezi sa evropskim zbivanjima, spominju se samo Sarmati i njihova plemena Roksolani i Jazige. On, u Germaniji, kaže da je ova zemlja odvojena od Galije, Recije i Panonije, Rajnom i Dunavom, a od Sarmatije i Dakije planinama i - uzajamnim strahom. On ne nabraja poimenično ni germanska ni sarmatska plemena, ali je izričit u zaključku da sva ona žive u Sarmatiji.

Navedimo i to da je pesnik Dionizije (oko 124. g.), ostavio mape sačinjene po uzoru na poznate antičke geografe: Eratostena, Agripu, Marinusa i Ptolomeja. On, u svom delu Dionysii Orbis Descriptio, smešta Sarmate oko Dona, Dačane i Skite daleko na sever, a Alane na zapad. Ovde treba pomenuti i rimske putne vodiče koji su ostavili vidljivog traga na kasnijoj Pojtingerovoj mapi - listovima pergamenta na kojima je ucrtano nekih 200.000 km rimskih puteva, rekonstruisanih u 12, 13. veku, na osnovu originalnih rimskih vodiča iz perioda prvog do trećeg veka koji su, jedno vreme, bili u vlasništvu K. Pojtingera (1465-154), po kome su i prozvani. Tabula Peutingeriana je važan dokument, koji se nadovezuje na Agripinu izgubljenu mapu sa komentarima. Za nas je interesantna, jer neki njeni delovi pokazuju sarmatska područja – oni zahvataju široku oblast od Kolhide do Germanije i okeana, na zapadu. Posebno je zanimljiva pojava čitavog niza sarmatskih naroda, kao i njihova bliska prostorna veza sa Skitima, Slovenima i Amazonkama od kojih, po legendi, direktno potiču.

BUAHAHAHAHA legende covjeka..ovaj je zajebo sve!

mislim cak da pripada toj srpskoj autohtonoj skoli o kojoj sam govorio..oni zele da poniste rezultate "germanske istorijske skole" (kako oni to nazivaju) o selidbi slavena i jos neke druge stvari..fakat balkansko-srpski debilizam "sondergleichen".

Sedeo ja skoro u tramvaju broj 3, koji ide do Ilidze, iza mene 2 starija lika, dohvatise se politike, istorije, dug je put onim pravcem...

Oko nekih stvari se ne slazu, ali su slozni bili da mi svi ustvari govorimo izvorni bosanski jezik, a da su Srbi i Hrvati to ukrali od Bosanaca, i uzeli za svoj. Izgledas mi kao fan ove price a

Razradi mi to kako su Srbi i Hrvati krali taj jezik, vi kao potomci Ilira ste valjda trebali da zadrzite svoj jezik, da govorite "ilirski", nesto sto veze nema sa slovenskim jezicima, kojim govore Rusi, Poljaci, Cesi, Slovaci, Bugari, Srbi, Hrvati... svi ti jezici nekom stranom nepreciznom uvu lice kao jaje jajetu.
Mozete imati samo "bosnjacki" jezik, onaj pun turcizama, ubacivanja H, standardizujte mahalaski, i imacete svoj jezik.
Srbi u BIH govore srpski, ijekavicu, Hrvati hrvatski, a posto nacija Bosanaca ne postoji, ne postoji ni bosanski jezik.

Svi smo mi genetski miks svega i svacega, sva genetska istrazivanja ukazuju da u samim narodima ima malo ovih, malo onih... nema ni blizu cistog naroda.

Ono sto je fakat je da su 2 slovenska plemena koji su dosli sa svojim specificnim plemenima - Srbi i Hrvati, jedni naselili Rasku, drugi deo oko Velebita, da su doneli svoje srodne jezike, i naterali lokalce da govore njim.

Nije doslo pleme Bosanaca, to stoji u vasim knjigama istorije, ali to je teska parodija.

nisam fan te prica jer ne mislim da bosnjaci govore izvornim bosanskim jezikom..(pogledaj gore sta sam tacno napisao). otvoricu uskoro opsirniju temu o bosanskom jeziku pa ..bujrum..

pitanje naziva naseg jezika (mislim uprkos svemu da se radi o tri varijante jednog jezika) je politicka stvar i nista drugo..pa tako i naziv "srpski" "bosanski" i "hrvatski". tako da, ako ne postoji bosanski jezik, tj. ako ga neko negira, onda ce se zasigurno naci neko ko ce negirati i srpski jezik..zasto? zato sto je i jedno i drugo stvar politike a ne lingvistike.






