Trenutacno stanje je PREDfeudalizam,tako da je svejedno kapitalizam ili socijalizam...

Aprolutno ne. Imao je dok Netanjahu nije preuzeo vlast, on je demokratizirao gospodarstvo, tako da je, kad je gospodarstvo u pitanju, Izrael među ekonomski liberalnijim državama. Izvršio masovnu privatizaciju, smanjio je poreze, srezao socijalna davanja...

Opet sve isto. Stvar je oko gospodarskog modela. Mentalitet Nijemaca nije isti 1930., niti 2014. Mentaliteti se mijenjaju, a na njih utječu društveni, tako ekonomski, odnosi. Uzmi Korejce za primjer. To je do 1945. bio jedan narod, jedna nacija. Pogledaj onda gospodarske sustave kako su napravili promjenu u mentalitetu sjevernih i južnih Korejaca. Dakle, mentalitet nije stalan, on se mijenja s obzirom na društvene odnose. Socijalizam radi loše ljude, to je fakat.

Tko je naučen da radi,radi u svakom sustavu.Tko je lijenčina,lijenčina je u svakom sustavu.

Socijalizam i komunizam su prijelazna rješenja za uvod u "demokraciju",milom ili ratom,kao kod nas....Robovlasništvo.S tim da su u kapitalizmu bolji uvjeti,jer su robovlasnici skužili da boljom motivacijom robova mogu da ostvare veću zaradu.

Ne bih se složio fra Markane.

Komunizam kao represivni aparat je nametnut zbog lošeg kapitalizma koji je u mnogim zemljama bio tek u povoju pa samim time i jako brutalan , a neobrazovane nacije koje nisu htele normalan razvoj(bez šokova) gde će se trudom preležati dečije bolesti okrenuli su se komunizmu koji je od ljudi koji su tek izronili iz feudalizma napravio lenštine.

Ovi prostori,Rusija,....su takvi primeri , gde su seljaci(kmetovi) koji nisu prosvećeni nisu imali potrebu stvarati već samo u ime boga i svoga gospodara preživljavati , a kad je došao kapizalizam i prve naznake prosvećenja to je iziskivalo trud i rad , a to bivši kmetovi bez sile i teranja nisu mogli podneti.

Socijalizam i komunizam su gorke greške koje su stopirale razvoj prosvećenog čoveka i njegove demokratičnosti , pa upravo danas proživljavamo te dečije bolesti i jako se loše snalazimo i konstantno kukako da nam je neko kriv a mi kurcem ne mrdamo da sami sebi pomognemo.

Zamisli sad da se uvede američki sistem gde nema socijalnihdavanjani blizu kao u Evropi , pa svi bi digli usatanak ili bi krenuli na kolektivno samoubistvo jer po prvi put moraju nešto početi raditi an kukati

Zato sam za uvođenje tog kapitalizma čisto kao škola ovdašnjima narodimabez obzirašto sam levo orjentisan.
Jes da zvuči paradoksalno ali moramo zareti kroz takvu školu koja je brutalna čisto da nam se ureže u mozak daničeg nema bez svoga rada i truda , i da blagostanje i socijalnadavanja dolaze tej naknadno kad prođemo te bolesti čisto da se nikad više uljuljkamo.

Ovo je jako dobar post, samo bih ukazao na dva momenta.
Prvo, komunistička represija nije samo reakcija na neprijateljski nastrojen kapitalizam, već i na drugačiji komunizam ( primjer, odnosi Kine i SSSR-a, FNRJ-SSSR, SFRJ - Albanija, itd itd.)

Drugo, zanimljiv je fenomen to što naši ljudi kada odu u inozemstvo pokazuju izniman stupanj prilagodbe kapitalizmu, znači onome kojemu su u zemlji neprilagođeni. Ne znam kako to objasniti. Također, prošla su ta vremena kada se ovdje nije radilo, radi se i ovdje ropski, punom parom, tko god radi za privatnika radi gore nego da je u Njemačkoj.

Vrlo lako za objasniti. U inostranstvu naši ljudi za rad dobiju platu, a kod kuće za takav isti rad crkavicu.

Hvala.

