Да да, у праву си. Помјешао сам та два града.
______________

Da da, u pravu si. Pomješao sam ta dva grada.

Сремска Митровица
Sremska Mitrovica





Саборна Црква св. Димитрија
Saborna Crkva sv. Dimitrija

e sad malo o Svetom Savi


Pogledajte poucan sajt : http://www.svetisava.cc


Историја Св. Саве

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић; рођен око 1169. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве. Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори. У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233., да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.

Химна о Св.Сави : Химна Светом Сави Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и сколе Светитељској глави. Тамо венци, тамо слава, Где нас српски пастир Сава. Појте му Срби, Песму и утројте! Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Цело српство слави славу Свог свеца Светог Саву. Појте му Срби, Песму и утројте! С неба саље благослов Свети отац Сава. Са свих страна сви Срби, С мора и Дунава, К небу главе подигните Саву тамо угледајте: Саву српску славу, Пред престолом Творца! Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави Да нам свима сине; Да зивимо сви у слози, Свети Саво, ти помози, Поцуј глас свог рода, Српскога народа! Пет векова Србин је у ропству цамио, Светитеља Саве Име је славио. Свети Сава Србе воли И за њих се Богу моли. Појте му Срби, Песму и утројте!

Чуруг
Čurug





Црква Светог Вазнесења Господњег. Мислим да је "вазнесење" код Хрвата "узашашће"
Crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg. Mislim da je „vaznesenje“ kod Hrvata „uzašašće“

Суботица
Subotica









Вазнесенска Црква
Vaznesenska Crkva

ova Vojvodina baš šmeka.

Нови Сад (Српска Атина )
Novi Sad (Srpska Atina )






Владичански Двор- сједиште Епархије бачке / Vladičanski Dvor- sjedište Eparhije bačke







Саборна Црква / Saborna Crkva









Успенска Црква / Uspenska Crkva








Алмашка Црква / Almaška Crkva








Николајевска Црква / Nikolajevska Crkva

Banjaluka - Bogojavljenska crkva

Сремски Карловци, некадашње сједиште српских митрополита и патријарха, духовно средиште ЦПЦ
Sremski Karlovci, nekadašnje sjedište srpskih mitropolita i patrijarha, duhovno središte SPC










Саборна Црква / Saborna Crkva









Црква Светих Петра и Павла / Crkva Svetih Petra i Pavla






Црква Ваведења Пресвете Богородице / Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice

Манастир Манасија
Manastir Manasija


Kod Despotovca na reci Resavi nalazi se ovaj srednjevekovni manastir. Zadužbina je despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara. Podignut je izmedju 1407. i 1418. god. Bio je opasan visokim zidom sa 11 kula koji je štitio manastirski kompleks od svog osnivanja
pa sve do velike seobe Srba. Manasija je bila stecište umnih monaha gde se negovala književnost i prepisivačka škola. Odatle je nastala i resavska škola. Najveći domet je imala u doba Konstantina Filozofa, biografa despota Stefana. Osnova crkve je 46 m što je za ono vreme bio graditeljski poduhvat. Pripada moravskom stilu iako je gradjena od tesanog kamena. U priprati je sačuvan prvobitni kameni pod uradjen od lepih kamenih ploča u crvenoj, zelenoj i žutoj boji. Medjutim najveći ukras Manasije su njene freske. Sačuvano ih je oko pola a radilo ih je više slikara. Spadaju medju najlepše freske iz XV veka.
Izdvajaju se Sveti ratnici, proroci Gedeon, Avakum i Zaharije kao i dva Arhangela. Izdvaja se i ktitorska freska Despota Stefana kako prinosi model hrama Svetoj Trojici. Manastir je rušen više puta. Prva obnova bila je 1799 god. a nov ikonostas uradjen je 1822. god.
Obnavljan je više puta i izgradjen je nov konak. Manastir je ženski, aktivan je, o njemu brinu monahinje.

Откуд ова госпођица овде?
______

Otkud ova gospođica ovde?