prva izjava (koja je korektna) negira drugu i obrnuto. ti bi malo i piskio i kakio..

srpska plemena a prva im feudalna tvorevina nazvana "RASKOM" naziv "srbi" nastaje tek poslije a i izvori o "srpskim plemenima", tj. jedan jedini izvor a to je administrando iperio, pisan trista godina poslije dolaska "srpskih plemena".

facit: dolaze slaveni, osnivaju svoje prve feudalne tvorevine, padaju pod vlast vizantije, nastaju nazivi kao "srbi", poslije vizantski car pise administrando imperio i naziv "njegovih srba" prebacuje 1:1 na slavene koji naseljavaju balkan trista godina prije nego sto on pise administrando imperio. cista logika.

osim toga, poznato je da su prije dolaska ovog sto se danas zove "srpskim plemenima" doslo tek na kraju slavenskog naseljavanja balkana - prije njih, dakle u sedmom stoljecu, balkan su naselili slaveni..uzmi kao primjer opsijedanje splita (spalato) od strane slavena koji su dosli iz bosne a bili pod upravom avara..to je bilo 622. godine.


a taj jezik kojim su govorili ti slaveni koji su dosli zasigurno, ali FAKAT zasigurno, nema veze s ovim sto mi govorimo danas...kladim se da ih ti nebi razumio, ili veoma, veoma tesko. tako da vrijeme seobe naroda jednostavno ne moze sluziti kao argument pri svejedno kakvoj diskusiji i automatski diskvalifikuje onog ko je koristi u argumentativnom smislu rijeci ( a pogotovo kada raspravljamo o jezicima i danasnjoj terminologiji istih) kao jednog najobicnijeg idiota i glupana koji je nasjeo na romanticarsko-nacionalnu propagandu devetnaestog stoljeca.

!?!

Pitanje naziva jezika je svakako politicko, niko ne moze oduzeti pravo da vi svoj jezik zovete kako hocete, ali ne mozete krivotvorenjem tvrditi da Srbi i Hrvati govore bosanski jezik.

One dve izjave sto si citirao nisu u sukobu. U prvoj sam govorio koliko smo mi svi genetski melting pot danas, a u drugoj sam rekao da su slovenska plemena koja su dosla na balkan nametnula ljudima koji su vec ziveli tu svoj jezik... pa ako se vec nazivate starosedeocima kao sto to rade Albanci, ako niste slovenskog porekla, kako mozete tvrditi da vam je neko ukrao jezik kasnije, jezik koji veze nema se necim sto bi zvali izvorni, ili cak modifikovani jezik prazitelja balkana.

Ovaj drugi deo posta je deo neke sasvim druge price. Srbi su po svim istorijskim citankama dosli u 7 veku na Balkan, uzmi koji god hoces svetski atlas, ili istoriju srednjeg veka, i nacices tu cinjenicu. Odnosno, daj mi relevantan izvor nekog autoriteta koji tvrdi da to nije istina...

Prve drzave plemena Srba su Raska i Zeta, dobili ime po rekama, a ne nazivu plemena, nije to nista cudno i posebno, pa i vi ste dobili ime po reci, ali za razliku od Srba, nije postojalo pleme Bosnaca, bilo autohtono, bilo doslo u nekoj od seoba naroda(svako je nekad negde dosao u istoriji, da ne bi bili bukvalisti).
Za ocekivati je da Srbi koji su se prvo stacionirali u Raskoj se sire u pravcu danasnje Istocne Bosne i Hercegovine, jer im je to najblize, kao i Hrvati na zapadu, pritom je dolazilo sigurno do asimilacije ljudi koji su ziveli tu, dolaskom hriscanstva u 9 veku svi su oni prekrsteni, i posto su vec govorili isti(ili slicni) jezik, razlike su bile minimalne. Nije tad bilo ni nacionalno osvescenih Srba ni Hrvata, podele nastaju raskolom u crkvi, ali i ratovima lokalnih feudalaca.

Posle nastaje bosanska drzava, ali na hriscanskim temeljima, slicno kao i hrvatska i srpska kraljevstva ranije, sve je to bilo srodno, povezano krvnim srodstvima...