Radi se ropski ali pod moranjem jer nije uvrežena radna etika u mentalitet.
Hoću reći da zbog vekovih problema(prvenstveno vera,nacija i kmetsko-hajdučki mantalitet) i društvenih šokova ljudi nisu mogli biti okrenuti budućnosti i svome napretku jer paranodinom nepismenom seljaku uvek visi nad glavom neka ideološka fatalistička priča koja mu prosto ne dozvoljava da misli na budućnost i da svojoj deci usadi ono što je potrebno da bi konačno postao samosvesni misleći individualac , a bez toga nikad ništa od ovih prostora ma koliko radili i crnčili.

Znaš ti biti dobar forumaš.

Ovo je na tragu mojih razmišljanja.

Nevjerojatan je taj mentalni sklop prosječnog čovjeka u našoj regiji, koji stalno čeka da će mu nepoznati netko ili neka viša sila srediti stvari u društvu i okruženju. Neće.
Posao se ne dobiva, isti se traži, radnička prava se vremenom stječu. Većina stvari u uređenim zemljama (koje sada netko uzima zdravo za gotovo i smatra normalnim), nije došla sama od sebe, nego je izborena u nekom razdoblju. Nekad i krvavo.

Jedan čovek je rekao da bi svaka opština na ovim prostorima rešila bar 30% svojih finansijskih problema uz samo jedan tako običan trivijalan način.

Neka samo predsednik opštine uzme 5 ljudi koji će mesec dana non-stop zvati telefonom sve moguće firme po zemlji i svetu , sve moguće evropske,svetske organizacije državne ili privatne...., i prosto trudeći se zvati telefonom statistički moraju doći do rezultata od tih 30%.

Međutim nema radne etike , nema volje , nema..... , jer bitnije je šta se dešava u Ukrajini i Gazi.

Obožavam Iva Andrića , i redovno citiram njegov jedan pasus koji govori u prilog mentlaiteta ovdašnjih ljudi po ovom potanju.


U prirodi naseg coveka,narocito onog dinarskog tipa,da ne ostaje ni kod jedne zamisli,ni kod jednog dela istrajno i dosledno,i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku,da bi uticao na njih.Naprotiv,posle prvog zanosa,on napusta delo,vraca se do njegovog izvora,muti ga mislju i pogledom,zatim silovito prelece ceo buduci,neostvareni i tek zamisljeni tok dela,anticipira ga,pa se onda opet vraca na tacku na kojoj se delo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja.Tako se stvari razvijaju vise uz njegovo ucesce nego pod njegovim uticajem;jer on nije u njima,nego iznad i pored njih.Zato on u vecini slucajeva i ne stvara dela i ne upravlja dogadjajima,nego reaguje na njih,polazuci mnogo vise na to da bude zacetnik,sudija,borac i gledalac,nego stvaralac,radnik i cuvar.U njega je vidna sklonost da ne ceka razvitak stvari i ne ucestvuje u njemu radom i strpljenjem.

Znakovi pored puta-Ivo Andrić

bezze

Nema kod nas kapitalizma. On je u povojima. Poduzetnik je i dalje percipiran kao narodni neprijatelj i od vlasti (birokracije) i od puka. Stoga se on tako i ponasa. Mora jer su uvjeti takvi da drzava suzbija poduzetnistvo i da bi opstao moras izrabljivati jer i tebe se izrabljuje.

https://nkatic.wordpress.com/2014/05/27 ... eg-gnezda/

Piketi kaže da se prosečna (istorijska) stopa prinosa od kapitala kreće oko nivoa od 4 do 5 procenata, dok je prosečna stopa rasta (po glavi) u zrelim fazama kapitalizma samo oko 1 do 1.5 procenat. Iz ove velike razlike sledi da prihod od kapitala raste mnogo brže nego prihod od rada, pri čemu su prinosi na kapital koji ostvaruju najbogatiji mnogo veći od prosečnog prinosa od 5 procenata godišnje. U dugom periodu se taj prihod neprestano akumulira i dovodi do strahovitog porasta nejednakosti i fantastičnog bogaćenja na vrhu socijalne piramide.

Do tih visina doseglo je 10 procenata ukupne populacije koji raspolaže sa oko 60 procenata ukupnog kapitala u Evropi, a čak 70 procenata u SAD. Koncentracija je još drastičnija ako se pogleda sam vrh piramide (tzv. dominantna klasa), gde 1 procenat ukupne populacije u Evropi raspolaže sa 25 procenata kapitala, dok je u SAD taj procenat 35.

