Oko bihaca se kolaju razne price. Tko zna sto je istina. Ali da su se Srbi iz grada povlacili bez logicnog objasnjenja, to stoji.

eto i sad sve ovo povezi s temom koju imamo

pa da su srbi sve zivo iz srbije poslali na zapad

šipci bi se digli na noge odma imali bi nato bombardiranje srbije ranije

Srbi su htjeli i Bihać. I to žarkom željom. Ali što ćeš? Nisu uspjeli u naumu.

isli su iz hrvatske napadat bihac to dovoljno govori. strateski je bio silno vazan.

Pa koga će napadati SAO Krajišnici ako ne Bihać?? On im je najbliži. Išli su oni i mnogo dalje u BiH.

Mamu im hebem, kuću mi opljačkali i sve uništili. E, razbojnici.

ali srbi su u hrvatskoj riskirali dosta jel im je granica ionako bila duga i ne prejaka al su forsali srbi taj napad na bihac jednostavno su htjeli ga rijesit da spoje srpske republike bihac je bio mrlja koja im je smetala

i poslje ponjeli sve traktorom za novi sad

Moj brat skupljao ča"ure, radovalo se dijete.
A kuća prazna.

bice sve opet novo i lijepse nego je ikad bilo :-))

vii treba otvorit neki kafic restac nesto u bihacu

Haha, dođi ti sa svojim idejama.

restoran unčica

uz same slapove une u predivnom ambijentu uzivajte u specijalitetima od slavonije do jadrana :-))

Ohoho, gospodin Ibar ima sjajne ideje.
Ajmo to sprovest u djelo.

nije sa zlom namjerom nego sa istinitom

niti ja nesto nisam smatrao mogucim dok se nije obistinilo
nemoj se sramiti opali po svome i onako je forum gdje samo bezlicni i samo nas nick dijeli od stvarnosti

Hoćete pričicu o orlovima Dardanije? Evo jedne.