Ono gde nastaje problem, i veliki razdor je dolazak Osmanlija, unistili su te perspektivne balkanske kraljevine, deo naroda preveli u svoju veru, i stotinama godinama drzali u bedi i ponuzenju svoje podanike... a Bosnjaci danas u dobrom delu svog istorijskog secanja velicaju to vreme, za razliku od Srba i Hrvata koji se tog vremena secaju u najgorim bojama.

Po mom sudu raskol izmedju pravoslavaca i katolika 1054, i posle dolazak Osmanlija su utabali krvavi put ova 3 naroda, i sve podele proizlaze uglavnom odatle.

Hrvati su Slaveni a genetika nema veze sa narodnošću.

Tzv. ilirski gen nije ilirski jer su Iliri naselili Balkan pred 3000 godina dok je taj gen star 20.000 godina, tj.Iliri su ga preuzeli od prastanovnika Balkana aka Kromanjonaca.

Novobošnjanske halucinacije nemaju veze s mozgom, još malo pa će reć da su Kromanjonci Balkanikusi.

Navedene debilije koje sam postavio samo govori o Srbima kao velikim mitomanima.. Na Bosnjacima je buducnos mitomana,a poceli su jako dobro.. Ako je tih Slavena, koji su navodno bezbrojno dosli prije poznatih plemena Hrvata i Srba, bilo toliko kako je moguce da od 7. stoljeca pa do 13. nisu znali tko su u stvari?? Ono, ja znam (a i povijest kaze) da je bio naseljen veliki broj Hrvata na podrucjima DANASNJE BiH (mozda ne odmah u stoljecu sedmom, mada i to ne negiram, ali su se naselili u potonjim vremenima), mada prema novim bosnjackim mitovima nije bilo nikoga do tih nekih "bezimenih"..

Ti i jos neki na forumu ste optereceni recju mitomanija, sta god neko kaze sto se kosi sa nekim uvrezenim misljenjem, odmah je neko mitoman.

Takvu budalu koju citiras ima u svakom narodu, uvek ces naci neke dokone kvaziistoricare koji izvlace neke nebulozne teorije. Sta uopste time govoris... najvise o sebi, o svojim devijantnim shvatanjima da je odredjeni narod u globalu opsednut mitomanijom, sto nikako ne moze biti slucaj. Grci koji su najpoznatiji po svojim mitovima, to obilato koriste, i to je deo njihove istorije i kulture koju su kao deo svoje anticke civilizacije predali celom svetu kao svoju bastinu. Odredjeni mitovi su deo kolektivne svesti, neki imaju pozitivnu, a neki negativnu funkciju, sve zavisi kakko se koriste.

Ako pricamo o samoj istoriji, u skolama, zvanicnim istorijskim knjigama se govori da su Srbi ogranak Slovena koji su dosli na Balkan u 7. veku, ni traga nema ovim mrsomudima, takve alternativne teorije su prisutne svugde, samo je bitno dal se one uzimaju oficijalne ili ne. U krajnjem slucaju dobro je uvek da postoje ljudi koji osporavaju zvanicne verzije, ali na naucnoj istorijskoj gradji, a da to ne bude plod zelje za dokazivanje pripadnosti master rasi.

vec sam jednom napisao da o tom vremenu raspravljati, a pri tom koristiti "argumente" za dnevnopoliticke svrhe, jednostavno nema smisla. ja sam diplomirani historicar ali se ne usudjejem jer nisam medijavelista kao npr. gospodja nada klaic, gospodin sima cirkovic i njima slicni, a i mlad sam, do sad jednu stvar izdo. imamo jedan izvor, de administrando imperio, a isti je napisan trista godina nakon dolaska slavena u jedno vrijeme u kojem je pisano slovo bilo rijetkost. i naravno, upitna je objektivnost vizantskog cara koji je odredjene stvari pisao tako da se one najbolje uklapaju u oficijelnu politiku i interese vizantskog carstva..srbi su u konstantinovo vrijeme bilo pod vizantskom vlascu tako da ih je on logicno stavljao tamo gdje treba i gdje ne treba..ovo samo kao primjer.

govoriti o hrvatima, ali i srbima ili bosnjacima, u vrijeme trista godina prije cara konstantina jednostavno nema, zaista nema smisla. kad citam neke stvari, a tako i imamovica koji govori o "bosnjacima u srednjem vijeku" onda mi se jednostavno smuci i ne mogu a da se ne zapitam "dokle vise?"

dzoni, odgovorit cu ti sutra..sad moram ici. ugodno vecer svima.