Nisam siguran da je analiza validna jer način na koji je izračunat prinos na kapital ne uključuje sve one firme i poduzetnike koji su jednostavno propali, odnosno čiji je povrat -100%. Za svaki uspjeli Apple i njihov prinos od koliko li već tisuća %, ne vidimo sve one propale start-up firme (survivorship bias).

A i da jeste, ne vidim kako je razlika od 3% u korist kapitala pretjerana kada je kapital (u odnosu na prihode od rada) moguće u potpunosti izgubiti. Dalje, analiza je manjkava jer poredi prinos na kapital s rastom dohodka u matičnoj zemlji. Što je npr. sa multinacionalnom firmom s sjedištem u SAD-u koja je npr. u Čileu ili Kini povećala osobne prihode za 10 ili 20% (iznad stope prinosa na kapital), no pri tome uzrokovala i sporiji rast prihoda u SAD-u? Vraćamo se na onu moju davnu opasku o tome je li se moralno žaliti na činjenicu da je pola milijarde ljudi u Kini i Indiji izvučeno iz apsolutnog siromaštva, i da je cijena za to nešto sporiji rast standarda u ostatku svijeta?

Kada bi stope prinosa na kapital i rasta prihoda rasle istim tempom, zašto bi se bilo ko odlučio na poduzetništvo?

Razni oblici rentijerstva i monopolizma gdje kapital već davno nije poduzetnički nego parazitski su drugi dio priče.

Šta ćemo s koncentracijom kapitala i nestankom srednje klase?

Opet ne znam o kojoj srednjoj klasi govoriš. Ako je riječ o ovim prostorima, za svakog izgubljenog pripadnika srednje klase koji je izgubljen ih je stvoreno negdje između 50 i 100 u Kini. A na račun Kine su se podigle zemlje izvoznici energenata, sirovina i hrane (Rusija, Australija, Kanada, Brazil, Novi Zeland).

SFRJ je bila pozicionirana baš u onim sektorima u kojim dominira Kina, čiji prelazak iz agrarne ekonomije u visoko industrijaliziranu gledamo zadnjih 20-30 godina.

Klasna solidarnost je smiješan pojam, tvoj neprijatelj nije vlasnik kapitala. Neprijatelj Milana iz Kragujevca je zapravo njegov drug proleter Ming iz Šangaja koji se doselio iz unutrašnjosti zemlje i radi u tvornici koja se otvorila 1999. Milan nema posla (tehnološki višak zbog gubitka tržišta na kojim mu je poslovala firma, istisli ih Kinezi nižom cijenom a kasnije i boljom kvalitetom kada su se usavršili), a Ming je zadovoljan sa životom u velikom Šangaju koji je 100x puno bolje od alternative u njegovom selu negdje u zapadnoj Kini.

A kad je radnik u tekstilnoj industriji bio pripadnik nekakve srednje klase?

Pa mislim da ljudi poistovjećuju pojam "srednja klasa" sa skoro svim osobama koje su bile zaposlene za vrijeme SFRJ.

Zaboravio sam dodati da se sama definicija srednje klase dosta pomakla prema gore, kada bi vremeplovom prebacili pripadnika srednje klase iz 1960ih u današnje doba, bio bi iznenađen i potišten kada bi vidio što je na raspolaganju današnoj srednjoj klasi (i pri tome ne mislim samo na tehnološke pomake i inovacije).

Zanimljivo ti je to kinesko objašnjenje, problem je što vlasnici kapitala ne gube zaradu koju bi pokupio kineski vlasnik kapitala, naprotiv, a radnici gube zbog kineske konkurencije. Nešto se tu ne slaže.

Gospodin Ming bi mogao da prodaje svoje proizvode u svom selu da nije "slobodne" trgovine, jer bi mu majka Srbija udarila takvu carinu da bi i avioni s tom robom Srbiju zaobilazili.