Манастир Високи Дечани
Manastir Visoki Dečani


Manastir Visoki Dečani nalazi se u zapadnom delu južne srpske pokrajine poznate pod imenom Metohija. Sagradio ga je Sveti kralj Stefan Dečanski između 1327. i 1335. godine i posvetio Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista. Manastir je smešten u živopisnoj dolini reke Bistrice, okružen visovima Prokletija i gustim kestenovim i borovim šumama. Manastir Dečani je poznat kao najveći i najbolje očuvani srednjovekovni srpski manastir. U svojoj burnoj istoriji manastir je ostao poznat kao važan duhovni centar u kome je razvijana crkvena umetnost, misionarski i prevodilački rad i druge duhovne aktivnosti. Iako su manastirske zgrade postradale u vreme turske okupacije, crkva je u potpunosti sačuvana sa svojim vrednim freskama iz 14. veka. Danas dečansko bratstvo broji 30-tak mladih monaha koji žive u opštežiću i nastavljaju tradicije monaške prošlosti ovog manastira. Bratstvo se bavi raznovrsnim aktivnostima: duborezom, ikonografijom, izdavaštvom, misionarskim i humanitarnim radom. Bogosluženja se vrše po drevnom tipiku (pravilu) Svete Gore Atonske.













Епископ Теодосије, игуман манастира Високи Дечани
Episkop Teodosije, iguman manastira Visoki Dečani






Братство манастира Високи Дечани
Bratstvo manastira Visoki Dečani






Света Литургија у манастиру Високи Дечани
Sveta Liturgija u manastiru Visoki Dečani

Исповијест јеромонаха Арсенија (манастир Црна Река)
Прича о јеромонаху Арсенију и његовом животном путу "Желесмо слободу, постадосмо робови..." (цитат из његове књиге "Бог и рокенрол").
Бијег од дроге и одлазак у монахе.

___________


Ispovijest jeromonaha Arsenija (manastir Crna Reka)
Priča o jeromonahu Arseniju i njegovom životnom putu „Želesmo slobodu, postadosmo robovi...“ (citat iz njegove knjige „Bog i rokenrol“).
Bijeg od droge i odlazak u monahe.

Ovo lijepo izgleda.

Манастир Фенек
Manastir Fenek


Manastir se nalazi u blizini Jakova, 25km od Beograda, nekada opština Zemun a sada Surčin. Iako geografski ne pripada Fruškoj Gori postoji velika istorijska povezanost sa fruškogorskim manastirima. Manastirska crkva posvećena je svetoj mučenici Paraskevi.

Prema narodnom predanju manastir je sagrađan u drugoj polovini 15. veka a osnovali su ga Stefan i Angelina Branković. Prvi pisani zapis o manastiru nalazi se u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. Za razliku od fruškogorskih manastira Fenek je ostao pod turskom vlašću sve do 1717. Zapisi iz 18. veka svedoče o tome da je stara manastirska crkva bila podignuta u drugoj polovini 15. veka u duhu srpske srednjevekovne arhitekture. Nova crkva podignuta je u periodu 1793-1797. i osveštana je za vreme igumana Vikentija Rakića koji je napisao istoriju manastira. Manastirska kapela posvećena sv. Petki sazidana je 1800. na mestu stare, nad bunarom za koji se veruje da ga je sagradila mati Angelina Branković. Za ovu vodu se u narodu verovalo da ima čudotvorna lekovita dejstva.

Krajem 18. i početkom 19. manastir Fenek je bio u centru nekoliko istorijskih događaja. U njemu su se 1788. sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif II. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. u njemu su mesec dana boravili vožd Karađorđe i njegov sin Aleksa, o čemu postoji i spomen ploča. Takođe tom prilikom sve do 1815. ovde su boravili studenički monasi zajedno sa moštima sv. kralja Stefana Prvovenčanog (u monaštvu Simona). Tu je bio i jedan Karađorđev susret sa protom Matejom.

U Prvom svetskom ratu manastir je zapaljen, a u Drugom 1942. godine gotovo sasvim razoren.