Potrpali su nas u 110tke oklopljene, negde oko 5 sati ujutro i poslali za Kosovsku Mitrovicu početkom marta 1999 te godine. Ovome je predhodio moralni govor našeg potpukovnika koji nas je podsetio na historijski kontekst cele priče, mačevi, oklopi i taj buhsido shao lin trip. Ja u to nikada nisam verovao, cela stvar je bila totalno besmislena ma kako je pokušali ofarbati. Lično osećao sam se grozno, jer Miloševića sam mrzeo tako da poginuti za njegov “uzvišeni” cilj mi je došlo kao ono kada se otkopča šlic na pantalonama i kad krene da curi po glavi. Al šta da se radi, moje mišljenje nije nikoga zanimalo, napunio sam okvir kao i svi u kamionu, jedan metak stavio u džep, ubacio drugi u cev i zakočio pušku. Bilo je hladno i vlažno. Dok smo se vozili kroz glavu su mi prolazile vesti koje sam slušao pre odlaska u vojsku, sva mesta na Kosovu gde su se vodile borbe, politički stavovi, NATO pretnje, historija. Onog momenta kada smo ušli na Kosovo, misli su nestale, bio sam zadnji u kamionu, namestio pušku na gotovs u sedećem položaju i gledao napolje.
Kada smo stigli u kasarnu u K.Mitrovici, prvo što sam primetio bilo je da su u krugu kasarne bile postavljene haubice, četa vojne policije je snajperima gledala preko improvizovane ograde dok su oficiri bez činova pretrčavali od zgrade do zgrade, bez oružija. Zajedno sa vojskom u kasarni bila je i policija, regularna. Kako je kasarna bila na visini, video se horizont, planine Bajgora i Čičavica na kojima je bilo oko 10.000 UČK gerilaca. Takodje, na horizontu su se videli i stubovi gustog dima i čula sporadična vatra. Iskrcali smo se i ušli u zgradu. Sledećih dana smo uvežbavali zauzimanje zgrada, borbe u urbanim uslovima, kako napad tako i odbranu. Sve to je trajalo negde 3-4 dana, petog smo dobili zadatak i krenuli u akciju.
Prvi položaj je bio na nekih 5 kilometara od kasarne i meni je bilo jasno da je rat izgubljen onog momenta kada su haubice iz kasarne krenule da gadjaju. Niko u Srbiji nije bio svestan šta se dešavalo na Kosovu, cenzura je bila potpuna. Pričalo se da UČK je zapravo gomila bandita koja teroriše stanovnike Kosova, kako Albance tako i Srbe. No ovo što sam ja gledao sada bilo je totalno drugačije, UČK je kontrolisala sve osim većih gradova, koji su se pretvorili u srednjevekovne tvrdjave iz kojih su topovi dejstvovali po ciljevima u neposrednoj blizini. Sve je zapravo izgledalo kao borba u francuskim kolonijama u Africi, legionari kontrolišu gradove a sve okolo kontrolišu pobunjenici koji presreću sve i svakoga i kasape na najbrutalniji način ako se ne plati otkup.
Posle te inicijalne akcije stvari su krenule da se odvijaju brzinom svetlosti, kretali smo se brzo, provodeći na jednom položaju 2 sata maksimum, bez odmora bilo da je dan ili noć. Moja četa minobacača 120 mm je bila mala, moj vod je brojalo 5 ljudi uključujući mene, no kako sam ja bio prebačen sa prage svo vreme mog boravka na Kosovu ja sam obezbedjivao položaj, jer nisu stigli da me obuče za 120tku. I bolje, jer sa Kosova sam se vratio čistih ruku. Kako su dani prolazili mi smo išli sve dalje i dalje i ostajali sve kraće i kraće na položajima. Kontakta sa UČK nismo imali, barem ne direktnih osim snajperske vatre. Ono što mi je ostalo u sećanju bilo je da nigde nije bilo ljudi, svako mesto u koje bi smo ušli bilo je napušteno, sa tragovima borbi ali ljudi bilo živih bilo mrtvih nije bilo. Domaće životinje su tumarale okolo, stada ovaca, bivolica,krava. Najveća opasnost je dolazila od ogromnih čopora pasa, što zbog samih ujeda što zbog mogućeg besnila i drugih zaraza.
Svugde je bilo životinjskih lešina, što ubijenih u okršajima,što od ljudi,što od pasa i sve je smrdelo na trulež i paljevinu. Druga stvar koju još uvek pokušavam da shvatim, je bizarna činjenica da od svih tih noćnih straža, tokom celog rata, ja mesec nisam video, ali u opšte. Video sam mesečinu,ali sam mesec nikad.
Preko obaveštajne službe saznali smo da će NATO napasti, i dan pred bombardovanje povukli smo se u neko naseljeno mesto gde smo dočekali početak napda. Istog dana smo bili vraćeni na teren i nastavil borbu sa UČK još žešćim tempom. U jednoj od njih, oko nekog rudnika, dobili smo podršku od naše avijacije, kada je jedan “Orao” bacio bombe na sam ulaz u rudnik gde su bili UČK gerilici. Trećeg dana NATO bombardovanja naši gubici su počeli da rastu. Prvo su britanski harrieri gadjali položaj haubica a onda u dva odvojena napada na kolonu vozila, stradalo je oko 6 naših vojnika. Sledećeg dana, kapetanu je snajper od 12.7 mm otkinuo nogu ispod kolena. Kako artiljerija više nije mogla da pruža konstantnu podršku, napredovanje pešadije ka položajima UČK je bilo sporo, borbe su se sve češće vodile prsa u prsa i broj žrtava i ranjenih je rastao. Mi smo se približavali granici sa Albanijom i tu sam prvi put video izbeglice. Negde u to vreme već su počeli da pristižu rezervisti i dobrovoljci a sa nijma i tipična scenografija iz predhodnih ratova, rakija,kokarde,brade i ja sam imao osećaj kao da sam u dnevniku 2 RTS. Tu mi je postalo jasno da mi nemamo ali nikakve šanse da dobijemo bilo šta prosto zato što je toliki broj unezverenih ljudi bilo nemoguće kontrolisati a kamoli komandovati. Tako, kako smo postali glomazniji, postali smo i sporiji na kraju smo se ukopali negde u centralnom delu Kosova. Kada je počeča operacija “Strela”, dobili smo protivvazdušnu odbranu, ukopali se i čekali ishod “Strele”. Kada je kopnena ofanziva iz Albanije zaustavljena a linije stabilizovane, osim tri zasede u koje smo upali, moja jedinica nije imala do kraja rata nikakvih borbenih dejstava.

Ja lično se ne osećam poraženim,nisam nikoga ubio, izvukao sam živu glavu, i zdrav razum (manje više). Nikada nisam verovao u tu srpsku priču i bilo mi je jasno još od Slovenije da je Srbija osudjena na propast i da će se sve završiti tačno kako se i završilo. Čitao sam dosta o tome na ovom forumu, ima nekih stvari koje su tačne ali ima i dosta stvari koje su stavljene u pogrešan kontekst, ali o tome nekom drugom prilikom.

Otkad to Srbi govore historija?

Od kada je uveden Libre Office 3.3, automatski radi ispravke reči. Hrvatski je forum, istorija ili historija svi znaju o cemu se radi.

I kazes UCK kontrolirala sve sem vecih gradova? Koja glupost, kada posle ofenzive su protjerani u albaniju. Kako su se desile one borbe na granici, u metohiji, i kako je stizalo pojacanje i logistika srbima, ako je sve to kontrolirao UCK? Bilo je sigurno ponekih grupacija, razbacanih po planinama, ali rec da su kontrolirali je smijesno. Bili su razjebani do daske.

Zašto glumiš Srbina? Na ovom forumu se lažno predstavljanje smatra najtežim prekršajem. Provaljen si od prve, ne zavaravaj se da će ti ovo proći.

Barem da je napisao povijest...On odma na bosanskom.

Kakvom bosanskom? Tako nešto ne postoji.

Ima, kako nema. Regionalno narecje, sto se sada pravis naivna.

Kog to regiona? Trebinjskog ili Banjalučkog svakako ne.

Onaj region, Tuzla-Sarajevo-Zenica. Odakle je doticni "srpski" borac. Vidis da se i sam osjeca srbinom.

Ostavimo ga u njegovim teškim mukama. Ima neke čudesne vizije, verovatno lošom hemijom izazvane.