Ali to je drugo pitanje, o kome govori Stratfor:

Како се наводи, највећи и кључни проблем ЕУ није еврозона већ зона слободне трговине, а у центру свега је Немачка.
"Немачка је центар гравитације ЕУ, извози 50 одсто свог БДП, а половина од тога иде у друге земље ЕУ. Немачка је створила производни капацитет који далеко премашује способност потрошње у земљи, чак и када би се домаћа економија стимулисала. Немачка зависи од извоза како би одржавала економски раст, пуну запосленост и социјалну сигурност. Структуре ЕУ, међу којима су и вредност евра и добар део европског законодавства, су дизајнирани како би опслуживали ту зависност од извоза", наводи се у анализи Стратфора.
Таква поставка ствари, наводи Стратфор, већ је поделила ЕУ на најмање два дела - земље Медитерана и земље као што су Немачка и Аустрија, већ имају потпуно другачије моделе понашања, као и потпуно другачије потребе.
"Не постоји јединствена политика која може да одговара целој Европи. То је био кључни проблем од самог почетка, а сада је достигао екстремну тачку. Оно што погодује једном делу Европе, наноси штету другом", пише Стратфор.

Ако су такве поделе каписла, Стратфор као гориво раздора види растући национализам.

"Источноевропска забринутост због Русије ствара још једну Европу, четврту, ако рачунамо Велику Британију и Скандинавију као одвојени део. Узимајући у обзир јачање евроскептичних партија, како на десници, тако и на левици, све јачу делегитимизацију досад водећих партија, као и растућу популарност сепартиста, фрагментација и јачање национализма у ЕУ које прогнозирамо од 2005. године, па и раније, постају све очиглединији", пише Стратфор.

Уместо Уније, Европу ће према прогнози Стратфора у наредној деценији дефинисати повратак на велику сцену националних држава.
"Њихов број ће бити све већи, јер њихову снагу јача све већи број покрета за сецесију и раздвајање држава. То ће бити посебно видљиво у наредних неколико година, када ће се додатно интензивирати економски и политички притисци услед кризе", пише Стратфор.

Како се наводи, међу њима је најјача Немачка, али и најрањивија.

"Више ствари не иде на руку Немачкој. Растући национализам ће довести протекционизма и другачијег односа према тржишту рада. Слабије државе ће усвајати методе контроле капитала, док ће јаче државе ограничавати могућност кретања странаца, међу њима и грађана ЕУ. Предвиђамо да ће посебно у пољопривреди протекционизам добити подстицај и од трговинских баријера које ће подизати слабије земље у југоисточној Европи, како би изнова изградиле своје економске основе и избориле се са кризом. На глобалном нивоу, европски извоз ће имати све јачу конкуренцију и нестабилну потражњу. Стога је наша прогноза да ће Немачка ући у период економског пада, који ће довести до унутрашње социјалне и политичке кризе. То ће довести до пада немачког утицаја у наредних десет година", пише Стратфор.
Како се наводи, на другој страни ће диверсификацијом трговинских односа јачати Пољска и то толико, да би могла да достигне водећу позицију у свом делу Европе, али и преузме палицу у "анти-руској коалицији".

Daj ne seri majke ti. Za dva dana ćeš uletjeti sa hvaljenjem kako gigant Fiat dobro stoji u Srbiji.

Znači, problem je u mobilnosti kapitala? Onda već znaš onu moju teoriju da internacionalizacija i premreženost kapitala predstavlja najveću branu protiv globalnog rata, tako da i taj aspekt ne treba odbaciti.

Neke zemlje su primjenile model zatvaranja svojih granica slobodnoj trgovini, i nisu se baš usrećile. Nekako se uvijek završi s siromaštvom i općom nestašicom proizvoda koje ta zemlja ne zna ili ne može proizvoditi.

Meni je simpatična hrvatska doskočica "Život dostojan čovjeka". Još uvijek nitko nije uspio odgonetnuti što bi to bilo. Vjerujem da u HR uvijek granicu zamišljaju sa skandinavskom i njemačkom kvalitetom života. Država kao država postoji 20 godina, milijarda ljudi na planeti svaku noć zaspe gladna, milijarde nemaju čiste vode svaki dan. Ali eto na Facebook se traži "život dostojan čovjeka".

Tako i muslići govore za izrabljivanje Hrvata u BiH. Kao njih izrabljuju političari, pa će onda oni izrabljivati Hrvate jer se i njih izrabljuje...

Al ozbiljno, je li moguće da postoji osoba kojoj nije jasno zašto se poduzetnici gledaju kao narodni neprijatelji?

Doduše nisam baš upoznat s tim ekonomskim pojmovima, pa sam možda krivo razumio pojam "poduzetnik", pa se onda ovo što ću napisati može pripisati nesporazumu.

