Ne kvare vama Srbi prosjek,nego muslimani. Srba jedva sa ima u Federaciji,i ne mogu nikom ništa kvarit.

I eto razloga zasto je Juga pukla. Ne treba ti nista vise..

Tuga. Meni barem.

Najbolje što se moglo desit krajem 20 vijeka. Još da ova umjetna tvorevina BiH pukne,pa fino svako sebi.

150.000 mrtvih. Garant pola mio osakacenih.. milioni protjeranih. Desetine hiljada silovanih, ako ne i vise.

Da, bas je super.

Ovo mi je promaknulo. Radit u željezari ili rudniku je bio izbor za 80 % ljudi, ostalo je administracija i poneki privatnik. Svi smo bili vezani i rasli smo uz željezaru ali evo ja nikad nisam kročio nogom u nju.

Moji su radili vani pa smo malo bolje živjeli ali sve je to bilo jadno. Ja nisam vidio taj neki dobri život, mada se moji nisu žalili, dapače. Ja sam znao da ću ići čim završim srednju. Tako je i bilo.

Zagreb. Zagreb. Zagreb. Ne znam zašto kmeče za Jugom u BiH, tu su kombinirali prednosti komunizma i zapadnog svijeta. Kuće na moru, zimovanja u K. Gori. Stanovi besplatni i mogućnosti kao u bilo kojem gradu u Z. Europi. Kad se zaźeliš zapada skokneš u Graz ili Trst. Ma oni imaju za čim žalit. Ne onaj naš jad koji bi preživljavao s vrećom brašna i malo ulja i puno rakije.

@graničarko iz radničkog grada. Nisi valjda iz Karlovca zbris'o?

Na koga mislis da ima za cim zaliti a na koga kad kazes nas jad?

Da li radnik Zelezare mogao prehraniti porodicu svojom platom? (Da se razumijemo, u jednoj Austriji nije dovoljna jedna prosjecna - trebaju dvije).

I zasto Zagreb bas? Zato sto je HR? Pitam jer nikad prije rata nisam sreo BiH Hrvata pa me interesuje razmisljanje tadasnje.

Zagrepčani imaju za čim žalit.

Njima su ljetovanja u vlastitim kućama bila normalna.

U Ze bi normalan radnik jednom u životu valjda išao na more u odmaralište (skoro kao u logoru).

Sjećam se kad se jedan moj stariji jaro zaposlio prije vremena A. Markovića u željezari i nama se hvalio kako je kupio 2 kasete (M. Kitić i još netko)... Crnobijeli tv bi otplaćivali mukom pola godine. Ma ljudi nisu imali što jest. Dovoljno je vidjeti snimke iz tih vremena. Debeli ljudi tad su normalni danas.

Nemojte pričat bajke o komunizmu. Koliko se god loše živi danas u BiH nikad nije bilo bolje.

Tako i ja pamtim osamdesete, životarenje na strateškim namirnicama. Jedino su međunarodne sankcije prema SRJ 1992-1996 bile gore. Osamdesetih se bar svit koliko toliko dostojanstveno nosio sa siromaštvom, devedesete i rat su doneli nekakvo nacionalističko ludilo i mentalitet podivljalih pijanki (čitaj svinjarija) koji živi i dan danas.

Bratstvo i jedinstvo.

Gdje si zivio?

Ne zelim nikoga ubjedjivati da ja bolje znam kako je njemu bilo ali ja fakat ovakve stvari nisam poznavao. Odrastao tokom osamdesetih imao sve. Islo se na more u CG, auto, videorekorder, za jesti, piti, igracke, odjeca..kasete..video igrice. Uglavnom ono sto je tad bilo takoreci "in".


A da ne zaboravimo, ni u BRD ili jednoj Austriji nije bilo kao danas. I tu se bogami moralo tu i tamo pristediti.. treba malo popricati sa starijim Austrijancima, reci ce ti. NEgo mi uzimamo danasnje stanje na Zapadu i poredimo ga sa Jugoslavijom osamdesetih jer je nakon 1991. vise nije ni bilo.

Najmanje 15 fabrika automobila, bicikala, motocikala, itd..





Evo i manji clanak na njemackom jeziku:



Necu sve prevoditi, vec samo podnaslov: Neki od jugoslovenskih proizvoda su se bukvalno koristili na cijelom svijetu!

Mora se i danas štediti. I oni koji ne moraju štedjeti pametnije bi im bilo da počnu.

Evo da te utješim, meni osobno u Mostaru, kao Hrvatu dakle mada tada nisam ni znao 100% da sam Hrvat, samo sam sumnjao.

Mislim znao sam da sam katolik, ali o temi nacija nije se puno razgovaralo u kući, a u školi smo svakako učili SH-HS, i ta tema jednostavno nije bila previše spominjana sve negdje do rekao bih 1988.

Dakle, meni je u tom periodu prije rata kad sam već bio malo veći, recimo od 1986 do 1991 bilo odlično. Oboje roditelja su radili i imali dobre plaće. Išli smo na more svake godine, imali smo domaće auto koje smo kupili novo, imali smo video rekorder, glazbenu liniju, nekoliko ladica kazeta. Cijeli dan sam provodio van kuće, zapravo mi je cilj kao srednjoškolcu bio nikada ne biti u kući.