Manastir je obnavljan 1991. i sada je u potpunosti obnovljen. U njemu je do 2006. bilo žensko monaštvo od tri starije monahinje od kojih se jedna upokojila a preostale dve su raspoređene u Hopovo i u Radovašnicu. Odlukom nadležnih episkopa sremskog Vasilija i raško-prizrenskog Artemija u manastir je sredinom 2006. došlo novo muško monaštvo, Mihailo i Evsevije iz Sopoćana i Makarije iz Dečana. Od tada je posećenost manastira porasla i u toku je obnova konaka.

slažem se izgleda fenomenalno posebno zidine

Ovaj komentar sam ostavio jer se, umjesto ove crkve koju sam postavio, nakon nekog vremena pojavila slika neke djevojke, ali evo, slika crkve se vratila.

Manastir Sopoćani


Manastir Sopoćane, dom Svete Trojice, je podigao kralj Stefan Uroš I (1243-1276) nedaleko od izvora reke Raške. Manastir se nalazi na 17 km zapadno od Novog Pazara. Na ovom mestu, izvorištu srpske srednjevekovne države Nemanjića, treći sin kralja Stefana Prvovenčanog je iza sebe ostavio zadužbinu koja svojom veličinom i lepotom nadmašuje sve dotadašnje srpske crkve. Freske manastira Sopoćani su pravo remek-delo umetnosti, što je mnogo godina kasnije Sopoćanima donelo svetsku slavu. Danas je jedan od najznačajnijih srpskih kulturnih spomenika, koji je 1979. godine uvršćen na UNESKO-vu listu svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Stari Ras i Sopoćani.

Danas je teško precizirati kada su Sopoćani podignuti. Najverovatnija je pretpostavka da je manastir podignut u drugoj polovini vladavine kralja Stefana Uroša I, najverovatnije oko 1260. godine. Do ovakovog zaključka se došlo zaobilaznim putem, s obzirom da je sasvim pouzdan zaključak da je živopis manastira nastao šezdesetih godina XIII veka. Tokom perioda osmanlijske vlasti, u XVII veku, manastir je značajno stradao, a obnovljen je u prvim decenijama XX veka.

Nakon obnove Sopoćani su jedno vreme bili ženski manastir. Posle dolaska deset monaha i iskušenika iz manastira Crna Reka 1996. godine manastir ponovo postaje opštežiteljni, kao i što je bio u srednjem veku. Danas manastir broji trideset monaha i iskušenika.

Zašto se te gradjevine nazivaju "manastiri" ? To bi bio nekakv pandan onome što mi zovemo samostani?

Meni to više liči na crkve. I to ne previše velike.

Zanimljivo...

Nigdje ne pise kako u ljetopisu popa Dukljanina sugerira da su Nemanjići porijeklom od Trpimirovića.

Bravo Pjoška baš si dovitljiv , zar nisi pokušao primetiti da je samostan zapravo doslovan prevod od grčkog "μοναστήριον" tj.manastir , iliti tal.monastero , špa.monasterio , .... na hrvatski iliti!

Samostan liti manastir je jedna celina gde žive monasi , a u njemu može biti više MANASTIRKSKIH CRKAVA" i raznih kapela,isposnica,manastirksih konaka,..!

Znači to što vidiš na fotki je manastirska crkva!

Cetinjski manastir




Cetinjski manastir posvećen je rođenju Presvete Bogorodice. Sazidao ga je 1484. Ivan Crnojević i tada je postao sjedište zetske episkopije. Poslije 1493. vladike ove episkopije zvali su se »crnogorski i primorski«. Manastir je srušen do temelja 1692. od strane Turaka, a obnovio ga je Vladika Danilo, na mestu nedaleko od prvobitne lokacije. Tom prilikom u novi manastir je ugrađeno kamenje iz starog, a preneta je i ploča sa grbom Crnojevića i posvetom Ivana Crnojevića. Pre 1714. manastir je bio spaljen, a obnovio ga je oko 1743. crnogorski mitropolit Sava Ivanović Njegoš. Više puta je dograđivan, a sadašnji izgled datira iz 1927. godine. U manastiru se nalazi crkva Rođenja Bogorodice u kojoj se nalaze mošti Svetog Petra Cetinjskog.
Manastir je sedište Mitropolije crnogorsko-primorske a nalazi se nedaleko od centralnog trga u Cetinju.

Kakav crni LPD ?! , to nema veze niti sa istorijom !