Ali da vidimo što običan puk vidi i proživljava.

Upali čovjek TV i pogleda dnevnik, kad ono u dnevniku snimka prosvjeda ljudi koji od poduzetnika nisu dobili plaće. Rade npr. 3 mjeseca, a plaće nisu dobili. Na upit novinara neki prosvjednici govore kako nemaju novaca ni za hranu.

I što sad neki prosječan čovjek može zaključiti iz toga? Kakvo mišljenje o poduzetniku može stvoriti na temelju toga?

I zar postoji uopće validan izgovor za 3 mjeseca nedavanja plaće radnicima? Ako se netko upušta u poduzetništvo, onda mora biti svjestan rizika i odgovornosti prema ljudima koje zapošljava. Ako se poduzetnik ponaša prema zaposlenicima kao prema govnima koja iz nekog razloga (poznatog samo poduzetničkoj klasi) trebaju 3 mjeseca raditi za džabe, onda ne može od normalnog čovjeka očekivati ništa drugo nego stigmu narodnog neprijatelja.

Onda idemo dalje. Tehnološki višak. Poduzetnik u firmi u kojoj je zapošljavao radnike da ručno obavljaju neki posao, odluči nabaviti strojeve koji će puno brže, efikasnije i kvalitetnije raditi isti posao. Dio radnika postaje tehnološki višak i dobije otkaz.

Iako firma proizvodi puno više i brže i s time i ostvaruje puno veći dobitak, poduzetnik umjesto da iskoristi to da poboljša uvjete radnicima (npr. da im se skrati radno vrijeme na način da se "tehnološki višak" ljudstva raspodijeli tako da svi rade manje, a da se pokrije veće radno vrijeme), on otpusti "tehnološki višak", a radnici koji ostanu na radnom mjestu najčešće rade još više nego prije jer se gotovo uvijek otpuštanje tehnološkog viška iskoristi za minimizaciju potrebnog ljudsitva. Radnike se sve više izrabljuje kako bi poduzetnik više zaradio, a to prolazi jer se radnike zastrašuje gubitkom posla i mogućnošću zamjene drugima koji su otpušteni kao tehnološki višak i koji bi rado zamijenili radnika koji se usudi žaliti jer nakon više mjeseci bez posla jedva preživljavaju i prihvatit će bilo kakav posao samo da se izvuku iz govana u koje ih je poduzetnik bacio.

U isto vrijeme većina poduzetnika zaradu na firmi umjesto za dobrobit firme (povećavanje kvalitete proizvoda, modernizaciju) ili poboljšavanje uvjeta radnika koristi za osobne luksuze, pa onda poduzetnik sebi pripiše razne novčane naknade kojima odlazi na skijanja, putuje po svijetu (na izlete, a ne na poslovne dogovore), nabavlja luksuzne aute i razne druge stvari koje su posebno gadljive radniku koji mora crnčiti robovsko radno vrijeme i još ga se tjera na rad i van radnog vremena (npr. u IT struci) da dovršava projekte koji moraju biti završeni do nekog roka, a onaj glavni umjesto da zaposli još nekog (s obzirom da to da je očito da treba još radnika ako trenutni sastav ne može dovršiti posao na vrijeme već mora raditi i van radnog vremena), on novce firme prebacuje sebi i iskorištava ih za osobne luksuze.

I onda se netko pita zašto se poduzetnike gleda kao na narodne neprijatelje? I još da genijelnu izjavu da poduzetnik "mora izrabljivati jer ga se izrabljuje"?

Da bi poduzetnik bio tretiran kao čovjek, mora i svoje zaposlenike tretirati kao ljude. Ako ih tretira kao govna i resurse za izrabljivanje, onda će i dobiti sličnu kontrareakciju.

A ovakvo stanje u kojem se stvara povlaštena klasa koja uživa u luksuzu i svim blagodatima kapitalizma, dok običan puk sve više tone u robovski položaj, to stanje neće dugo trajati. A kad dotraje, sve ono što su povlašteni zgrnuli za sebe i svoje povlaštene porodice izrabljivanjem običnog puka će biti raspodijeljeno puku, da svi imaju onaj minimum ljudskog dostojanstva koje su im povlašteni onemogućavali. A što će biti sa izrabljivačima, hoće li završiti kao '45 ili ipak nekako humanije, to je sad pitanje...