Slušali smo Azru, Tifu, EKV, Haustor, Majke, i mnoštvo drugih bendova da ne nabrajam, trošili vrijeme na koncerte, opijanje, cure, poker aparate... i općenito nismo razmišljali... bilo je lijepo.

Nije toliko bitno di sam živio (u Subotici), već s kim. Jedna plata, dvoje dice. Svi na ričima solidarni a pomoći uglavnom niotkud. No živilo se nekako, teško al pošteno. 87-88 kad je Marković pokrenio ekonomiju, novci su išli na razne adaptacije kuće (da ne divanim čega sve nije bilo) pa opet ko da nije ni krenilo... Al bar su uslovi stanovanja dovedeni u red.
Koje crno more, dvaput u život sam vidio obalu Jadrana... Drugi put kad sam išo plaćo sam iz svojeg džepa, dakle ko dite išo jedan jedini put, '82. Bilo je lipi stvari zato što smo bili dica, pa nam svaka sitnica koja se mogla priuštit bila cili svit.
Al sve je to siromaški, kad se danas osvrnem. Pare nas nisu tile ni pod razno, ni danas nije puno drukčije. Razlika je što živim sam pa više nema svađe kad novaca nestane. Nikad se tu neće dobro živit, majčin minimalac me podigo a moj će me izgleda sahranit.

@NK

Ma to je i moje iskustvo. Nije meni bilo loše ali koliko je takvih bilo? 10 %?

Neće da izađe slika iz nekog razl9ga, ali Plazma keks.

Hvala. Da ne ispadne da sam ja ko jedini kome je ovde u SFRJ bilo dobro.

Ali mi se nismo opijali jer smo bili jos pomalo premladi za to.

To me sad pomalo cudi iako ti vjerujem. Jer ja sam bas Suboticu vidio prvi put 1992. godine. Bili smo kod neke familije - da ne ulazim u detalje ko sta i kako, nisu nas ni poznavali a primili nas ko svoje, glava porodice se krila tad u Madjarskoj da ga nebi mobilisali. I barem kod njih i kod njihovih prijatelja (jos dvije familije koje smo upoznali) > ono sto ce mi do danasnjeg dana ostati u pamcenju je da mi se njihov zivotni standard cinio vecim od naseg u onom dijelu Bosne iz kojeg sam ja. Istok. I dan danas mi je upravo Subotica nekakav pojam uspjesnog, multietnickog jugoslovenskog grada. Ali to je naravno samo subjektivni utisak koji ima veze samo s tih sedmicu-dvije koje sam kao klinac tamo proveo.

Da, slično. Nije bilo tema u kući dok je Juga davala znake života. Po viri smo se upućivali na poriklo, škula nas učila jedno a Crkva drugo.

Na kraju je škula izgubila.

Ne znam, nisam tad razmišljao. Mislio sam da je svima jednako, kao što turbotakija kaže.

Propo je grad od kad je privatizacijama napravljen ekonomski genocid Subotice. Da ne ređam silna preduzeća koja su sve ugašena, ljudi ostali na ulici, išli na divljaka u taksiste, pijačare... Snalazio se ko je kako znao i mogo. Blizu je granica pa se devedeseti dosta često živilo od šverca svega i svačega. Najviše goriva, cigara i alkohola.
Grad je lip za vidit, ali teško se živi. I kod nas u kući pristojan nameštaj, uvik čisto, nismo mi živili ko cigani. Al novaca jedva od prvog do prvog. O višku niko nije ni mislio... Dvi godine u osnovnoj škuli sam imo udžbenike donirane iz Crvenog križa, pa je bilo smijanja. Ima ko je dobro živio u to vrime, ima i danas. Kako se kome odreže, valjda.

Steta. To su sve znakovi propasti devedesetih. Te privatizacije i sve to..ugasena preduzeca. Postoji cak i teorija da su se ratovi vodili da bi se mogla sprovesti privatizacija svega i svacega..cisto da kapital iz drustvenih ruku predje u ruke nekolicine pojedinaca.

Da li si jos uvijek u Subotici? Ako sam dobro skuzio ti si Hrvat? (zbog Crvenog kriza) Kako ti je kao Hrvatu bilo tamo tokom devedesetih? Ipak je u tom gradu zivjelo masa ljudi razlicitih nacionalnosti pa nekako mislim da tu nije bilo frke.

Pa u Mostaru se dobro živilo. Tu je bilo silu preduzeća, i dobrih i loših, svak ko je htio raditi mogao je imati posao. Ja sam npr. radio u Sokolu u vojnom pogonu, plate su bile vrlo dobre, bar dok sam ja tu bio. Krajem osamdesetih je došla kriza, mnogi su bili na minimalcu ili čekanju, ali to nisam tu doživio, otiša san ća.
U principu mnogi vide Jugu kroz kasne osamdesete i ratne devedesete, što nije nikakvo (pogrešno) mjerilo. Ona je mnogo bolja bila nego mnogi misle, u svakom slučaju je bilo više reda pa i poštovanja među ljudima. Svi smo, materijalno gledano, manje više tu negdje bili.
To je mišljenje jednog koji se rodio i odrastao u Jugi, a politika mu bila zadnja rupa na svirali.
U se na se i podase je onda bio naš moto, jebiga nije to bila tako loša opcija.

Da ne bi opet bilo tolko mrtvih,najbolje za sve da se BiH raspane mirno.