LDP je jedna propagadna bajka Šubića koji je ovim "delom" gde se pominje Nemanja hteo Mađarima,Talijanima,papi,...pokazati da kad se domogne srpske krune time dobija automatski i hrvatsku krunu jer šatro je Nemanja povezan sa hrvatskom dinastijom! , a na hrvatsku krunu niko od samih hrvatskih velikaša nije imao pravo jer sve poveznice krvne su odavno nestale!

Ali neki drugi izvor koji trenutno nemam ali se pominje , da je Nemanja zaista bio povezan sa hrvatskom dinastijom , ali preko svojih predhodnika Vukanovića gde je Beloš Vukanović bio hrvatski ban preko Mađara!

Manastir Gračanica


Manastir Gračanicu je sagradio Sv. Kralj Milutin 1310. godine i posvetio je Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir se nalazi u selu Gračanica, 5 km. udaljen od Prištine, administrativnog centra Kosova i Metohije.
Manastir Sv. Bogorodice u Južnoj Srbiji, na levoj obali reke Gračanke, desna pritoke Sitnice, južno od Prištine na Kosovu, zadužbina je kralja Milutina, njegove žene Simonide i sina Stefana. Podignuta je 1321. godine i obdarena bogatim poklonima kao u imanju tako i u povlasticama. Ona je podignuta na mestu stare crkve u kojoj je bila stolica lipljanske episkopije.

Vreme 14. i 15. veka bio je period velike duhovne slave manastira. U Gračanici je živelo stotine monaha koji su bili razvili veoma intenzivnu duhovnu i umetničku delatnost. U drugoj četvrtini 16. veka tu je bilo i središte novobrdskog mitropolita koji je u manastir doneo i prvu štampariju. Kasnije, usled velikih turskih zuluma, manastir je napušten i crkva je služila za parohijske potrebe. Posle Drugog svetskog rata, manastir su obnovile monahinje i od tada on služi kao ženski manastir. Danas u njemu živi 20-tak sestara koje se bave ikonopisanjem, vezom, poljoprivredom i drugim monaškim poslušanjima.

Nakon rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine u manastir Gračanicu je preneto sedište episkopa raško-prizrenskog koji je morao da napusti Prizren. Manastir je postao ne samo duhovno već i nacionalno i političko središte srpskog naroda ovog kraja. U njemu se svakodnevno organizuju brojni skupovi i sastanci sa međunarodnim predstavnicima sa ciljem da se obezbedi opstanak i život srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Manastir Studenica


Manastir Studenica je jedan od najvećih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se 39 km od Kraljeva, a osnovao ga je Stefan Nemanja 1190. godine.

Utvrđeni zidovi manstira okružuju dve crkve: Bogorodičnu crkvu i Kraljevu crkvu (crkvu svetih Joakima i Ane), obe izgrađene od mermera. Manastir je poznat po svojoj kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka.

UNESKO je 1986. uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine.

Manastir Studenica je posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Prva faza radova je završena u proleće 1196, kada je Stefan Nemanja prepustio prestvo svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu. Kad je kasnije otišao u manastir Hilandar, Stefan Prvovenčani se brinuo o Studenici. Tamo je Nemanja primio monaški postrig i ime Simeon. Sveti Simeon se upokojio u Hilandaru 1199. Nemanjin treći sin Sava Nemanjić je, nakon što je pomirio svoju braću Stefana i Vukana, preneo mošti Svetog Simeona u Studenicu gde su i dan danas. Pod Savinim starateljstvom, Studenica je postala politički, kulturni i duhovni centar srednjovekovne Srbije. Uz ostala svoja dela, Sava je napisao Studenički tipik, u kom je zadao ustrojenje monaškog života u manastiru Studenica. U Žitiju SV. Simeona Nemanje, opisao je život svog oca Nemanje (Sv. Simeona) ostaviviši izvore o duhovnom i monaškom životu u njegovom vremenu.

Studenica je uživala pažnju i drugih članova dinastije Nemanjića. Kralj Radoslav je 1245. dodao crkvi pripratu, a kralj Milutin je sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani.

Od pada poslednje srpske srednjovekovne države 1459, Turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena 1569, kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek.